Амбасадорка Србије при Унеску Тамара Растовац Сиамашвили, која је у последње две године председавала Извршним саветом Унеска, оценила је да Србија има велике шансе да поново буде изабрана у то тело и да је кандидатура коју је званични Београд поново поднео за чланство у Извршном савету Унеска наишла на добар пријем код земаља чланица.
Растовац Сиамашвили је у интервјуу за Косово онлајн истакла да је угроженост српске културне и верске баштине на Косову један од апсолутних приоритета у деловању сталне делегације Србије у тој организацији и додала да Унеско не доводи у питање да културна добра на Косову припадају Србији.
“То је врло јасно и ако уђете на сајт Унеска и Центра за светску баштину, видећете тамо су побројане земље чија се добра налазе на листи опасности и наша добра на Косову и Метохији јасно стоје поред имена Србије”, наглашава Растовац Сиамашвили.
Србија је поново поднела кандидатуру за избор у Извршни савет Унеска, министар спољних послова недавно је то саопшто током разговора са страним дипломатама у Београду. Ви сте у претходне две године председавали тим телом, ако је судећи према стојећим овацијама које сте добили на последњој седници Извршног савета, веома успешно. Какве су шансе да Србија буде поново изабрана?
Србија је поднела кандидатуру да поново будемо изабрани у чланство Извршног савета Унеска. Избори ће се бити организовани током предстојеће Генералне конференције Унеска. Ми смо један од кандидата из источно-европске регије. Лобирање за наш реизбор се одвија на свим нивоима, како овде у Унеску, тако и на маргинама великих међународних скупова и билатерално. Министар спољних послова је организовао веома посећен брифинг за дипломатски кор у Београду. Оно што се посебно истиче са наше стране у разговорима са колегама и представницима држава чланица Унеска, да је Србија тај балансирајући фактор у Унеску укључујући Извршни савет. Значи ми смо земља кој апсолутно инсистира на дијалогу, на тражењу компромиса, консензуса и мултилатеризму. То је нешто што је и одлика наше спољње политике и то се манифестује и у нашем наступу овде у Унеску. То је нешто на чему сам и ја инситирала као председавајући Извршним саветом. Наша кандидатура је веома лепо прихваћена од стране чланства Унеска и поптуно искрено да вам кажем у разговорима које имамо се препознаје тај балансирани наступ Србије и то наше снажно инсистирање на деполитизацији и фокусирању на питањима која су у мандату Унеска. Није увек лако избећи политизацију, имајући у виду веома комплексу ситуацију која је тренутно у свету и наравно Унеско као специјализована организација Уједињених нација не може бити имуна на то, али наступ Србије је увек то снажно инсистирање на деполитизацији. Наш реизбор би био потврда тог препознавања конструктивне улоге коју Србија има у Унеску.
Веома смо активни и веома блиско сарађујемо у свим областима које су у мандату организације, од културе до науке и образовања. Имали смо јако успешан наступ и учешће министарке науке на овом последњем Извршном савету, имајући у виду да је Србија имала једну фантастичну и веома успешну иницијативу у Уједињеним нацијама о декади науке. То је нешто што се веома препознаје у Унеску. Имали смо разговоре са помоћницом генералне директорке за науку где је препозната и поздрављена улога Србије. Наука је једна од области, а наравно и у области образовања смо веома активни. Унеско је ту водећа УН агенција, имајући у виду “Сустаинабле Девелопмент Гоал 4”, где је фокус на образовању и Унеско је ту показао своју водећу улогу и у периоду пандемије.
