Током 22 године, од завршетка ратних сукоба на Косову, Русија је била међу највећим противницима државности Косова, пише Радио слободна Европа.
Осим политичког и дипломатског рата, Русија наставља да засипа Косово пропагандом и лажним садржајима у медијима под контролом руске Владе, наводе косовски политиколози.
Према њиховим речима, медији који делују у региону, стално продукују лажне садржаје, који имају за циљ да створе наратив да је Косово злочиначка земља и да се прогласило државом, супротно међународном праву.
Од септембра 2001. до 12. августа 2021. године на веб страници руског Министарства спољних послова објављено је укупно 835 текстова у којима се помиње Косово.
У већини случајева, то су изјаве руских министара и званичника у којима се негира државност Косова, осуђују насилни акти над српском мањином на Косову, културним наслеђем Српске православне цркве и оптужује Ослободилачка војска Косова за трговину органима.
У једној од публикација, 26. марта 2021. године, портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова оптужује Косово за злочине почињене над Србима 1998.-1999. године.
“Делујући под окриљем НАТО агресије, милитанти из такозване Ослободилачке војске Косова чине страшне злочине, укључујући отмицу Срба, и трговину њиховим органима”, рекла је Захарова.
У саопштењу од 17. јуна 2021. оптужује САД за наоружавање албанских војних снага на Косову, што према њеним речима представља потенцијал за избијање сукоба у региону.
“Идеја Вашингтона је стварање ’војске’ на тој територији, што је директно и отворено кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН”, рекла је Захарова.
У новембру 2020. године, Министарство спољних послова Русије, између осталог, похвалило је Специјализована већа Косова након хапшења бившег председника Хашима Тачија и бившег председника Скупштине Косова Кадрија Весељија.
На тој веб страници постоји на десетине других саопштења и изјава које оспоравају државност Косова и улогу западних држава у очувању мира и јачању државе Косово.
Косово нема одговор на руски рат
Поред политичког и дипломатског рата који Русија води против Косова, Косовски институт за истраживање и развој политика је у извештају објављеном у марту 2021. године утврдио је да су медији под контролом Русије прилично активни у пропаганди против Косова.
“Посебно Спутњик Србија, Спутник Интернатионал и Русија данас (РТ) предњаче у смислу пропаганде и дезинформација против Косова”, каже аутор тог истраживања Љуљзим Пеци.
Он истиче да се након анализе акција Русије у односу на Косово може закључити да званична политика Кремља од проглашења независности Косова у међународној дипломатији има за циљ да изгради наратив да је проглашење независности у супротности са међународним правом и да је Косово злочиначка и екстремистичка држава.
“Покушавају да прикажу Косово као ‘квази’ државу и злочиначку државу која је користила насиље над локалном српском заједницом, Православном црквом, која је легло исламског екстремизма, и тако даље”, каже Пеци.
Многе званичне реакције руске владе, као и званичника владе, годинама оптужују међународну заједницу да је интервенцијом НАТО омогућила ослобођење Косова, што је касније довело до проглашења независности 2008.
“Сврха, руске пропаганде, није само Косово, већ и дискредитација улоге Запада у миру и безбедности на Балкану, али и у самој државности Косова”, каже Пеци.
Европски парламент: Неки медији на Косову дају простор руској пропаганди
У другом извештају Европског парламента, објављеном ове године, наводи се да је утицај пропаганде и дезинформација које спонзорише Русија мањи него у другим земљама у региону, попут Србије, Црне Горе и Северне Македоније.
Међутим, према овој студији, ни Косово није имуно на лажне информације и вести.
У извештају, објављеном у фебруару под насловом “Идентификовање лажних вести и дезинформација на Западном Балкану и проналажење најефикаснијих начина за борбу против њих”, наводи се како косовски медији често објављују изјаве и чланке из српских медија и представљају их као ставове против Косова .
У неким случајевима то укључује лажне извештаје из медија које контролише руска Влада, у неким случајевима из медија Спутњик Србија и српског медија Информер, који су 20. маја 2020. године известили да косовски Албанци планирају отмицу светски познатог тенисера Србина Новака Ђоковића, који је раније изјавио да је “Косово Србија”.
