Сусрет премијера Албаније Едија Раме са албанском дијаспором у Атини, на годишњицу хапшења Фредија Белерија, изабраног градоначелника Химаре, етничког Грка, изазвао је нове тензије у грчко-албанским односима. Састанци Раме и грчких званичника овог пута су изостали, а прашину која се дигла поводом посете Рама је покушао да одагна цитирајући на скупу стихове албанског песника Наима Фрашерија написане на грчком језику: “Желимо да живимо у братству, у слози, у миру са свим народима”.
Сам Рама је навео да са његове стране и није било захтева да се састане са грчким властима. Да их је било, питање је да ли би до тога дошло.
Његов долазак у Атину 12. маја да би се обратио скупу албанских имиграната и присталица своје странке део је турнеје уочи парламентарних избора који следе у Албанији следеће године, а Албанци који живе у иностранству покренули су онлајн кампању под називом „Желим да гласам 2025“, како би им се обезбедило право гласа на националним изборима а да не морају да долазе у Албанију.
Након митинга који је Рама одржао у дворани Галатси, спољнополитички коментатор из Атине Василис Недос каже за Косово онлајн да су односи Грчке и Албаније буквално у ћорсокаку.
“Рекао бих да атмосфера унутар грчке владе када је реч о Рами није веома позитивна”, каже Недос.
Према његовим речима, од 5,6 хиљада људи који су били присутни на месту где је Рама одржао говор, пола њих је дошло из Албаније аутобусима, због чега Недос закључује да ова посета и није била успешна као што је Рама хтео.
Поводом помирљивих порука албанског премијера које су се чуле на скупу Недос каже да Рама јесте изговорио неке љубазне речи упућене грчком премијеру Мицотакису али да је у исто време имао и поприлично националистичке коментаре попут оног да су Албанци сувласници Грчке, јер ту живе и раде.
“Рекао бих да Рама нема намеру да спусти тон већ жели да потешкоће у албанско-грчким односима искористи као начин да ојача имиџ у својој земљи. Из владе Албаније најављују да ће Рама посетити и Милано и Лондон, да би се састао са сународницима који тамо раде и живе, али код посете Атине важан детаљ је тај да је он дошао 12. маја, на годишњицу хапшења грчког градоначелника Химаре Фредија Белерија. Мислим да само ово много говори. Начин на који Рама говори у Албанији или ван ње, грчка влада сагледава као подривање билатералних односа”, каже Недос.
Он објашњава и шта је претходило доласку Раме и зашто заправо није дошло до састанка са представницима грчких власти, наводећи да је Рама у Атину послао свој најближег саветника Ендрија Фугу средином априла да најави Грчкој да ће Рама доћи у Грчку 12. маја да разговара на скупу са сународницима који живе и раде у Грчкој. Већ тада је, указује, грчка страна питала Раму да ли може да одложи посету Атини за неколико недеља, док се у Грчкој не заврше европски избори који ће бити 9. јуна. Албанска страна је, међутим, одбила тај захтев а Рама је урадио како је иницијално планирао.
“Грчка влада је проценила да ако не би одобрила Рами да дође у Грчку, да би то створило даљу ларму око ове посете и да ће бити употребљено од стране албанског премијера као аргумент против Грчке. Свима је овде јасно да је посета Раме планирана јер је он осетио да ће притворени грчки градоначелник бити кандидат за европске изборе 9. јуна и да је посета била одговор на то и начин да покаже шта мисли. Било је јасно од почетка да се нико из Грчке неће састати са Рамом званично или незванично и не мислим да у оваквој ситуацији може да буде званичних посета или састанака премијера Грчке и Албаније”, каже Недос.
Председник Матице Албанаца Демо Бериша каже да је албански премијер Еди Рама на начин на који је био у Атини 12. маја, злоупотребио пријатељство Грчке, јер је отишао у наводно приватну посету, а која је заправо била политичка, чиме је понизио домаћина. То што за време ове посете није дошло до састанака грчких званичника и Раме, како каже Бериша, није никаква случајност, јер је његова намера била да покуша да поремети односе унутар саме Грчке. Такође додаје да је Рамин утицај у Грчкој, у којој живи више од милион људи из Албаније, веома јак.
