Босиљка Вуканић из Гораждевца већ годинама покушава да нађе посао, што јој не полази за руком. Копија захтева и папира са којима је аплицирала, из године у годину је све више. Редовно аплицира за посао, обраћа се институцијама, али посао проналазе једино они који имају везу.
„Што се тиче запошљавања овде у нашем селу увек су приоритет старији људи који имају више искуства. Чак и ако немају довољно завршених школа, ако су ту били, они ће и остати ту, а за младе се сматра да су мало неодговорни, нису толико радни и да неће радити тај посао као што ће то радити старији. Ево ја већ годинама покушавам да пронађем посао али не успевам. Гомилу захтева сам слала, обраћала се институцијама али посао проналазе само они који пронађу везу“, казала је за Радио Гораждевац Босиљка Вуканић.
Као и Босиљка, са истим проблемом се суочава и група младих из Гораждевца која је завршила студије. Међу њима су најбољи студенти. Али без обзира на десетке, места ни за њих нема.
Марта Дашић из Брестовика каже да млади одлазе са ових простора у потрази за послом и бољим животом јер га за сада овде нема, а ни будућност не обећава.
„Највећи проблем младих овде на овим просторима јесте запошљавање. У протеклих пар година велики број младих је отишао у потрази за послом и бољим животом јер га овде за сада нема, а ни будућност не обећава. Без икакве перспективе млади су једноставно изгубили сву наду. И нама за сада нема живота овде, јер и ови што се запошљавају то је углавном преко родбинских или неких других веза“, рекла је Марта Дашић.
Радио Гораждевац је током децембра истраживао проблем незапослености младих. Већина њих сматра да је политичка припадност, односно страначко запошљавање и веза у већини случајева неопходна.
Истраживање је показало да 46% испитаника каже да не постоје уопште једнака права приликом конкурса за запошљавање, 36% да постоје делимично и 18% да не постоје делимично.
Испитаници су такође рекли да нису задовољни начином на који се запошљавају млади и угрожене групе у својој општини, као и да углавном постоји протекција приликом запошљавања.
Према речима Данијеле Портић, психолога основне школе „Јанко Јовићевић“ у Гораждевцу, незапосленост у великој мери утиче на ментално здравље, нарочито код високообразованих људи.
„За многе људе посао представља начин да задовољи своје базичне потребе и то поред метеријалне сигурности је потреба за испољавањем креативности. Незапосленост у великој мери утиче на ментално здравље, нарочито код високообразованих људи, доводи до незадовољства собом, социјалне изолације, анксиозности, сниженог самопоштовања, депресије и других емоционалних стања“, казала је Данијела Портић.
Национална служба за запошљавање Филијала Косовска Митровица, која је надлежна за подручје Пећког округа за овај медиј изнела је податке, колико је тренутно незапослених пријављено на евиденцији НСЗ.
На евиденцији Националне службе за запошљавање у Косовској Митровици, која је надлежна за подручје Пећког округа, налази се 405 лица од којих је 221 жена, која имају пребивалиште на територији Пећког округа (стање на дан 30.11.2021. године).
У периоду јануар-новембар 2021. године било је 39 случајева запошљавања лица са евиденције НСЗ код послодаваца са подручја Пећког округа.
Хаџере Турјака из центра за Социјални рад у Пећи каже да су критеријуми веома тешки и да је понекад веома тешко изабрати породице којима је неопходна помоћ.
„Што се тиче породица које користе социјалну помоћ у региону Пећи укупно их има седам и по хиљада, међу којима су разне националности. Што се тиче српске заједнице ту имамо 13 породица које користе ову помоћ. Социјалну помоћ добијају сиромашне породице. Циљ социјалне помоћи је да се помогне људима који нису у радном односу и немају услова за живот. Социјална помоћ дели се углавном најсиромашнијим породицама на основу критеријума који су утврђени законом. Породице аплицирају у центру за Социјални рад, попуне документацију која је предвиђена, онда екипе дођу у кућну посету породицама, и одреде случај којем је потребна ова помоћ“, објашњава Хаџере Турјака.
Због партијског, нетранспарентног процеса запошљавања, како истичу саговорници овог медија, с једне стране, и недостатка стратегије за развој приватног сектора у последње две деценије, с друге стране, данас у Гораждевцу живи барем стотињак породица мање. Радни однос је у овако традиционалном друштву повезан и са стварањем породице, те је услед овакве ситуације мање бракова и осетно мање ђака у школи.
У прилог томе говори чињеница да је број ученика у ОШ „Јанко Јовићевић“ драстично смањен. Школа је пре 20 година бројала око 250, а данас једва 100 ученика.
Међутим, поред свих опструкција млади и данас живе у Гораждевцу, а да ли ће остати у значајној мери зависи и од надлежних институција, пре свих оних задужених за запошљавање.