У извештају се помиње и лажни извештај, који је објављен у онлајн медијима, у којем је речено да је у то време кандидат Демократског савеза Косова за премијера Вјоса Османи била руски шпијун.
Сахатћија: Косово је изложено руским нападима
Од 2016. године Теута Сахатћија је била генерални конзул у Њујорку, САД. Током свог боравка тамо, Сахатћија каже да се Русија доследно трудила да се дипломатски бори против Косова, било у оквиру Савета безбедности УН или кроз помоћ Србији, у кампањи против признања Косова.
Сахатћија каже да је Русија искористила свој утицај да се редовно супротставља Косову, кроз жестоки дискурс у Уједињеним нацијама поводом редовног извештавања мисије УНМИК о ситуацији на Косову.
“Срећа је што су извештаји преполовљени, што је свело Русију и Србију на сцену против Косова у Савету безбедности Уједињених нација”, рекла је Сахатћија у писаном одговору за РСЕ.
Позивајући се на лобирање Русије против чланства Косова у међународним организацијама, УНЕСЦО и ИНТЕРПОЛ, Сахатћија каже да се Русија редовно бори против међународног субјективитета Косова.
Косово се “бори” против руске пропаганде саопштењима
Институт за истраживање и развој политика у извештају “Борба против руских дезинформационих операција” анализира и капацитете косовских институција и наводи да Косово тренутно нема капацитете за борбу против руске пропаганде и дезинформација.
“У МСП-у не постоји задужење за Русију и не постоји именована особа која се свакодневно бави Русијом, а исто је и у кабинету премијера и у председништву”, каже Пеци.
Према његовим речима Косову недостаје стратешки приступ како да се носи са Русијом.
“Ми имамо практично реактивне реакције на Русију и немамо стратешко размишљање о томе како приступити пропаганди и дипломатском рату Кремља”, рекао је Пеци.
Чак и бивши конзул у Њујорлу Теута Сахатћија, каже да су реакције Косова у односу на акције Русије обично биле вербалне и да није било значајнијих реакција.
“Снажнија реакција била је објавом ’персоне нон грата’ руског представника у Унмику, који је помогао насилним демонстрантима на северу земље против полиције. Нисам сигурна да су предузете мере за сајбер заштиту или акције против лажних вести”, каже Сахатћија.
Радио Слободна Европа упутила је питања Канцеларији премијера Косова о стратегији сузбијања пропаганде и дезинформација из Русије и да ли постоји званичник или одељење које се бави искључиво питањима и односима Косова и Русије, али до објављивања овог чланка одговори нису стигли.
Иста питања су послата Министарству спољних послова и дијаспоре на Косову, из кога такође није одговорено.
Дана 27. фебруара 2021. године, Министарство спољних послова и дијаспоре Косова реаговало је на Министарство спољних послова Русије, рекавши да та земља стално покушава да опструише државу Косово.
У одговору на МСП, наведено је да Русија тежи опструкцији и блокирању Косова, као и то да је у близини Ниша у Србији изградила војну базу, организовала инциденте на северу Косова, од стране руских припадника УНМИК мисије, као и руско спонзорство за производњу лажних вести о Косову.
Косовско Министарство спољних послова поменуло је и улогу Русије у спонзорисању воза са православном иконографијом, коју је Србија покушала илегално да унесе на територију Косова у јануару 2017. године.
Косово – Русија, увек напети односи
Русија је увек заузимала став против Косова, 1999. била јео највећи противник одлуке НАТО да бомбардује српске полицијске и војне циљеве у бившој Југославији.
Иако је укључена у процес решавања статуса Косова, заједно са пет других земаља Контакт групе (САД, УК, Немачка, Француска и Италија), Русија је на крају прекршила консензус претећи да ће “ставити вето” на било коју резолуцију у Савету безбедности УН, која би омогућила стварање државе Косово.
Успротивила се и проглашењу независности 2008. године, а две године касније, 2010. године, Русија се поново изјаснила против мишљења Међународног суда правде о легалности независности Косова, иако је Србија, уз подршку Русије инсистирала преко Генералне скупштине УН на мишљењу МСП.
Од 2014. године, када је Русија анектирала Кримски регион од Украјине, Русија је настојала да независност Косова директно повеже са сукобом.
