Ни око 2.000 километара, колико је од Приштине удаљен Хаг, у ком је седиште Специјализованих већа Косова пред којима се воде поступци против бивших лидера ОВК, оптужених за злочине против човечности и ратне злочине, по свему судећи није довољно далеко, да би се спречили притисци на сведоке.
Иако је иза идеје да седиште суда буде ван Косова, била управо намера да се омогући заштита сведока, Канцеларија специјалног тужиоца саопштила је недавно да су три оптужена, бивши лидери ОВК Хашим Тачи, Кадри Весељи и Реџеп Сељими посетиоцима откривали идентитете заштићених сведока. Утврђено је, такође, да је више сведока контактирано “од стране појединаца који су покушали да их приморају да повуку или модификују своје сведочење на начин повољан за тројицу оптужених”.
Због свега овога, Тачију, Весељију и Сељимију привремено су суспендоване све комуникације – посете, телефонски позиви, писмена комуникација, осим са њиховим адвокатима.
Адвокати, саговорници Косово онлајна, указују да је било за очекивати да ће у случајевима против бивших лидера ОВК бити притисака на сведоке и да је све ово показало да сведоци морају да буду заштићени на адекватнији начин. О томе да ли ће мере које је предузео овај суд, након сазнања о покушају утицаја на сведоке, ојачати поверење у његов рад, мишљења су подељена.
Адвокат Зоран Живановић сматра да су мере које су увела Специјализована већа Косова у Хагу тројици бивших лидера ОВК једини исправан поступак који је могао да се спроведе.
“Ове мере по мом мишљењу донекле доприносе већем поверењу у рад суда и треба их посматрати у склопу неких других мера које су донете. Током октобра и новембра ухапшена су три лица са Косова управо по налогу Специјализованих већа због ометања рада суда, односно злоупотребе ступања у контакт са заштићеним сведоцима на које су изгледа нечасно утицали, желећи да дају одговарајуће исказе или да евентуално одбију да сведоче”, наводи Живановић за Косово онлајн.
Како указује, пре Специјализованих већа Косова, постојало је лоше искуство Хашког трибунала у ком су се широко користиле злоупотребе утицаја на сведоке – откривања њиховог идентитета и вршење притиска на њих.
“Подсетићу да је у предметима Харадинај и Љимај пред Хашким трибуналом, који су били једни од главних предмета, управо донета ослобађајућа пресуда захваљујући томе што је један број сведока који је у претходном поступку дао изјаве којима је теретио окривљене, одједном на главном претресу променио исказе и више их није теретио, тако да је Тужилаштво остало без доказа”, каже Живановић.
Он подсећа да су неки сведоци у том поступку и ликвидирани.
“Само у тим предметима пред Хашким трибуналом оптужено је, чини ми се, петоро људи који су утицали на сведоке и они су прошли са врло благим казнама. Један је ослобођен, један осуђен на три месеца затвора, један на новчану казну”, каже адвокат, али истиче да су Специјализована већа сада направила велики заокрет.
“Заокрет је направљен када се судило (Насиму) Харадинају и још једном оптуженом, управо због кршења мере забране утицаја на сведоке. Због тога их је веће осудило на по четири и по године затвора. То је велика и драстична казна, али је била и потребна јер је Специјализовано веће схватило да само са таквим казнама може на неки начин да онемогући утицање на сведоке”, каже Живановић.
Он наводи да је тешко предвидети шта ће се десити са заштићеним сведоцима на које је покушано да се утиче у случају “Тачија и других”.
“Мислим да ће се и према њима и према члановима њихових породица применити додатне мере заштите које могу бити различите. Могу бити измештени са Косова, може да им се промени идентитет и да се сместе у неку другу државу и то не само док сведоче, него и после тога. Али може се десити да ти сведоци промене своје мишљење и одлуче да не сведоче. Не знамо конкретне ситуације, идентитет, а и да знамо не би био ред да га ми откривамо. Не мора да значи да ће ово довести до тога да се ти сведоци неће појавити и сведочити оно што су иначе и рекли у претходном поступку, теретећи сигурно неке од оптужених, због чега се и врши притисак на њих”, каже Живановић.
