Бриселски споразум је споразум о „промени карактера државе Косово“, а тачке и споразум о Заједници српских општина представљају укратко покушај стварања Републике Српске унутар Косова, истакло је данас Самоопредељење у најновијем прогласу. Споразум о ЗСО је неспроводив јер је ЗСО незаконита, а ранији преговори са Србијом „без принципа и транспарентности“, нанели су „толику штету независности Косова“, која је ионако претрпела „због бројних компромиса са Ахтисаријевим пакетом“.
На девет година од постизања Бриселског споразума, Самоопредељење је у први план ставило све оно што види као штетност овог споразума по Косово – пре свега споразум о ЗСО, која ни девет година касније није формирана.
„Годину дана након проглашења независности, 19. априла 2013. године, тадашња власт је потписала споразум о Заједници српских вец́инских општина (‘Заједница’), чиме је преговарала север Косова са Србијом, озбиљно кршец́и устав земље, мултиетнички карактер, а они су тако ревносно бранили етничку децентрализацију сваког“, навело је Самоопредељење у саопштењу.
„Они“ – су бивша власт – „људи компромиса са Србијом“, како им замера Самоопредељење, које се све време противи било каквом договору који, како истичу, задире у „унутрашња питања“ Косова. Иначе сам Бриселски споразум називају „споразум Дачић – Тачи“.
„Као и са многим другим штетним споразумима, тадашња влада ПДК се побринула да овај озбиљан чин кршења устава и суверенитета земље ‘легитимизује’ у косовском парламенту. У поноц́ 21. априла 2013. године, 89 посланика, међу којима готово сви опозиционари ААК и ЛДК, који су две године раније гласали против резолуције о преговорима са Србијом, подигли су руке да гласају за резолуцију која је подржала јединствено етничко удружење“, наводи Самоопредељење.
Шта још наводи Самоопредељење?
„Споразум од 19. априла, који има првих 6 чланова за ‘Заједницу’ је споразум о промени карактера државе Косово. Осим ‘Заједнице’, предвиђао је стварање низа паралелних институција за српску мањину на Косову. У политичком и организационом смислу, споразум је предвиђао формирање етничког удружења само за српске општине, у судском смислу предвиђао је паралелни апелациони суд, што је и учинио, на северу земље“.
„Када је у децембру 2015. Уставни суд протумачио споразум од 25. августа 2015. о надлежностима Асоцијације који су потписали ЛДК и ПДК, а који произилази из Споразума од 19. априла 2013. године, учинио је удружење незаконитим и практично неспроводљивим јер нема места у мултиетнички устав за моноетничке организме“.
Подсетили су на то да су се као део тадашње опозиције, „не само противили политичким разговорима са Србијом“, и доношењу резолуције 10. марта 2011. године у косовском парламенту (Влади Косова даје мандат да учествује у техничком дијалогу у Бриселу), вец́ су, како истичу, и протестовали.
„Противили смо се не зато што нисмо желели никакав дијалог са Србијом за решавање нерешених питања, вец́ зато што нисмо желели политичке преговоре о унутрашњим питањима Косова. Још горе, ове политичке разговоре, који су у ствари били преговори о унутрашњим питањима, водили су људи компромиса са Србијом. Били су без принципа, без ограничења и без транспарентности“, истакло је Самоопредељење.
„Споразумом од 19. априла 2013. године у целини се нарушава мултиетнички карактер устава, али и принцип локалне самоуправе, организације и надлежности општина, чиме се ствара нова једнонационална институција која се ставља на општине између централне и локалне власт са улогом представљања као и органа одлучивања и организационог тела само за општине са српском вец́ином. Укратко, покушај Републике Српске унутар Косова“.
Међутим, није само Бриселски споразум за њих проблематичан. Између њега и мартовске резолуције из 2011. године, уз коју се започело са разговорима са Београдом, које је Приштина представила као „техничке“, – још је један договор неприхватљив на који је ЛВВ данас скренуло пажњу.
Непуних годину дана од почетка дијалога – 24. фебруара 2012. године, донет је први политички договор који је за Самоопредељење, „укаљао независност Косова“.
У питању је споразум о узајамном представљању, којим је договорено да се приликом представљања Косова користи фуснота уз одредницу да се таквим представљањем Косова не прејудицира његов статус.
„Буквално стављањем фусноте о независности. Фуснота се подигла на репу независности десет година након УНМИК-а. И ми смо протестовали због ове фусноте, а они који су је донели рекли су нам да је то пахуља која ц́е се отопити доласком пролец́а“, нагласило је Самоопредељење.
У оштрим критикама на рачун некадашње власти коју оптужују за, са једне стране сарадњу са Београдом, а са друге, наношење штете „државности Косова“, ЛВВ тврди да су преговори са Србијом које је водила бивша власт били нетранспарентни, без принципа, и да су нанели „толику штету независности Косова“, које је већ начинило уступке прихватањем Ахтисаријевог пакета.
„То је и наслеђе које су оставили иза себе у овом дијалогу: ми, бивша опозиција која је протестовала против Ахтисаровог пакета етничке децентрализације, данас на власти – морамо да заштитимо Косово (са све Ахтисаријевим пакетом) од једноетничког удруживања. И као да све ово није било довољно зло, истог дана, 19. априла 2013. године, бивши премијер Тачи је послао писмо бившем генералном секретару НАТО-а Расмусену, где је једнострано обец́ао да КБС нец́е прец́и реку Ибар!“, јадало се данас Самоопредељење.
А објашњавајући контекст доношења Бриселског споразума, Самоопредељење наводи да је бивша власт започела политичке разговоре са Србијом 8. марта 2011, које су погрешно назвали технички:
„Само три године након проглашења независности, осам месеци након победе Косова у Међународном суду правде (ИЦЈ) којом је запечац́ена легалност проглашења независности, пет месеци након резолуције УН којом се позива на дијалог за унапређење сарадње, напредак и побољшање живота људи, а ни три месеца после ‘налаза’ извештаја Дика Мартија“.
„То је била позадина када су почели ‘технички’ разговори са Србијом, односно на врхунцу стицања државности Косова након одлуке МСП и резолуције УН која позива на побољшање живота људи“, истакао је ЛВВ.
Самоопредељење сада очекује само узајамно признање са Србијом, јер је за њих статус Косова решен 17. фебруара 2008. године.
„Косово је независна и суверена земља. Оно што остаје нерешено је статус односа Косова и Србије. Очигледно је да се Косово и Србија не признају, па је потребно узајамно признање, како је то навео председник Сједињених Држава Џо Бајден“, нагласило је Самоопредељење у саопштењу на 9 година од Бриселског споразума.
