Избори за Представнички дом Конгреса и трећину Сената у САД у новембру представљају референдум о досадашњем учинку председника Бајдена и увод у председничке изборе 2024. године, каже председница организације САВА Олга Раваси, која се у интервјуу за Косово онлајн осврнула и на лобирање Косова у САД, првим сусретом са амбасадором Хилом, као и томе за кога ће гласати амерички Срби на предстојећим изборима.
Раваси наводи да судећи “не само по тренутним статистичким мерењима, већ и по генералном расположењу на терену Републиканци ће сигурно забележити јако добре изборне резултате, и очекује се такозвани црвени талас републиканског преузимања и горњег и доњег дома”.
“У Сенату је Републиканцима потребно једно место за већину, а у Конгресу пет. Конгрес ће свакако бити лакша опција да се консолидује, Сенат је и даље врло неизвестан. Прорепубликанско расположење је свесрдно потпомогнуто председником Бајденом и његовом некомпетентном администрацијом која је довела до ужасне кризе, како економске, на домаћем плану, тако и спољнополитичке, тако да су ови избори у ствари референдум Бајденовог председниковања. Све говори у прилог томе да ће Републиканци тријумфовати, посебно у Аризони, Невади и Флориди, али наравно мислим да нема простора за претерано самоуверено опуштање. Има јос довољно времена, и врло је напета ситуација, посебно јер Демократе користе сваку могућу тактику да председника Трампа и све његове кандидате направе потпуно радиоактивним, а милијарде долара Сорошевог, и новца специјаних интереса, се слива ка демократским кандидатима, па чак и неким Републиканцима који су против Трампа. Демократе су врло кохезивна скупина, док унутар Републиканске странке букти рат који ће у будућности дефинисати станку.
Колико ови избори утицу и на однос САД према Балкану?
Могу утицати утолико што ће се одређене снаге прегруписати по питању спољне политике, и ту се нама дефинитивно отвара простор за утицај, али ми тај простор морамо искористити и у њему бити више него активни. Ако се само уздамо да ће избори сами по себи несто променити, то није довољно да би се зацртани пут који води од врха Бајденове администрације преко Стејт Департмента ка Балкану битно мењао. Такође и видимо како се ЕУ односи ка тим проблемима, и ту нема промене. У разговору који сте имали са Визнером (прим. аут. бивши специјални изасланик САД Френк Визнер у интервјуу за Косово онлајн) видимо да америчко – европска линија не мења тактику и претендује на своје већ одавно дефинисане позиције што се тиче Србије. Врло често представници ЕУ, или амбасадори поједних западних земаља наступају као колонијални управници у Србији, те би и заслужили да им се одбију дипломатски агремани, или бар уручи нота протеста, али и за тако несто се мора бити осетљив и прагматичан у оваквој прерасподели снага.
Сетићете се да је троје америчких сенатора скоро било у посети Балкану, двоје демократа сенаторка Сахин и сенатор Марфи који су врло добро упућени у балканске проблеме, и повели су републиканског сенатора Тома Тилиса који о Балкану баш много не зна, али је послужио као одличан шлагворт да би резолуцију коју су после тога предложили у Сенату назвали двопартијском. Резолуција се конкретно тиче корупције, и могућих санкција онима који по њиховом нахођењу и интерпретацији дестабилизују Балкан. Јасно је на кога се то највише односи. Међутим наса генерална неактивност резултира константним антисрпским струјањима. И када кажем наша неактивност, не мислим на активности нашег расејања у политичком процесу који се тек полако консолидује, већ такође и на хронично нечињење од стране државе Србије већ више од две деценије, што резултира нашим слабим, бојажљивим, и дефанзивним положајем.
Кога подржавају амерички Срби и ваша организација?
