Добио сам јасну индикацију да постоји политичка воља да се испоручи оно што је договорено у Охриду, казао је у интервјуу за КоССев изасланик немачке владе за Западни Балкан, Мануел Сарацин, након серије састанака са највишим приштинским званичницима. Сматра и да је „сада прогутана“ за косовску страну, „веома тешка“ тема Асоцијације општина са српском већином, те да је јасно да мора да се испуне споразуми из 2013. и 2015. године – што описује члан седам основног споразума.
„Утисак са мојих састанака у Приштини је да су они начинили корак напред. И очекујемо да то покажу и на терену у наредним данима и недељама“, рекао је Сарацин. Каже да су поруке приштинских званичника за њега „веродостојне“. Међутим, иако тврди да се на Западном Балкану „никада не зна“, каже да је понекад од помоћи држати људе за реч и рећи им: „Слушамо шта говорите јавно, али остаћемо при ономе што сте нама рекли“.
Прокоментарисао је и то што Српска листа бојкотује предстојеће изборе на Северу Косова са изреком ‘онај ко излази из собе мора да размисли како ће моћи поново да уђе’“.
Он сматра да Српска листа за сада нема тактику на који начин да „поново уђе“, а поводом захтева ове странке за повратак у институције, од којих је један да се формира ЗСО, Сарацин поручује:
„Ми желимо да се то деси и трудимо се да будемо од помоћи на том путу, али не бих коментарисао и ставио на мој дневни ред редослед који је представила Српска листа“.
Немачки званичник започео је радну недељу посетом Косову, где се састао са највишим званичницима. За КоССев портал говорио на крају посете, а непосредно пре него што се упутио за Београд где га данас очекују састанци са српским званичницима.
Након фебруарског састанка у Бриселу и мартовског у Охриду, како Немачка оцењује споразум који је постигнут и имплементациони план?
Драго нам је што је Охрид био успешан и мислимо да је ово заиста важна шанса за регион – за Косово, Србију и цео регион, за наставак, да се иде даље и да регион буде јасно на европском путу, али и обе земље. Мислимо да је имплементација кључна, а прича може бити заиста велика прича о успеху, ако се дође до имплементације. Мислим да, чим будемо кренули даље и радили на конкретним корацима, да то може да буде као један корак који води ка другом, нетипично за Западни Балкан. Позитиван потез се покаже као разлог за следећи позитиван корак, који може бити разлог за следећи позитиван потез, и још један.
Многи људи у региону ће рећи да сам идиот јер верујем у позитивне потезе, али ми смо у склопу Берлинског процеса показали да је могуће постићи позитивне споразуме ако размишљате позитивно и мислим да Охрид може бити прекретница да се ситуација у региону од минус-минус претвори у плус.
Шта је Немачка предузела како би довела две стране до тога да постигну овај споразум?
Дакле, ми смо, заправо, углавном покушавали да будемо од помоћи као држава чланица Европске уније. Дакле, знам да се то понекад не види у региону. Међутим, Немачка је само једна од 27 чланица Европске уније. Ми смо највећи, али то не значи да смо нешто другачије.
Покушавали смо да пружимо подршку и трудимо се да своје капацитете ставимо у службу високог представника ЕУ, господина Бореља, и специјалног представника за регион, дијалог, господина Лајчака. Дакле, ми смо били добри момци који су радили за шефове у Бриселу, а можда чак и нешто више од рада, тако да је ово била наша улога.
Нешто више од рада? Шта то тачно значи?
Вршили смо јак притисак на обе стране да се сложе и покушавали да им кажемо – „слушајте, ово је ваша шанса, не пропуштајте ову шансу, можда нећете добити много нових“.
Верујете ли да ће овај споразум бити спроведен на терену са истом ефикасношћу као што је и постигнут, иако иза завесе јавности? Које су то, према вама, потешкоће у вези са његовим спровођењем?
