Нови председник Албаније у свом обраћању скинуо је рукавице и јасно рекао да ће тежити ка уједињењу албанских снага из региона чиме је поручио да ће радити на пројекту Велике Албаније, објашњава Бранко Бранковић прву поруку новог првог човека Републике Албаније генерал-мајора Бајрама Бегаја.
Албанија је добила осмог по реду председника државе од пада комунизма, доскорашњег начелника Генералштаба Војске Албаније генерал-мајора Бајрама Бегаја. Иако је на дужност ступио као нестраначки кандидат, предлог за његово именовање дала је Социјалистичка партија актуелног албанског премијера Едија Раме. Функција председника у Албанији је углавном протоколарна мада он има одређена овлашћења у војсци и у правосуђу.
Бегај јасно поручио да жели Велику Албанију
Бегај је у самом старту не само истакао Косово и тежњу за националним уједињењем, већ је рекао да је та тежња иста у свим областима где живе Албанци – Северна Македонија, Црна Гора и Прешевска долина – подсетивши на вековну тежњу Албанаца за уједињењем.
Бранко Бранковић, дипломата у пензији и бивши шеф Мисије при Уједињеним нацијама, каже да је Бегај оваквом изјавом „скинуо“ рукавице, рекавши гласно и јасно да они желе Велику Албанију.
„Његове речи су само наставак досадашње албанске политике у правцу покушаја да се једнога дана оствари та њихова вековна идеја. Разлика је само у томе што су досадашњи функционери па чак и сам премијер Еди Рама били на неки начин уздржани по питању Велике Албаније, као и његов претходник Иљир Мета, док нови председник очито има иза себе подршку Америке која иначе има велики уплив у Албанији,“ наглашава Бранковић.
Он додаје да тај амерички уплив долази и преко разних лобија који су врло јаки и у Северној Македонији, и у Црној Гори као и на Косову и Метохији, одакле се преливају ка Прешевској долини.
„Речи које је нови албански председник рекао су врло озбиљне ствари и заслужују озбиљну реакцију, не само нашу већ свих поменутих држава чим он ступи на дужност;“ каже Бранковић.
Према његовим речима, ни ми, ни друге државе које је поменуо не би требало да прећуте овако нешто већ да реагују барем на нивоу амбасадора.
Највећа опозициона странка у Албанији Демократска странка коју води Саљи Бериша рекао је да долазак Бегаја ствара опасан преседанза земљу јер се отвара могућност доласка војске на власт, а такође је истакао да његов избор неуставан јер је председник Иљир Мета указ о разрешењу Бегаја са места начелника Генералштаба Оружаних снага Републике Албаније, као и његово ослобађање из активне службе у Оружаним снагама потписао током посете Турској.
Једном војник увек војник
„У тој варијанти, односно, то што је био војник још више му се ставља на терет ово што је изјавио јер као такав може да „звецка оружјем“ како би испунио све што је изјавио везано за политички план. Дакле, то је још гора варијанта него да је само цивил. Јер, ако долази из сфере војске то значи да речи овог типа имају још већу тежину – да може да се размишља и војним решењима како би се дошло до остварења Велике Албаније“, напомиње наш саговорник.
Иначе, Бегају је међу првима именовање на чело државе честитао високи представник ЕУ Жозеф Борељ, а уследиле су и честитке свих релевантних држава што је, како верује Бранковић, забрињавајуће.
„То може да се тумачи као одобравање онога што је рекао, мада мислим да се „истрчао“ са овим изјавама по диктату Америке,“ каже Бранковић.
И немачки, и амерички ђак
Да има основа за овакве оцене сугерише и биографија Бегаја, у којој пише да се између осталог школовао у САД. Рођен је 20. марта 1967. у Рогожини, дипломирао је на Медицинском факултету 1989. године, а активан официр специјализован за медицину је постао 1998. године.
Између осталог, био је на челу Управе за обуку и доктрину, а радио је и као шеф Војно-медицинске јединице, директор Санитарног инспектората и главни инспектор и саветник Санитарног инспектората у Генералштабу албанских Оружаних снага. Једно време је био заменик директора Универзитетске болнице „Мајка Тереза“ у Тирани и генерални директор Централне универзитетске војне болнице. У Тирани је завршио напредне и постдипломске студије медицине и специјализирао је хепатологију.
Школовао се и у САД, где је на Институту за управљање ресурсима одбране, односно школи за постдипломске студије при морнарици, похађао виши курс међународног менаџмента у домену одбране, а војне квалификације и вештине је стекао и у „Маршал центру“ у Немачкој. Докторску дисертацију из области медицине је одбранио у Тирани.
У гласању о избору председника су учествовала 83 посланика Скупштине Албаније, која има 140 посланика, а посланици највеће опозиционе странке, Демократске партије Албаније, нису учествовали у гласању. Седница Скупштине за избор председника државе одржана је у суботу, после неуспеха у три претходна круга, на којој опозиционе странке нису предложиле ниједног кандидата, чиме је отворен пут да Сосцијалистичка партија (СП) сама бира председника.
Бегај је пре гласања рекао да ће функцију председника обављати „уз једнако поштовање свих репрезентативних партија албанског народа”. Премијер Албаније, уједно и председник СП Еди Рама поновио је у суботу да је Бегајево име предложено због његовог војног профила и посвећености албанској држави.
Рама је такође нагласио да је Бегај нестраначка и уједињујућа личност, као и да је „оличење нормалности“ за Албанију. Према Уставу Албаније, кандидата за председника Скупштини предлаже група од најмање 20 посланика. Бегаја је предложило 37 социјалиста.
Актуелног председника Иљира Мету парламент Албаније изабрао је 28. априла 2017. године на место председника земље на петогодишњи мандат, који му истиче овог месеца.
Бранкица Ристић
