Живот младих на Косову разликује се од места до места, па је тако омладина која живи у четири општине на северу – Косовској Митровици, Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу задовољнија активностима које се неретко организују у циљу унапређивања живота младих. У Грачаници курсеве едукативног карактера углавном организују невладине организације, док се у Косовском Поморављу и Гораждевцу, у општини Пећ, активности углавном своде на оне спортског карактера. Проблем који је заједнички омладини широм Косова је – незапосленост.
Самим тим што је Косовска Митровица град у коме се налази Универзитет, у њему живи доста младих, па се тако већина свршених средњошколаца из српске заједнице са Косова упути баш тамо, у „студентски град“. Млади мисле и очекују да је у Косовској Митровици перспективније и да је ситуација знатно лошија у местима јужно од реке Ибар.
„Млади у Косовској Митровици могу да се пријаве на курсеве страних језика, програмирања, различите спортске активности су им на располагању, али ипак има и онога што недостаје, рецимо Дом културе, више зеленила и можда куглана. Ситуација и атмосфера се разликују у зависности од тога у којој средини на Косову се налазите“, истиче Немања Јакшић, додајући да младе треба укључити у процесе одлучивања на свим нивоима.
„Треба укинути право гласа на изборима особама старијим од 65 година, јер будућност треба да кроје млади људи, а не они чије је време прошло“, помало љутито додаје Јакшић.
Иван Митић се из Грачанице преселио у Косовску Митровицу. Наводи да младе на Косову највише забрињава економска нестабилност, па је и то разлог каже, због чега светлију будућност траже што даље одавде.
„Економски аспект је можда главни аспект који утиче на незадовољство младих на Косову. Наравно, увек ту има светлих примера људи који су одлучили да створе нешто и успели у томе, да прозведу нешто своје, оснују своју компанију, говорим наравно о младим људима, међутим, код нас и даље постоји тај менталитет да је државни посао оно што је битно и оно што је главно и мислим да многи и дан данас иду ка томе и раде на томе да дођу до тог државног посла“, истакао је Митић.
На питање да ли се ситуација на Косову мења на боље када је перспектива за младе у питању, одговара:
„Скоро сва истраживања показују да би многи млади радо отишли или да размишљају о томе да напусте Косово, како у српским срединама тако и у већински албанским срединама, тако да не бих рекао да ту имамо неког побољшања када је у питању живот младих, чак мислим да управо недостатак визне либерализације за Косово само спречава да оде онолики број људи колико њих заправо желе да оду са Косова“.
У Грачаници невладине организације неретко организују активности едукативног карактера за младе, али према речима председника Омладинског савета, Душана Борисављевића, то није довољно.
„Што се тиче активности едукативног карактера, можемо рећи да је понуда веома слаба и да се све активности могу поделити у три групе: курсеви на којима се уче језици, ИТ курсеви и на крају курсеви који имају за циљ да оснаже младе“, истакао је Борисављевић.
Он сматра да се ситуација у Приштини и Грачаници умногоме разликује.
„Приштина има све услове да млади људи напредују у сваком погледу, док млади из Грачанице, пре свега, када уписују факултет морају да напусте Грачаницу, нема довољно простора за професионално напредовање младих људи за разлику од градских средина, а и након свега можемо посведочити да је буџет за образовање Општине Грачаница смањен за 93 посто“, рекао је Борисављевић, наглашавајући да је један од начина за унапређење живота младих, развијање предузетништва.
Сличног мишљења је и Петар Ђорђевић из невладине организације „Млада активна Грачаница“.
„Курсеви за различите занате могу да буду веома значајни за младе у Грачаници, како би дошли до запослења или самозапослења. У већим градовима има и већих могућности, поготово у Приштини у којој постоји широк спектар курсева у различитим областима“, рекао је Ђорђевић, истакавши да недостају конкретни планови и програми усавршавања за младе у које, како наводи, треба да буду укључене образовне, али и друге институције.
