Радио Слободна Европа пише да је имао је увид у Нацрт статута за формирање Заједнице општина са српском већином на Косову којег су израдили европски званичници. Исти у косовској влади нису желели да коментаришу, док су извори РСЕ у Бриселу потврдили да је то један од последњих Нацрта, који међутим, може подлећи мањим променама, наводи овај медиј.
Документ за успостављање Заједнице Србима на Косову би требао да пружи одређени ниво самоуправљања.
Јасно се прецизира да Заједница неће имати извршна овлашћења, те да неће „угрозити независност и интегритет Косова“. Додаје се и да ће документ бити предмет разматрања Уставног суда Косова. Поред осталог, овај Нацрт статута јасно предвиђа могуц́ност финансијске подршке Заједници од стране Београда, те „ефикасан директан канал комуникације заједнице косовских Срба са Владом Косова преко Министарства администрације локалне самоуправе“.
Надлежности или овлашћења је питање због којег су косовске власти до сада одбијале да формирају Заједницу према споразуму из Брисела, уз образложење да би могла да угрози „унутрашњу функционалност земље“, попут Републике Српске у Босни и Херцеговини.
Иначе, Уставни суд Косова је 2015. године утврдио да неки од принципа за формирање Заједнице општина са српском већином нису у складу са словом и духом косовског Устава. Међутим, у закључку одлуке је наведено да се примедбе могу ускладити статутом Заједнице или уредбом косовске владе.
Након вишегодишњих безупешних напора међународне заједнице да Приштина и Београд усагласе ставове око овог питања, ЕУ је крајем октобра саопштила да је странама предат „модерни нацрт статута“ за формирање Заједнице. Тако нешто су подржале и друге западне земље: САД, Немачка, Француска и Италија.
Тада је косовски премијер Аљбин Курти по први пут рекао да је статут за формирање Заједнице „прихватљив“ јер је у складу са косовским уставом. Документ је био прихватљив и за председника Србије Александра Вучића, али су српске власти у јавности инсистирале да је он у складу и са Уставом Србије, те раније постигнутим договорима у оквиру дијалога.
Надлежности и однос са централним властима
Део статута који се односи на надлежности Заједнице општина са српском већином, прецизира да ово тело има право да доноси одлуке, прописе, упутства и декларације. Такође, имаће пуну надлежност на локалном нивоу у области економског развоја, просторног планирања, здравља, образовања, те заштите културног и религијског идентитета.
У делу у коме се говори о односима са централним властима, пише да Заједница неће поткопавати или заобилазити уставне и законске власти и надлежности њених чланова, нити на било који начин подривати уставни и правни однос између централних и локалних власти у испуњавању својих циљева.
Додаје се и да ће се однос са централним властима заснивати на међусобној сарадњи и размени информација у духу промоције демократије, мултиетничности и интегрисаног друштва у складу са важећим косовским законима.
Такође, Заједница има право да покреће или буде страна у поступцима пред судовима, укључујући Уставни суд Косова, уколико одлуке или потези било које институције утичу на вршење њених овлашћења у складу са статутом.
Организациона структура и буџет
На основу нацрта статута, Заједница општина са српском већином би, поред својих симбола, требала да има Скупштину, председника и потпредседника, саветодавно веће, администрацију и канцеларију за жалбе.
Главни орган Заједнице би требала да буде Скупштина, која усваја предлоге измене или допуне статута, доноси правилнике, одлуке или декларације.
Такође, Скупштина Заједнице је та која именује и разрешава председника и потпредседника.
Скупштина Заједнице би, поред председника, требала да има и најмање два потпредседника. Чланове Скупштине бирају чланови Скупштина општина, које су чланице Заједнице.
Седиште би требало да буде у Северној Митровици, једној од четири општине са српском већином на Северу Косова.
Када је реч о финансирању, предвиђено је да Заједница има свој буџет са којим ће располагати „одговорно и транспарентно“. Прецизира се и да Заједница мора да има рачун у некој банци лиценцираној од стране Централне банке Косова.
Дакле, Заједница може да се финансира из сопственог буџета, доприноса својих чланица, централних институција, донација, те финансијске подршке других домаћих или међународних институција, укључујуц́и Београд.
Иначе, буџет и расходи би требали да буду под надзором ЕУ у периоду од пет година.