“Сигурно је да је Еди Рама наставио своју раније зацртану политику контаката са дијаспором. Опште је познато да је албанска дијаспора по свету изузетно јака и њему је то бирачко тело упориште са којим он делује неколико година уназад. У његовом другом и трећем мандату они су му донели политичке поене”, каже Бериша за Косово онлајн.
Он додаје и да када се посматрају раније одржана три Самита албанске дијаспоре, која су била у Тирани и оно што се догађа у односу Албаније и Грчке, да Албанија заправо никада није одустала од своје идеје о формирању “републике Чамерије” у оквиру Грчке.
“Опште је познато да је албанска дијаспора у Грчкој изузетно бројна, а никада није решено ни питање између Албаније и Грчке о око 78 километара граничног простора на отвореном мору. Све је то у овом тренутку и порука самом Аљбину Куртију јер он покушава да буде отац албанске нације. То је борба између Раме и њега”, сматра Бериша.
О Раминој поруци на скупу да Албанија жели да живи у миру са суседима, наш саговорник каже да је реч о порукама “за дневну употребу”.
“Еди Рама је све то на један шеретски начин употребио, а сама порука коју је изговорио је за дневну употребу. Да постоји таква воља он не би дозволио да господин Курти и његова партија која је учествовала на македонским изборима преко ВЛЕН групације одмах покрене питање раскида односа Северне Македоније са Отвореним Балканом, већ би извршио притисак на Куртија и политичке структуре Косова да и они прихвате и учествују у Отвореном Балкану јер је то нешто што би подразумевало пружање руке мира и свега онога што нам је неопходно у овом тренутку на овим просторима”, наводи Бериша.
О томе шта треба очекивати даље и да ли ће Рама сусрете са дијаспором проширити и на посете албанским заједницама у региону, Бериша каже да је сигурно да ће то покушати, али да не верује да ће у том формату посетити Србију.
“Имали смо пре неколико година посету бившег председника Албаније Иљира Мете који је боравио у Медвеђи која је такође била најављена као приватна. Рама ће сигурно отићи у Северну Македонију јер контролише партију Аљија Ахметија, као и однос са Дританом Абазовићем и Уром у Црној Гори и осталим албанским партијама. Међутим, важно је да знамо да у Србији он на такав начин не може да борави јер су албанске партије које делују на простору Србије више везане за Куртија, мада се крајње идеје Едија Раме и Аљбина Куртија о стварању ‘велике Албаније’ негде и поклапају”, каже Бериша.
У посети Раме дијаспори у Грчкој, Герта Заими, главна и одговорна уредница портала Албанијан пост, не види ништа посебно, јер, како каже, сасвим је нормално да, пред изборе шефови влада или шефови држава долазе у посету дијаспори.
“Према ономе што ми знамо као новинари, на реду су Милано, Минхен, Лондон, градови у земљама у којима је значајан број Албанаца. Италија је можда друга земља по броју албанских имиграната после Грчке. Број Албанаца је велики и у Енглеској, као и у Немачкој. Дакле, Рама одлази у четири важна града, у земљама где је концентрисана албанска дијаспора – Грчка, Италија, Немачка и Енглеска и нема ништа посебно у томе када шеф владе или државе иде да се сусретне са дијаспором када их има у великом броју”, каже Заими за Косово онлајн.
Она каже да постоје захтеви да се омогући гласање дијаспоре на изборима у Албанији и да је важно у политику у Албанији укључити дијаспору која живи у различитим земљама.
“Албанска дијаспора настала у последњих 30 година, након пада комунизма, је огромна, а Грчка је несумњиво земља са највећим бројем албанских имиграната. Јасно је да Рама не може да направи турнеју у свим земљама у којима живе Албанци јер их има свуда”, наводи Заими.
