Албанци сутра прослављају 28. новембар Дан заставе, односно 110. годишњицу независности Албаније. У Тирани је тим поводом данас одржана заједничка свечана седница косовске и албанске скупштине, која је окупила највише политичке представнике са, како се то данас могло чути, „обе стране Дрима“.
Кључне поруке са скупштинске говорнице биле су о две земље као фактору стабилности у региону, њиховом месту у ЕУ, јачању веза и границама које треба да буду само формалне, апсурду да Косово још увек није добило визну либерализацију, али и прегршт порука о неправедном боравку бивших вођа ОВК у Хагу због сумње на ратне злочине, јер је управо борба ОВК у овом парламенту и данас приказана као чиста, херојска и ослободилачка и као део албанског сна о уједињењу и ослобођењу.
„Оно што су наши препородитељи започели у Призрену 1878. године дефинисано је као путања у Валони 1912. године и закључено у Преказу 1998. године“, једна је од сличних порука.
Говорило се о уједињењу у срцу, које не мора да буде на мапи.
Албански премијер Еди Рама је у надахнутом говору о историји Албанаца од „Скадра до Јањине, од Валоне и Приштине“, говорио појединачно о трагичним судбинама потписника декларације независности из 2012.
Тиме је направио увод за оно што је навео да ни данас „нису бољи у односу на себе“.
„Окрец́уц́и страницу данас, дозволите ми да са вама поделим уверење да Албанци никада нису били бољи у односу на странце, али опет ни данас не верујем да су Албанци бољи у односу на себе“, казао је Рама.
Сматра да са друге стране не би „било фер“ да има оних који би сада казали: „Да, ми смо замишљали да на 110. годишњицу независности Албаније Косово буде слободно, да буде суверено и да је његова независност коначна“.
„Као што верујем да ц́е његово коначно признање доц́и пре него касније и да Косово нец́е чекати онолико колико је чекало од проглашења независности, вец́ да коначно буде међународно признато и да буде присутно у сваком случају опште организације света у коме живимо“, казао је Рама.
Каже, да са друге стране, још „опипљивији и упечатљивији“ је поглед на Северну Македонију, месту где је албански језик и даље био виђен као непожељан пре више година, а албанска застава се и „даље сматрала провокацијом“.
„То је било место где не верујем да има много оних који данас могу имати храбрости да кажу да су знали да ц́е на 110. годишњици независности Албаније, албански бити службени језик, да ц́е бити највише учешц́е Албанаца у власти и институцијама и чак да ће имати председника албанске скупштине“, наводио је даље Рама, додајући и:
„Исто тако, не верујем да је било много оних који су предвидели да ц́е доц́и дан када ц́е Црна Гора имати премијера Албанца, као данас, а дефинитивно да су права Албанаца у целини вишеструко напреднија и вишеструко више прихвац́ена као таква него што су икада била“.
Односе Косова и Албаније оценио је као више него одличне“, те да, иако „две државе“, оне су „уједињене једним срцем“.
Да су односи продуктивнији него икад, показују годишњи састанци две владе, али још више „воља и повец́ане способности“ да се у пракси спроведе сарадња у обостраном интересу.
И Рама је излистао исто оно чиме се похвалио и Курти: трговина, слобода кретања – „која је до јуче изгледала као немогуц́а мисија“, заједнички буквар, рад на енциклопедијском речнику и историји Албанаца, те рад у енергетици, као „највец́е дело за будуц́ност“ уз „луке и железнице“.
„За железницу сада имамо понуђаче, широку групу компанија из највец́их у Европи које су се пријавиле да ураде студију изводљивости коју су заједничким одлукама наручиле обе владе. У међувремену, и поред свих ћаскања, почетком следец́е године започињемо и са међународним конкурсом за нову луку Драч, која ц́е бити изграђена у Порто Роману и ако све буде по плану, почетком других 6 месеци наредне године, биц́емо на лицу места са новом луком Порто Романо која ц́е бити заједничка лука, која се протеже од Драча до Приштине и Струге са две луке које ц́е бити повезане железницом, док за пругу Драч-Приштина, сада улазимо у фазу студије изводљивости. За другу железницу смо у интензивним разговорима са Европском комисијом у сарадњи са владом Северне Македоније. То су чињенице и надам се да ц́е нам се 12. децембра премијер Косова и министри области придружити на великој јавној презентацији финалног пројекта. Након што смо јавно представили концепт за Нову луку, 12. децембра ц́емо јавно представити финални пројекат компаније ‘Роиал Хасконинг’, који ц́е бити поднет за међународни конкурс почетком следец́е године и, као што сам рекао, почиње рад на почетку других 6 месеци 2023“.
У закључку свог говора, албански премијер је истакао два имена за која, како је поручио, се не може замислити 110. годишњица декларације из Валоне:
„Демократски савез Косова и Ослободилачка војска Косова и једни и други су природно везани за Ибрахима Ругову, данас великог одсутног, пошто је прерано преминуо, али са извршеном мисијом, и Хашима Тачија, још једног данас великог одсутног, у овој сали, који је привремено одвојен од нас, али са сталном мисијом“.
Шта означава 110. годишњица независности Албаније?
Група албанских првака је у Валони 28. новембра прогласила независност територија под тадашњом османском влашћу, обухвативши четири османска вилајета (Скадарски, Косовски, Битољски и Јањински), а уочи Лондонске мировне конференције, од које су затражили међународно признање, позивајући се на право на самоопредељење.
То није, међутим, било признато Лондонским уговором о миру (потписан 30. маја 1913). Знатан део територије на коју су албански прваци имали претензије, Лондонским уговором подељен је између држава победница у рату – Србије, Грчке и Црне Горе.
Уговором је потврђено постојање Кнежевине Албаније као међународног протектората, са немачким племићем Вилхелмом Владом као владаром, у границама сличним данашњим. Потом, 29. јула исте године на снажно инсистирање Италије и Аустроугарске, у суштински истим границама данашње Републике Албаније створена је аутономна Албанија.
Идеја о Великој, или како је Албанци називају етничкој Албанији чију су независност прогласили у Валони 1912, потекла је на Призренској лиги 1878, управо обухватајући простор тадашња четири вилајета – Косовски, Битољски, Скадарски и Јањински.