Заједницу би требало да чине општине са српском већином на Косову, којих је тренутно десет: Грачаница, Штрпци, Партеш-Пасјане, Ранилуг, Клокот, Ново Брдо, Северна Митровица, Лепосавић, Звечан и Зубин Поток.
Међутим, овој Заједници може, ако жели, да се прикључи и било која друга општина на Косову.
Шта је ново?
Поред тога што је написано да Заједница неће бити никакав трећи ниво власти, акценат се ставља и на питање управљања образовним и здравственим институцијама на Косову.
Ове институције су готово једине које никада нису биле интегрисане у косовски систем, односно све образовне институције у српским срединама на Косову раде у српском систему под окриљем Министарства образовања Владе Србије. Ту спадају предшколске установе, основне и средње школе, те Универзитет са седиштем у Северној Митровици.
Када је реч о здравственим институцијама у српским срединама на Косову, надлежно је Министарство здравља Владе Србије. Поред Домова здравља или локалних Амбуланти, постоји и Клиничко болнички центар у Грачаници код Приштине и Северној Митровици на Северу Косова, те Здравствени центар у Пасјану, у региону Поморавља.
Статут предвиђа да ове институције постану приватне под окриљем Заједнице општина са српском већином, а да Србија пружа „финансијски допринос“.
Прецизира се да би образовне и здравствене институције на Косову имале „статус страних, приватних установа“, те да ће добити дозволе, односно лиценце за рад, у складу са важец́им косовским законом.
„Наставни план и програм уређује се у складу са важећим законом“, стоји у Нацрту статута.
Такође, постојао би стандард „издавања дуплих диплома“, косовске и српске дипломе, а које би признавали и Београд и Приштина.
Ипак, још увек није јасно како би у овом случају изгледао образовни план и програм, имајући у виду да Београд и Приштина имају потпуно другачија гледишта када је у питању историја или географија.
Србија не признаје независност Косова која је проглашена 2008. године, односно сматра га делом своје територије.
У Нацрту статута се наводи и да образовне и здравствене институције могу да користе просторије чију је изградњу финансирала Србија, али да то неће ометати већ постојећи косовски образовни и здравствени систем.
С друге стране, каже се да ће Заједница имати пуну надлежност везано за образовање, што подразумева сарадњу међу чланицама, представљање образовне политике пред централним властима, да пружа правну и финансијску подршку својим чланицама, да пружа савете централним властима око српског наставног плана и програма у вези регулисања закона Косова, да пружа савете око измена и допуна закона о образовању и тако даље.
Готово исте надлежности би Заједница општина са српском већином требала да има у области здравства, односно требала би да олакшава сарадњу међу чланицама око унапређења примарног и секундарног здравства, да представља здравствену и социјалну политику пред централним властима, да финансира инфраструктурне пројекте, опрему и други медицински материјал, да финансира или прикупља средства за социјалну помоћ и тако даље.
Култура, економски развој, просторно планирање, повратак
Заједница општина са српском већином би, према њеном статуту, требала да промовише и штити права својих чланица у области културе, језика и религије. То, поред осталог, значи финансирање пројеката везаних за културно наслеђе у оквиру „административних граница“ Заједнице, те одржавање, рехабилитација или конструкција културног наслеђа.
Такође, Заједница би требала да има пуну надлежност на локалном нивоу када је у питању економски развој, те да пружа финансијску помоћ у тој области.
Пуна надлежност на локалном нивоу је предвиђена и за урбано и рурално просторно планирање.
У Нацрту статута се помиње и повратак на Косово у складу са Уредбом о повратку расељених лица из 2018. и важец́им законима.
Ову уредбу је донела влада Рамуша Харадинаја, а односи се на стварање неопходних услова за постизање трајних решења за расељена лица унутар Косова и у региону, а која су расељена као последица конфликта у периоду од 28. фебруара 1998. до 31. марта 2004. године.
Уредба предвиђа изградњу стамбених јединица за повратнике и интерно расељена лица чија се имовина процењује да је значајно или потпуно оштећена, они у тешкој категорији добијају грађевински материјал и помоћ за запошљавање, оној у средњој категорији следује грађевински материјал или делимични пакет помоћи, зависно од броја чланова.
