Ево тајна бесмртника: даде Србу сталне груди,
од витештва одвикнута, у њим’ лафскa срца буди
(Горски вијенац, Посвета праху оца Србије, 17–18)
Наведени Његошеви стихови посвећени су „хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме”, који је, по песниковим речима, дао Србима „сталне груди” и пробудио њихова успавана „лафска срца”. Тиме је окренуо ток историје, како је написао владика Николај тумачећи ове Његошеве стихове. Учинио је да сунце, потамнело после Косова, поново обасја Србе (Велимировић 1994, 195).
Приређивачи Горског вијенца били су сагласни у тумачењу ових стихова, али није увек било уједначеног мишљења о томе шта значи придев сталан у синтагми сталне груди. Једни су у њему видели домаћу лексему сталан и значење „постојан, чврст”, а други русизам стальной (пореклом од немачке речи Stahl) и значење „челичан, чврст као челик”.
Николај Велимировић је још 1911. године у свом делу Религија Његошева, у поглављу Молитва и витештво, уз овај Његошев стих ставио напомену: „Не сталне у смислу постојане груди, него сталне – челичне груди” и тиме изнео мишљење да је у питању русизам (Велимировић 1994, 195). Наш познати преводилац на немачки језик Катарина Јовановић на исти начин је тумачила порекло и значење овог придева и наведени стих превела са: „er stahlt die Brust der Serben” (1939).
Никола Банашевић у свом критичком издању Горског вијенца наводи податак да је Катарина Јовановић реч сматрала русизмом и сам објашњава стих са „дао је Србину челичне груди” (Банашевић 1973, 144–145).
Видо Латковић синтагму сталне груди тумачи као „постојане, чврсте груди”. Он износи чињеницу да је Његош ову метафору употребљавао у истом значењу и у Свободијади, само користећи одомаћени турцизам челик (Латковић 1980, 232–233):
Треба турска бешчовјечност
да у челик наша срца,
наше прси преокрене
(Свободијада, 199–201).
Михаило Стевановић у двема својим студијама о Његошевој лексици третира ову лексему као „домаћи придев стални”, али не искључује могућност да би то могао бити „скривени русизам, каквих у Његошеву језику срећемо у већем броју случајева” (Стевановић 1976, 25 и 1990, 18). У Рјечнику уз цјелокупна дјела П. П. Његоша Стевановић и Бошковић тумаче придев стални као русизам стальной, са значењем „челичан” (Стевановић, Бошковић 1954). У двотомном Речнику Његошева језика, који је урадио са својим сарадницима М. Вујанић, М. Одавићем и М. Тешићем, Стевановић не даје етимологију, али доноси значење „челичан; фиг. чврст као челик” (Стевановић 1983).
Најзад, и професор Александар Младеновић у свом критичком издању Горског вијенца доноси значење „челичан”. Тумачећи стих о коме је реч, каже: „тајна бесмртника је у томе што је Србину дао јаке, чврсте, челичне груди, што му је улио веру у себе самог, што је у тим грудима пробудио лавовско, јуначко срце” (Младеновић 2005, 12).
Дакле, из наведеног се може видети да су најкомпетентнији, најбољи познаваоци Његошевог дела придев сталан у наведеном стиху из Горског вијенца тумачили као русизам у значењу „челичан, одн. чврст као челик”.
Допуна наслова и опрема: Стање ствари