Наша организација и активисти су све време на терену и разговарају са кандидатима и њиховим тимовима, образују их по оним питањима која се тичу наше заједнице, опипавају пулс сваке савезне државе и могућих изборних опција. Ми још никога званично нисмо подржали, јер је организациона процедура таква, али ћемо у наредном периоду пред новембар изаћи са листом наших предлога у државама где смо активни. Генерално запажање је да су наши људи неупитно на конзервативној страни, чак и они који су традиционално регистроване демократе, сада подржавају Републиканце од доласка председника Трампа. Процењујемо по узору са терена да је у нашим редовима око 75-80 процената републиканаца.
По вама какви би резултати највише одговарали Србији?
Одговор на ваше питање у много чему зависи и од саме Србије. Ако седимо скрштених руку чекајући неке повољније изборне резултате у Америци, то сведочи о фундаменталном непознавању политичких процеса и начина на који Вашингтон функционише. Ми у свим могућим изборним опцијама морамо бити свакодневно проактивни као држава, са својим званичним представницима, активистима, лобистима, организацијама, и заступати своје националне интересе као удружен и организован подухват. Чак много агресивније и више када на власти нису они који нам нису наклоњени. На жалост Србија то нема, нити практикује, и стално смо у раскораку, и чекамо нека боља времена. Привредна Комора Србије се нешто економски ангажовала са лобистом који заступа и Украјину, али то није адекватно у контексту политичког утицаја. Рекла бих такође да је очекивање да сам амбасадор као дипломатски представник Србије треба да буде и лобиста, и менаџер за политички маркетинг, и пи-ар стратег, и веза за економске и инвестиционе пројекте, и веза ка америцким званичницима… просто немогућа мислија. Могући резултат који се тиме постиже је краткотрајан и површан, јер он суштински не утиче на промену политике, већ је оптичка варка која нема дугорочну стратешку тежину. У последње време се наш дипломатски приступ благо променио, али као што сам рекла, дипломатија је тек само једна у низу потребних карика како би се створио утицај. Нама недостају сви други елементи.
Како гледате на лобирање Приштине у САД?
Са друге стране имамо нова сазнања да су Албанци и са Косова а и из Албаније врло свежи потписници новог уговора са лобистичком кућом која је овог пута врло блиска Републиканцима, председнику Трампу, и његовом најближем кругу. То значи да они шире свој утицај, и траже повољнију прилику за себе у круговима који им баш нису наклоњени, посебно Аљбину Куртију. Они су значи спремни да ангажују људе који ће продубити њихов утицај и тамо где га немају, што за нас мозе бити и негативан фактор у круговима који су нам наклоњени. Ми не смемо бити неми посматрачи, па чак и онда када је геополитички приоритет на неком другом месту, на пример у Кини или Русији. Чак и тада морамо бити ангажовани у Америци да бисмо одржали један континуиран паралелни утицај.
Како гледате на недавне изјаве амбасадора Хила у Београду?
Историјски се показало да су нам конзервативни републиканци много више наклоњени, а у последњем циклусу посебно они који долазе из трамповских редова. То се огледало и у дипломатским представницима које су послали у Србију, јер мислим да је тек сада врло очигледна разлика у наступу на пример амбасадора Годфрија, и садашњег амбасадора Хила, који врло често нема слуха за оно што је стратешка позиција Србије, мада видим да је мало атерирао и спустио лопту што се тиче санкција према Русији. Али то је огледало администрације која га је именовала, и наравно његовог претходног лика и дела на Балкану. Амбасадора Хила сам упознала 2013. године. Тада сам завршавала докторат са фокусом на косовско питање те су ми организовали да амбасадор Кристофер Хилл буде један од учесника у мом докторату. Када сам објаснила о којој теми говоримо, имо је врло осетан отклон, и на питање које су ингеренције државе Србије на Косову сходно УН Резолуцији 1244, он ми је врло одсечно одговорио: “Ми не признајемо никава права државе Србије на Косову”. То је наравно било тада, могуће да је ставове усагласио са реалном ситуацијом на терену.
