Много пута сам био на Косову после мартовског погрома 2004. године, а нарочито док сам радио истраживање за филм „Мрак“ и могу да кажем да се у српским енклавама и даље осећа неспокојство. Страх је можда променио лице, али је још ту, каже за Спутњик редитељ филма „Мрак“ Душан Милић.
Те 2004. године после мартовског погрома на Косову једна девојчица у мраку своје собе написала је писмо тадашњем председнику Борису Тадићу, које је он прочитао на седници Савета безбедности. Писмо о тешком животу Срба, а посебно деце на Косову изазвало је различите реакције, а суштина се односила на страх са којим је ово дете одрастало.
Душан Милић
© Sputnik / Весна Лапчевић
Ово писмо инспирисало је редитеља Душана Милића да сними филм „Мрак“, који је већ на светској премијери на филмском фестивалу у Трсту овенчан првом наградом, освојивши и срца публике.
„Чим сам прочитао писмо девојчице са Косова, осетио сам страх који је из њега исијавао. Она је споменула да седи у мраку и мени се одмах наметнуо наслов филма као отелотворење страха који обитава у тој девојчици“, каже за Спутњик Душан Милић.
У мраку дечије собе
Турбулентна историја на нашим просторима тема је бројних филмова и серија. Многим редитељима и није била потребна превелика временска дистанца да на филм пренесу приче из рата у Босни или за време бомбардовања. Међутим, када је реч о Косову, веома је мало оних који су спремни да се с овом темом ухвате у коштац и приче из српских енклава и манастира на филмском платну представе Србији и свету.
„Када осетите да вам срце убрзано куца, да вам се нешто дешава у стомаку, онда знате да сте на трагу праве приче. Тако ми се десило с овим филмом. Од почетка сам био спреман да направим дистанцу, јер би у супротном ово био српски пропагандни памфлет, што ја никако нисам желео. Мени је циљ да ’Мрак‘ види што више људи и то као истиниту причу о српским фамилијама на Косову и Метохији“, истиче редитељ.
© Фото : Јана Лозева
Највећи страх настао је после погрома
Филм обрађује тему живота Срба у сталном страху, а кроз причу нас води девојчица Милица, која након што су јој отац и ујак нестали, остаје сама са мајком и дедом у сабласној кући у планинским забитима Косова.
„Причу сам сместио у време непосредно после погрома јер сам, из разговора са Србима на Косову, сазнао да је највећи страх владао управо тада. Срби су рачунали да је погром само почетак и чекали су тренутак када ће почети нови погром који ће за последицу имати њихово потпуно истеривање са Косова“, наводи Милић.
Прича о девојчици која остаје без једног родитеља и која одраста у страху, мотивисала је не само домаће, већ и стране продукције да подрже реализацију овог пројекта, па је тако „Мрак“ снимљен у копродукцији са Грчком, Данском, Бугарском и Италијом. Доста страних аутора са којима је Милић сарађивао пронашли су себе у филму о породици која трпи насиље и живи у страху, због чега су и успели да тај страх пренесу на гледаоца. То је, по мишљењу редитеља, уједно и разлог због којег је италијанска публика изгласала „Мрак“ за најбољи филм на фестивалу у Трсту.
„Ако је истина испред камере права, она ће сигурно прећи и на другу страну, односно код гледалаца“, сматра редитељ.
У томе му је помогла изванредна глумачка екипа коју чине Славко Штимац, Даница Ћурчић, која је данска глумица српског порекла са изузетном репутацијом у Европи и свету, а којој ће ово бити деби у српском филму. Њима се прикључила и млада Миона Илов из Прокупља, која ће на филму дебитовати у улози Милице.
Не плашим се да прикажем тугу
„Важно ми је то што смо успели да направимо играни филм који ће, за разлику од документарног којем на другачији начин верујете, доћи до већег броја публике. Када обухвати и обради целу причу, играни филм дубље погоди гледаоце“, уверен је Милић, који додаје да је спреман да се суочи с коментарима којих ће, несумњиво, бити много.
„Са различитим реакцијама суочавао сам се и кад сам радио много безазленије теме. Људи су спремни да исконструишу много тога, схватио сам, али нема шта — ја сам овај филм урадио искрено, као ауторски пројекат. Нисам се плашио да прикажем ни страх ни тугу, јер је емоција суштина сваког уметничког дела.“
Филм ће претпремијеру имати 26. фебруара на предстојећем ФЕСТ-у, а велика премијера пред домаћом публиком заказана је у Београду за 17. март, тачно 18 година од мартовског погрома на Косову и Метохији.
Весна Лапчевић