Он напомиње да су сви учесници у поступку у обавези да чувају поверљиве информације у шта спада и идентитет заштићених сведока.
“Идентитет заштићених сведока мора да се открије одбрани. То је неопходно јер не може да се не зна ко је тај човек који сведочи и терети некога, а због чега окривљени може да добије велику казну. Са тим се упознаје одбрана. Када кажем одбрана, мислим бранилац и цео тим одбране, али и окривљени. Зато је управо и уведена ова мера забране комуникације окривљених из Тачијеве групе са одређеним људима да би се спречило одавање идентитета заштићених сведока, као и сугестије које би могли да дају”, каже Живановић.
Говорећи о покушајима утицаја на сведоке у случају тројице бивших лидера ОВК и о томе хоће ли мере које су предузете против оптужених допринети јачању поверења у рад овог суда, адвокат Милорад Константиновић каже за Косово онлајн да је о раду овог судског механизма прерано давати оцене.
Како указује, од почетка процеса против Хашима Тачија и осталих пред Специјализованим већима могло је да се очекује да ће бити покушаја да се на сведоке изврше притисци.
“Тужилаштво је добило налог од суда још по завршетку истражног поступка да предложи мере заштите сведока. Немамо информације за колики број сведока су такве мере пружене и да ли је тражено пружање тих мера. Постоје поготово у предметима ратних злочина као што је овај, категорије сведока који су изузетно осетљиви и који могу добити чак и статус заштићених сведока”, каже Константиновић.
Истиче да је с обзиром на историју судских поступака пред Хашким трибуналом за бившу Југославију и догађаје који су се тамо дешавали било за очекивати да ће бити покушаја утицаја на сведоке у овим поступцима.
“Било је за очекивати да ће бити притисака на сведоке, а и да ће можда неке чак и горе ствари бити покушане. Када у једном тренутку будемо имали све информације на који начин су се и суд и Тужилаштво понашали моћи ћемо да дамо неку генералну оцену. Сматрам да је за правично суђење и доношење пресуде која би била заснована на закону неопходно да сведоци могу мирно да сведоче и изнесу сва своја сазнања”, каже Констатиновић.
Наш саговорник сматра да је сведоцима било потребно обезбедити адекватну заштиту.
“Одређене категорије сведока су већ морале да имају заштиту и ако до тога није дошло постојао је велики временски оквир када је могло да се утиче на њих. Од оног тренутка када се оптужница предаје одбрани окривљених и самим окривљенима они долазе до сазнања о којим лицима се ради. То што њих судска регулатива везује да не смеју утицати на сведоке, апсолутно није довољна заштита. Поједини сведоци морају бити заштићени на адекватнији начин, мора им се сакрити идентитет, морају бити дислоцирани. Подсећам да су управо из разлога безбедности и сама Специјализована већа које је основала Скупштина Косова основана у Холандији. Дислоциран је са територије Косова управо из разлога безбедности првенствено сведока који тамо треба да сведоче”, наводи Констатиновић.
Како додаје, индивидуална је процена сваког сведока да ли ће он наставити да сведочи у поступку или ће донети другачију одлуку.
“Постоје људи који су до те мере огорчени и ништа им од живота није преостало да ће по сваку цену сведочити, чак и ризиковати живот, ако треба. Међутим, велики број сведока ће одустати, уплашиће се. Морам да подсетим да се овде не ради само о српским жртвама. Жртве ове групе удруженог злочиначког подухвата махом су били и Албанци, тако да постоји велика потреба да се пружи адекватна заштита сведоцима и она је морала да буде пружена од самог почетка поступка”, закључује Константиновић.
Тачију, Весељију и Сељимију на терет се стављају кривична дела извршена у периоду најкасније од марта 1998. до септембра 1999. на више места на Косову, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији. Оптужени су на основу индивидуалне кривичне одговорности за прогон, затварање, мучења, убиства, произвољно лишавање слободе, сурово поступање… Ухапшени су 5. новембра 2020. на Косову и истог дана доведени у Хаг, а суђење им је почело 3. априла 2023. године.