Култура је нешто што је за Србију од изузетног значаја, имајући у виду нашу културну и верску баштину на Косову и Метохији. Ми ту веома блиско сарађујемо са Унеском. Тако да би наш реизбор, који је од изузетног значаја за Србију, представљао потврду те важне улоге коју Србија има. Наравно и чињеница да сам ја председавала Извршним саветом је опет препознавање улоге Србије која је у Унеску веома активна. То председавање је било у изузетно комплексим околностима, јер изабрана сам у новембру 2021. године, а прва седница којом сам председавала, уместо да буде редовна у априлу, била ванредно заседање Извршног савета о Украјини, које је затражила група земаља. То је, ако се не варам, било први пут у историји Унеска да Извршни савет има седницу о политичком питању. Поред ситуације у Украјини, која је једна од фокуса у Унеску имали смо и организацију изузетно важаног догађаја, где је поново била важна улога нашег председавања, где је дневни ред те ванредне Генералне конференције Унеско ишао преко нашег председавања и Извршног савета. Сада је ово последње заседање Извршног савета у оквиру нашег председавања, које је управо завршено пре два дана, исто показало и рефлектовало комплексну политичку ситуацију у свету где су се могли чути различити ставови по бројним питањима. Оно што је мени изузетно драго као председавајућој и Србији која је то подржавала је да је опет превагнуо дух компромиса и консензуса и то је нешто што сам ја истакла и у свом завршном обраћању. Било је, морам рећи, изузетно дирљиво на крају када су се делегације јављале и поздравиле наше председавање, заиста је било јако дирљиво.
Српска културна и верска баштина, која на на Косову броји око 1.300 споменика материјалне културе, предмет је покушаја ревизије историје и историјског тумачења од стране Приштине у покушају да се то представи као албанско културно наслеђе. Како се у Унеску гледа на те покушаје?
Изузетна угроженост наше културне и верске баштине на Косову и Метохији је један од апсолутних приоритета у деловању сталне делегације, али и у разговорима на свим нивоима наших званичника. И то је нешто што је познато и што се препознаје. Ми смо сада у септембру имали редовно заседање Комитета за светску баштину, то је било у Ријаду, где сам учествовала са нашом делегацијом и поново је апсолутно без дебате прошла одлука где су наши манастири на Косову и Метохији који се налазе на Унесковој листи светске баштине у опасности, задржани. Наравно, ми смо лобирали пред састанак Комитета и разговарали са свим чланицама Комитета, а има их 21. Апсолутна је била подршка за задржавање наших добара на листи светске баштине у опсаности. То је још један огроман успех. Ни у једном тренутку се од стране чланица Комитета није постављало питање чија су то добра. То је врло јасно и ако уђете на сајт Унеска и Центра за светску баштину, видећете тамо су побројане земље чија се добра налазе на листи опасности и наша добра на Косову и Метохији јасно стоје поред имена Србије.
Свесни смо покушаја Приштине да фабрикује историју и да представи да та добра не припадају нама и у разговорима увек истичемо да, ако су спремни да фабрикују историју и да негирају припадност тих добара српском народу, Српској православној цркви и Србији, како су онда спремни да их заштите, као што они тврде. Али кажем апсолутно у свим разговорима укључујући и овај последњи за Комитет то питање није отворено. Наша добра која се налазе од 2006. године на Унесковој листи светске баштине у опасности су задржана. И Република Србија као држава уговорница Конвенције о светској баштини, као држава чланица Унеска, сваке године редовно подноси извештај о стању тих добара.
Српски средњовековни споменици на Косову налазе се и на Листи светске баштине у опасности и многи од тих споменика су и физички угрожени. Неке од њих физички штити међународна мисија Кфор, али смо и даље сведоци честог скрнављења појединих споменика.
Треба врло јасно разумети улогу Унеска. Потоји Листа културне баштине и постоји Репрезанетативна листа нематеријалног наслеђа. Значи то су два различита механизма. Унеско је организација која пропагира заштиту културне светске баштине и увек упис неког добра на листу значи да се то препознаје као универзална вредност тог дорбра, али то добро постаје и светско добро. Истовремено Унеско очекује од држава чланица које су добро уписале да га штите. Тако да Унеско нема мандат да врши физичку заштиту добара. Ви сте потпуно у праву генерално наша културна и верска баштина је у изузетној и константној опасности. И то је нешто што ми апсолутно истичемо у свим разговорима. Фокус Унеска у овом тренутку је на добрима која се налазе на листи и ми апсолутно увек држимо врло блиско званичнике Унеска у фокусу и њима преносимо сва дешавања која се десе на територији наше провинције, као што је био случај са покушајем изградње пута око Дечана на шта су на више начина и више пута реаговали и наши званичници и тражили од међународне заједнице да реагује.