Ученица Гимназије у Лапљем Селу, општина Грачаница, Мила Михајловић сматра да се прилике за учешће у културном животу и развијање стручних вештина разликују на међулокалном нивоу, што је како је казала, проузроковано различитим нивоима социјалне и политичке маргинализације заједница на Косову.
„Битно је подићи колективну, тј. националну свест о проблемима, односно немогућностима постизања мирне коегзистенције међу различитим етничким заједницама на Косову. Тек када се изврши такав чин, сматрам да се може говорити о унапрађењу живота младих људи на Косову. За равноправан и једнак развој се морамо развијати заједно, у једној избалансираној друштвеној кохезији која ће свим младим људима пружати једнаке прилике за лични развој и остварење економског благостања зарад даљег опстанка на Косову. Једино тако ћемо спречити нежељен ефекат ‘одлива мозгова’“, наводи Михајловић.
Душана Борисављевића радује што се све већи број младих одлучује да самостално покрене посао.
„Многи људи у мом окружењу одлучује се да се бави неким фриленс послом, неким он-лајн послом, да раде од куће. И то је оно што ме радује, да опет могу да раде за неке светске фирме, а да раде из наше Грачанице, Гуштерице, Добротина или било ког села около….“.
Са друге стране, активности младих у Косовском Поморављу готово да нема или су непримећене, тврди Никола Васић из Хуманитарне организације „Косовско Поморавље“. Врло често, истиче, недостаје подршка институција.
„Обично, ако их има, то су углавно округли столови где се говори о проблемима младих, али се ти проблеми никако не решавају. С времена на време, организују се курсеви из области страних језика, кулинарства, писања пројеката или обуке за рад на машинама (шивење, 3д штампа). Ефикасност тих курсева огледа се у смањењу незапослености, односно, проналаска посла обучених кандидата. Међутим, реалност је другачија. У неразвијеним срединама какве су наше, много је тешко било шта урадити без подршке институција. Главни покретачи требало би да буду управо те институције, конкретно локалне самоуправе. Зато је важно подржати иницијативе младих, обезбедити старт-ап пројекте и омогућити квалитетне обуке“, истиче Васић.
Лазар Петровић из Цернице, селу које припада општини Гњилане, није упознат да са организују едукативне активности у његовој околини.
„Ја знам само за спортске активности, никаквих других активности код нас нема, немамо ни стручне курсеве. Недостаје младима много тога, недостају школе фудбала, кошарке, јер има малишана који имају дара и талента за фудбал или кошарку, а немају те спортске центре да се надограђују и усавршавају“, тврди Петровић.
Младим Србима у општини Пећ недостаје друштво и сигуран посао, кратко одговара Дамјан Портић из Гораждевца.
„Мислим да се ситуација у Гораждевцу драстично разликује од других средина на Косову. Ако говоримо о српским срединама, као што су на пример Косовска Митровица или Грачаница, где су велики градови и већа могућност и за посао и за стручне курсеве где се млади могу усавршавати, млади у Гораждевцу немају никакве курсеве на којима би могли да се усавршавају. Ја сам био на неколико курсева ван Гораждевца, или су били он-лајн. Мали број младих је остао овде да живи, јер су успели да се запосле на неком другом месту, далеко одавде. Нажалост, већина младих је отишла, јер у Гораждевцу и околини нису могли да нађу посао“, закључује Портић.
У анкети, коју је крајем новембра прошле године спровео Међународни републикански институт, око 78 одсто испитаника са Косова између 18 и 35 година изјавило је да би напустило Косово, ако им се пружи прилика. Из године у годину расте и број грађана који се одричу косовског држављанства. За девет година, по подацима Косовског завода за статистику, 46.839 људи, што је више од укупног броја становника пет косовских општина, одрекло се косовског држављанства. Што се младих Срба тиче, њих је сваке године све мање, што је посебно видљиво у септембру, када почиње нова школска година.
(Грачаница онлајн/КоССев, 17. 04. 2022)
