Према дипломатским изворима у ЕУ, чак и званични Париз има знато блажи став од Немачке, чији је канцелар Олаф Шолц условио чланство Србије у Унији признавањем “лажне косовске државе” и отворено затражио да се одмах прикључимо рестриктивним мерама против Русије, преноси Вечерње Новости.
У прилог тези да се француски председник Емануел Макрон залаже за “средњи пут”, када је реч о политици Уније према Београду, наводе и његов предлог о стварању Европске геополитичке заједнице, како би се земљама-кандидатима дала одређена европска перспектива, али и наградио напредак у реформама отварањем бриселских каса.
Сличан курс заузео је и званични Беч, одакле је после Макроновог предлога стигао “нон-пејпер” о постепеној интеграцији земаља кандидата, а који такође подразумева и значајну финансијску помоћ из Брисела.
На страни Немачке, која је снажно стегла обруч око Србије, за сада су њихови традиционални савезници Холандија и Белгија, као и земље у којима је снажан антируски сентимент, попут Пољске и балтичких земаља, али и неки наши суседи, тачније Хрватска.
Да би политика притисака на Србију Бриселу могла да се врати као бумеранг, упозорио је и албански премијер Еди Рама, који је позвао ЕУ да не притиска Београд да уведе санкције Русији. Он је поручио да треба имати више разумевања за став Србије с тим у вези, и упозорио да би притисак Запада могао бити штетан за цео регион.
Дипломата у пензији Зоран Миливојевић каже да је овакав Рамин став резултат реалполитике и чињенице да су српско-албански односи у узлазној путањи:
“То, наравно, не значи да ће Тирана променити став око КиМ, али су ове поруке добре, јер стварају повољан амбијент да се напредује у односима без обзира на нерешена питања између Србије и Албаније. Када је реч о ЕУ, ту постоје два нивоа држава, оне које су на линији тврђег приступа према Србији, и оне које се залажу за што конструктивнију политику, како би се избегли негативни контраефекти уцена и условљавања. Најважнија тема у ЕУ тренутно су санкције Русији, и ту кључне државе следе политику Вашингтона да се на тим мерама безусловно инсистира”, рекао је Миливојевић.
Срђан Граовац, из Центра за друштвену стабилност, указује да се, иако се у ЕУ одлучује консензусом и да глас сваке чланице има подједнаку тежину, зна и чији се глас највише слуша:
“С једне стране највеће државе, попут Немачке, имају и највећи утицај, али је и украјинска криза показала да је довољан само један вето да у потпуности блокира процес доношења одлука. Зато је од виталног значаја за Србију готово безусловна подршка коју имамо од Мађарске, а ту су и неке друге земље које имају више разумевања за Србију. Добро је да у ЕУ постоји свест да за политику жестоког кажњавања Србије, ипак, не би имали јединствену подршку”, казао је он.
У Бриселу се 23. и 24. јуна одржава самит Европског савета, а другог дана окупљања европских челника биће одржана и конференција на високом нивоу о Западном Балкану, на којој ће бити и лидери региона.
(Вечерње новости/Косово онлајн, 17. 06. 2022)