Унеско као организација генерално нема мандат да физички штити добра. На Унесковој листи се, на пример, налази Јерусалим и читав низ других добара. Та листа свестке баштине у опасности је веома дугачка. Унеско осим јавних изјава и своје експертизе, није у могућности да физички штити добра. Такође, ми смо као држава обавезни, што и радимо да за сваку активност рестаурације или конзервације у нашим добрима, кад говоримо о манстирима на КиМ, ми свакако за сваку врсту активности обаветимо Унеско. Али се уствари од државе која упише добро, без обзира да ли је то добро на Листи светске културне баштине или Листи опасности, очекује да се стара о тим добрима.
Косово је 2015. године поднело захтев за чланство у Унеску, међутим то се по Приштину завршило неславно и Србија је тада из те ситуације изашла као победник. Две године касније, иако је било најављивано да ће поново поднети, од тог захтева се одустало. Почетком ове године косовски министар културе Хајрула Чеку најавио је да ће поново поднети захтев на предстојећој Генералној конференцији. Има ли назнака да то питање може да буде поново актуелизовано од стране Приштине?
Процедурално пријем у чланство се врши на Генералној конференцији. Претходно се у иделаним условима подноси захтев, шаље се генералној директорки, а онда би прво требало да се одлучује на Извршном савету. Председвајући Извршног савета би требало да буде обавештен. Ми апсолутно имајући у виду да је заиста Генерална конференција што се каже иза угла, немамо било каквих наговештаја да ће такозвано Косово да поднесе захтев. То је како ствари стоје процедурално. Фактички, они апсолутно немају подршку овде чланства за пријем у организацију. Одговорно тврдим да немају подршку. Јер Унеско и ако се не бави питањем територијалног интегритета и суверенитета, то питање се сада веома често помиње у иступањима бројних чланица, укључујући и чланице из ЕУ, тако да би било веома тешко објаснити као наратив да се позива на заштиту територијалног интегритета и суверенитета неких држава, а да се то не чини исто са Србијом.
У овом тренутку нема никаквих формалних, ни фактичких наговештаја да би такозвано Косово могло да аплицира за чланство на предстојећој Генералној конференцији. Наравно то је један од апсолутних приоритета у раду наше делегације и у свим разговорима се указује на неприхватљивост таквог јендог једностраног чина. Указује се на све порблеме с којима би се Унеско суочио као организација и мислим да је Приштина свесна тога. Унеско није организација која се бави статусом територија, то је специјализована агенција Уједињених нација. И рећићу вам искрено тога је свесна и генерална директорка с којом ми имамо као држава изузетну сарадњу. Она заговара идеју деполитизације и свесна је свих проблема које би такав један захтев створио за Унеско, тако да у овом тренутку нема било каквих корака од стране Приштине у смислу апликације за чланство у организацији.
Идућег месеца у Паризу се одржава 42. Генерална конференција Унеска. Шта нас очекује?
Треба имати у виду да ће предстојећа Генерална конференција бити уствари прва у којој ће учетвовати и САД. Биће веома интересантно заседање са учешћем великог броја министара, биће разговора у оквиру комисија Генералане конференције, разматраће се питање буџета, разматраће се бројне одлуке које се тичу образовања и културе, тако да је целокупни амбијент такав да се сви надају да ће бити конструктивна дискусија.
Неће бити лако зато што се очекују и разговори о Украјини, ту ће бити ситуација такође и на Блиском истоку. Уз све те комплексности ситуације, које смо сви свесни пред предстојећу Генрелану конференцију, сигурна сам да не постоји никаква жеља, ни подршка да се заседање компликује захтевом такозваног Косова.
