До краја мандата косовског председника Хашима Тачија преостало је мање од шест месеци, политичке партије већ калкулишу ко би могао бити следећи председник, лидер Алијансе за будућност Косова (АБК) Рамуш Харадинај једини је јавно изразио намеру да преузме ту функцију, пише Газета Експрес.
Политички аналитичар Агон Малићи сматра немогућим избор Харадинаја за председника, јер Демократски савез Косова (ДСК) нема интерес да гласа за њега, нити Демократска партија Косова (ДПК) да му обезбеди кворум.
Избор за председника би се могао убрзати, наводи Газета Експрес, уколико би претпретресни судија у Специјализованим већима потврди оптужницу специјалног тужиоца за бившег директора Политичке управе ОВК, актуелног председника Хашима Тачија.
Малићи каже да Харадинајева странка има својеврсни вето у процесу избора председника.
„Чини се да је тешко овај посао обавити без неког договора са Харадинајем или без његовог попуштања, с обзиром да је на основу тумачења Уставног суда, приликом избора председника, потребан кворум од 80 посланика. Чак и ако ДПК и ДСК уједине гласове, заједно са мањинама достижу тек око 70 гласова. У контексту у којем ДСК за председника неће моћи да обезбеди подршку Покрета Самоопредељење (ПС) и где ДПК не гласа ни за кога осим за свог кандидата, Харадинај има одређену моћ вета над тим питањем. Остаје да се види да ли ће он искористити ‘нуклеарну опцију’ да Косово изведе на изборе или ће једноставно преговарати да би добио максимум, јер не видим могућност да Харадинај буде изабран за председника”, рекао је Малићи за Газета Екпрес.
Кандидатуру Харадинаја, Малићи види, као калкулацију да постане потенцијални партнер ПС у случају нових избора на Косову.
„Много зависи од постизборних калкулација, Харадинај вероватно оставља отвореном могућност да постане партнер ПС, а мора да одлучи да ли је боље да мандат прошири широм коалицијом, или да започне сарадњу са Куртијем. У том контексту, последњих дана и недеља у медијима су видљиви неки сигнали притиска на Харадинаја да попусти“, рекао Малићи.
Бивши председник Уставног суда Енвер Хасани изјавио је синоћ да ће Рамуш Харадинај највероватније постати председник.
„Политичка удруживања нису у вези са функцијом председника, она се стварају са статусом или ситуацијом у односу на Специјални суд, фазом примене вашингтонског споразума, дијалогом са Србијом, и верујем да и то иде у Рамушову корист. Верујем да су удруживања таква да је највероватније да Харадинај може добити оно што тражии. Верујем да ће се, ако не са првим гласањем, онда са трећим, то решити без проблема, односно биће изабран са 61 гласом“, рекао је Хасани у емисији „Рубикон“ на КТВ.
Малићи је рекао да ДСК зна да њихова влада са АБК нема већину у Скупштини и сходно томе није у њеном интересу да гласа Харадинаја за председника.
„Не видим могућност да Харадинај буде изабран за председника, јер не видим интерес ДПК да му обезбеди кворум, нити интерес ДСК да гласа за Харадинаја у контексту у којем њихова заједничка влада нема довољну већину“, рекао је Малићи и додао да ако Харадинај по сваку цену инсистира на председничкој функцији, онда је Косово близу избора.
За Самоопредељење, у овом процесу према Малићијевим речима, било би прихватљиво распуштање Скупштине, где би привремено председавање преузела председница Скупштине Вјоса Османи.
Као могући кандидат за председника, помиње се одлазећа косовска амбасадорка у САД Вљора Читаку.
Малићи оцењује да би управо Читаку могла бити компромис између ДСК и ДПК, када је у питању функција председника.
„Не верујем да би кандидатура Вљоре Читаку представљала проблем за ДСК. Читаку годинама није била део ДПК структура и на дипломатским функцијама које је заузимала изградила је свој профил и независну политичку личност и са тих позиција била је приморана да сарађује са свима. Штавише, не припада милитантним и радикалним струјама ДПК, што не би било проблематично ни за гласачко тело ДСК, јер представља технократски профил“, рекао је Малићи.
Малићи процењује да би Читаку одговарала председничка кандидатура с обзиром на то да је политичку тежину подигла ван оквира ДПК.
„У јавном мњењу је једна од ретких политичких личности која ужива шире поштовање и одобравање мимо политичких линија. У том контексту, одговарала би јој улога председника. Многи би оспорили ову процену наглашавајући везе са ДПК, али мислим да се потцењује чињеница да је Читаку личност која је своју политичку тежину већ подигла изнад ДПК и има своје политичке амбиције које могу да се сукобе са многима у ДПК, посебно сада када је сама странка у кризи. Стога, је не видим у оквиру партијских шема, већ као равнотежу и отворену за сарадњу са свим странама. Лично, њену вредност за кандидатуру видим у искуству у спољној политици, где би, због свог профила и контаката, могла да буде ефикасна у представљању и отварању врата за Косово у време када имамо веома лошу ситуацију“, рекао је Малићи.
Након пет година дипломатске службе у САД Очекује се повратак Читаку на Косово.
Извор: Kosovo-online
Фото: GazzetaExpress
