Истрага коју је Основно тужилаштво у Пећи покренуло против општине Дечани због одбијања да врати 24 хектара земље манастиру Високи Дечани, представља пребацивање одговорности на институцију нижег нивоа, оцењује историчар Петар Ристановић, преноси РТС.
Он сматра да је позитиван исход мало вероватан, јер локална администрација није вољна да спроведе одлуку уставног суда Косова из 2016. године.
Ристановић, запослен у Институту за српску културу са седиштем у Лепосавићу истиче да истрага тужилаштва из Пећи представља пребацивање одговорности на институцију нижег нивоа.
“Да постоји политичка воља на највишем нивоу, нашло би се начина да се то учини. Евентуално би централни катастар у Приштини донео ту одлуку. Међутим, јасно је да је у питању недостатак политичке воље”, наглашава Ристановић.
Каже да није сигуран да истрага има везе са захтевом за пријем Косова у Савет Европе.
Истиче да је Приштина ових дана претрпела својеврстан пораз, јер се захтев за пријем у СЕ није нашао у агенди Комитета министара на састанку у Торину.
“Није извесно да ће се тај захтев наћи на састанку Комитета све до идућег састанка у мају следеће године, а потом сам процес пријема може да траје годинама. Мислим да је одлука много више мотивисана притисцима међународних представника, амбасадора у Приштини поводом шест година од неспровођења те одлуке”, оцењује историчар.
Прећуткује се и чињеница да је манастиру Високи Дечани после Другог светског рата одузето и 700 хектара шуме.
Ристановић упозорава да Дечани трпе огромну штету због неспровођења одлуке и због односа косовских институција, како оних у Приштини, тако и локалних у Дечанима.
“Невраћање имовине је само једно од спорних питања. Друго велико питање је намера општинских власти да праве пут који пролази поред самог манастира, магистрални пут према Црној Гори. То би свакако нанело штету средњовековном здању”, указује он.
Такође, наводи и да постоји одлука да се тај план измести, да постоји и воља међународних институција да финансирају измештање пута.
Међутим, не постоји политичка воља да се то уради, што је, истиче, опет директно усмерено против самог манастира.
Наглашава да Високим Дечанима треба пружити сваку помоћ, јер се манастир налази у изузетно тешкој ситуацији. Сама чињеница да је то последњи објекат који чувају војници Кфора говори о ситуацији у којој се манастир налази.
“То је својеврстан манастир енклава, који се налази поред града, где више нема ниједног Србина, у непријатељском окружењу локалних Албанаца, не свих, наравно и власти. И налази се у ситуацији да је трн у оку институцијама у Приштини, јер су Дечани управо због неспровођења одлука и напада на њега, постали својеврстан симбол положаја СПЦ на КиМ”, закључио је Ристановић.
Због кршења владавине права и верских слобода, као и отворене етничке и верске дискриминације, Српска православна црква прекинула је све контакте са косовским властима.
Пет влада у Приштини промењено је од 2016. када је уставни суд Косова донео одлуку да се манастиру Високи Дечани врате 24 хектара одузете земље. Ниједна власт то није испунила, а градоначелник Дечана је рекао да то сигурно неће учинити ни актуелна.
