Српски министар унутрашњих послова промовише поражену великосрпску политику и неутемељено приговара Хрватској која никада није имала аспирације на туђу територију нити је тражила ревизију граница, наставила се серија критика и оптужби на релацији Београд-Загреб. Огласио се поново министар спољних послова Хрватске, Гордан Грлић Радман, док је убрзо стигао и одговор српског министра унутрашњих послова.
Након изложбе „Фацес оф Еуропе“ поводом Дана Европе, шеф хрватске дипломатије је јуче коментарисао изјаве Александра Вулина који је Хрватску и Косово назвао „браћом по оружју“ и додао да би Грлић Радман волео да може да распореди „окупационе снаге на простору Србије“, али да ће му за то требати „много више од оног што са Куртијем може смислити“, јавља Н1.
„Вулин промовише заправо ону поражену политику Слободана Милошевића, великосрпску политику која је освајала, која је тражила оно што јој не припада. Хрватска никада није имала аспирације на ничију територију, дапаче, никада није тражила неку ревизију граница“, казао је Грлић Радман новинарима.
Сличне и врло оштре изјаве о „браћи по оружју“ дао је и председник Скупштине Србије Ивица Дачић, а српски председник Александар Вучић поручио да се варају они који мисле да ће бити нових Олуја и погрома, преноси Хина.
„Вучић је 1995. у Глини рекао да Глина неће бити Хрватска (…) ко ће о оружју него баш он“, рекао је Грлић Радман.
Оценио је да је приговарање Хрватској „бежање од властите одговорности и скретање с једне теме, која није тема, од других проблема с којима је Србија оптерећена“.
„Србија је свесна одређеног међународног притиска када је у питању признање Косова, јер је то реалност, а онда одређене фрустрације желе пројектовати на Хрватску“, казао је Грлић Радман.
Истакао је да је Хрватска подржавала те да и даље подржава европски пут Србије, али и упозорио да тај пут „иде преко Хрватске“.
Западни Балкан једна је од двеју главних тема редовног месечног састанка министара спољних послова који се састају у понедељак у Бриселу, а о питањима проширења ЕУ и Процесу стабилизације и придруживања, који је осмишљен за земље настале распадом Југославије и Албанију расправљаће се и у уторак на састанку Већа за опште послове које чине углавном министри спољних послова или министри задужени за европске послове.
Хрватски министар каже да је Хрватска „субјект“ и да ће Србија бити једна од земаља о којој ће званични Загреб на тој расправи морати да да неко мишљење.
„Ми нисмо задовољни стањем демократије, стањем људских права, борбом против корупције и уопште реформама које се не спроводе“, рекао је Грлић Радман.
Србија никада не треба да буде чланица Европске уније ако је услов за то да својим „ћутањем и понижавањем лечи хрватске комплексе“, стигао је Грлић Рамадану одговор министра унутрашњих посла Србије, Александра Вулина.
„Ако пут у ЕУ води преко Хрватске и њених услова, боље да и не путујемо. Славећи Дан победе, положио сам венац првим антифашистичким министрима полиције у земљи у којој је Србија тада била, и то као сила победница. Министар Радман није славио Дан победе, земља коју је модерна Хрватска наследила, звала се НДХ и она је била поражена“, стигао је писани одговор Вулина.
Каже да је Хрватска настала „насилном сецесијом“ и разбијањем Југославије, док је признањем Косова 2008. године „покушала да разбије Србију“.
„Нећу да прећутим колико је бедно и лицемерно када се министар Радман заклиње у принцип непроменљивости граница. Ако је Косово независно зато што је то ‘реалност’, каква је реалност у Републици Српској? И, још увек чекам одговор зашто је комадање Србије допринос миру, а уједињење Срба допринос немиру на Балкану“, упитао је Вулин.
Серија оптужби на релацији Београд-Загреб која и данас траје започета је средином прошле недеље, након што је Грлић Радман, током свог боравка у Приштини најавио да је Загреб одлучио да повећа свој војни контингент у саставу КФОР-а на Косову, те да ће, како су пренели приштински медији, ова земља формирати војни камп на Косову ради веће безбедности.
Наслов: Покрет за одбрану КиМ
(Коссев, 10. 05. 2021/Hina/N1)