Мислим да је политичка воља увек највеће питање у политици.
Има ли политичке воље у овом случају?
Мислим да многи људи не верују у политичку вољу која је показана у Охриду. Дакле, одлучујуће је да се сада, путем имплементације, докаже политичка воља.
Да ли мислите да заправо постоји политичка воља у Београду и Приштини да се овај споразум спроведе? Или се само купује време?
Па, морам да будем искрен, вечерас идем у Београд, па нисам још увек разговарао са српским званичницима. Видео сам неке изјаве за медије и конференције за штампу, па бих сачекао са јасном проценом о њиховој политичкој вољи док не обавим личне разговоре, а не само на основу конференција за штампу.
Косовска влада и други званичници су ми јуче у Приштини дали јасну индикацију да постоји политичка воља да се испоручи оно што је договорено у Охриду. И такође могу да кажем да јасно захтевамо од њих да не износе само лепе речи о имплементацији, већ и кораке за имплементацију и напредовање. И мислим да је ово оно што сада желимо да се одигра.
Све време слушамо о томе да ће овај споразум побољшати животе Срба. Како тачно? Шта овај споразум доноси Србима са Косова?
Дакле, ако погледате Србију, имамо 80.000 немачких радних места, а баш у априлу отворена је, на пример, једна велика фабрика. Реч је о инвестицији од 200 милиона евра.
Знате за аутомобиле немачког Мерцедеса, А класе? Имају огромне екране на предњој страни. А екрани не само да се производе у овом новом погону у Новом Саду, већ се и развијају у Србији. Имате сјајне послове, имате велику плату, имате вртић, имате доктора у фабрици, имате чак и Октобар фест.
То су послови које немачке компаније омогућавају у Србији. У међувремену, колико их имате овде? Шта Вучић ради да привуче ове компаније из Немачке? Он Србији нуди стабилност и европски пут. Ово је главни аргумент зашто су немачке компаније тамо. Потребна вам је стабилност, потребна вам је јасноћа о будућности овог региона, али и заједнице на Северу, јер је њихов пут ка Европској унији – пут Косова.
Тада имате стабилност и могућност да идете напред. Мислим да је овај споразум шанса да се да јасан оквир како доћи до стабилности, те јасноће о будућности и мислим да ово може да ослободи потенцијал који постоји овде.
Највећи трговински партнер за Косово је Европска унија, Немачка, економски партнер, али наравно, Србија је важна и као економски партнер за Косово и за цео регион. А такође, оно што радимо са Косовом, спроводи се кроз доста физичких пролазака кроз Србију.
Дакле, јасно је да је много шанси за српску привреду и на Косову, а ево дела где то можете заједно премостити. Али, потребан вам је јасан оквир за перспективу, каква ће бити будућност Северне Митровице, Јужне Митровице, четири општине на Северу, Срба широм Косова. Каква ће бити будућност – одговор на ова питања о томе шта следи – Охрид је шанса да се да одговор.
Не плашите се будућности. Постоји поравнање, наћи ћемо начин, моћи ћете да уђете (у ЕУ). Мислим да је ово главна поента. Дакле, не могу да обећам да ће сутра бити толико немачких послова, због тога што сте потписали, али мислим да је ово шанса да добијете добре послове, да добијете боље шансе за будућност, за Србе који желе да живе на Косову.
У основном споразуму имамо члан 7. Како сте разумели члан 7? Да ли је то што је њиме предвиђено мање од Заједнице општина са већински српским становништвом или предвиђа извршна овлашћења? Шта ће Срби да добију уколико се овај члан примени?
С једне стране, „самоуправљање“ је термин који се тамо користи. А на питање ‘шта је одговарајући ниво’, нећу моћи да одговорим на начин који сви разумеју. Мислим да је јасно да се морају испунити споразуми из 2013. и 2015. о Заједници општина са српском већином, а члан 7. описује како то треба да се учини. Међутим, нећу прецизно да коментаришем о ком тачно степену моћи се ради, то је ван мојих надлежности. Важно је да пронађемо начин да дођемо до процеса проналажења правог обима, висине ових питања. О томе се расправља у дијалогу.
Мој утисак је да је ова, за косовску страну, веома тешка тема Асоцијације општина са српском већином сада прогутана. И Немачка и међународни партнери су увек били јасни око тога да очекујемо од Косова да то испуни, а мој утисак је да је то сада прихваћено и у Приштини. Можда грешим, али ово је утисак са мојих састанака у Приштини – да су они начинили корак напред. И очекујемо да то покажу и на терену у наредним данима и недељама.
Дакле, мислим да је ово огромна шанса. Наравно, само уколико желите да ово одиграте позитивно, како бисте то решили – обе стране. Ако желите да обележите наредних 25 година дискусијама о томе како тачно треба да изгледа Асоцијација општина са српском већином, само да бисте имали разлога да се не сложите, нећемо моћи да решимо ово. Али мислим да постоји тренутак који је само другачији. Ако грешим у овоме, хајде да пробамо, да видимо. Али не помаже уколико постоји страх од покушаја, неуспеха, јер уколико не покушате, такође нећемо ништа постићи.
Косовски премијер је недавно, неколико пута рекао да неће да дозволи да Асоцијација буде онаква какву Београд жели. Да ли је могуће пронаћи заједнички језик? Европска унија каже да стране треба да се договоре око тога како би ЗСО требало да изгледа. Не видим да обе стране имају исту визију о Заједници. Ви?
Такође не видим да обе стране имају исту визију. Али мислим да је могуће постићи споразум са којим се морају ускладити обе стране. И мислим да је то један од главних циљева међународне заједнице који се сада поставља. У Берлину смо доказали да они могу заједно да потпишу ствари. Брнабић је чак седела поред заставе Косова и потписивала, јер су рекли – „у реду, то је регионална сарадња, оставимо ово по страни, хајде да урадимо нешто“. А потенцијал овог Охридског споразума за регионалну сарадњу је тако огроман да приближи Косово и Србију и свих њих шест Европи.
Регион може бити толико моћан, толико наде може бити дато тиме. Мислим да постоји шанса да се дође до ствари, уколико су обе стране вољне да се покрену. Мислим да представља неки напредак то што се од бацања сузаваца против било какве Асоцијације дошло до – „нећу пристати на то шта је визија Србије“. Дакле, хајде да покушамо да добијемо нешто тамо.
У вези са разговорима са Куртијем и косовском владом, кажете да сте добили поруку да су спремни да ураде нешто у вези са Асоцијацијом или самоуправом за Србе – шта год то значило?
Да, то је био утисак који су нам пренели – да су вољни да начине корак и испоруче оно што су обећали у Охриду. За мене је ово звучало веродостојно. Заправо, на Западном Балкану се никад не зна, али понекад је такође од помоћи држати људе за реч и такође им рећи -„слушамо шта говорите јавно, али остаћемо при ономе што сте нам рекли“.
Када је у питању члан 7, Албанци на југу Србије желе иста права за себе, која би имали Срби овде на Косову. Они желе реципроцитет. Да ли ће Албанци на југу Србије добити иста права на основу реципроцитета?
Србија је чланица Савета Европе и права мањина су важан део Савета Европе, али и европског законодавства, и наравно, као партнеру Србије – за нас је важно да се грађани Србије, било које националности или порекла, осећају да се ова права поштују, која се обично дефинишу прописима Савета Европе, али и која су неопходна за чланство у ЕУ.
Међутим, не могу детаљно да коментаришем, нисам довољно упућен у конкретну ситуацију, али сам обавио неке разговоре. Мислим да то није део дијалога и мислим да није исправно да се каже да је Косово земља која ће се побринути да се мањинска питања у Србији реше на прави начин, јер мислим да смо у прошлости имали превише уплитања из других земаља у суседне земље и ово је више пример тога којим путем не би требало да иде косовска влада.
Један од Куртијевих захтева за формирање Заједнице је реципроцитет у правима за Албанце у Србији. Да ли сте са њим разговарали о томе? Да ли Вам је рекао нешто о томе?
Па, у многим разговорима са косовским званичницима дотакао сам се ове теме, и морам да кажем, не видим основу у споразуму из 2013. да се бавимо овим питањем. Мада, наравно, могу да разумем, али мислим да је то питање које је било у Београду, које је било у међународним обавезама Београда и мислим да није најбоља идеја да се оно поставља са Косова.
Шта је са Српском православном црквом, која се такође помиње у члану 7, и њеним статусом? Шта нам можете рећи о овом делу члана, шта вам је Курти рекао о овоме?
Мислим да је будућност Српске православне цркве на Косову једна од тема које се понекад потцењују по значају у међународној заједници, а и доста проблема и могућих решења, јер је ова тема, као што видите, тешко додирљива, као што можете видети у многим суседним земљама, које су донеле неку регулативу о овоме, а након тога долази интерно одобрење. Тако да мислим да Охридски споразум овом уредбом дотиче нешто на добар начин, што је заиста важно.
Али, нећу да идем у детаље, осим што ћу рећи да Охридски споразум потврђује права Српске православне цркве и да ће за то бити важно пронаћи начин и у постојећим прописима међународне заједнице. Косово је аплицирало за Савет Европе, а питање верских права је такође важно за Савет Европе, тако да мислим да је ово прави оквир за бављење питањем будућности Српске православне цркве на Косову на прави начин. Али нећу детаљније, јер ће то бити преко мојих капацитета, мојих компетенција – да то заиста детаљно анализирам.
Како коментаришете недавна дешавања на Косову? Имамо нове паљевине аутомобила на Северу, имали смо и хапшење једне особе. Истовремено, Приштина све то повезује са Београдом, а Београд, са друге стране, оптужује Приштину за подизање тензија пред састанак у Бриселу. Како ово коментаришете?
Мислим да је паљење аутомобила озбиљна претња, треба то схватити веома озбиљно и јасно је да то није прихватљиво. Мислим да кривична дела, наравно, треба да процесуирају надлежни органи. Немам податке о лицу које је приведено, али оно што чујем јесте да је постојао неки законски основ да се то уради, који заправо нико не оспорава. Тако да мислим да би свако требало да изабере у вези са којим особама ће јавно да се оглашава, а не да прави лош избор.
Генерално, мислим да је сада време да покушамо да произведемо смиреност и предусретљивост за позитивне резултате у првим корацима имплементације. Знате, то је као када дете прави прве кораке. Можда падне на секунд, али важно је пустити га да направи прве кораке. И са сваким кораком научиц́е како то да уради и добиц́е неки кредибилитет и самопоштовање да боље хода.
Овај Охридски споразум је као дете. Јер сваким кораком имплементације овог Охридског споразума магија ће бити све јача, снага ће бити све јача и поверење ц́е да расте. Дакле, хајде да не причамо пре него што почне да хода. Хајде да покушамо на прави начин, да кажемо – ок, прошетај мало, идемо, хајде да урадимо нешто.
Када очекујете да ће се кренути са имплементацијом. Да ли се креће од Заједнице српских општина или нечег другог? Да ли постоји некакав план у вези са овим?
Знате ко води дијалог, то је Мирослав Лајчак под покровитељством господина Бореља и морате њима поставити ова питања, они ц́е вам дати компетентније одговоре.
Значи немате никакве информације у вези са овим?
Можда имам неке информације, можда и немам, али ћу вас само упутити на њих, јер су они мајстори процеса.
Састали сте се са представницима Српске листе. Које су вам предлоге изнели, а које захтеве, бриге и проблеме?
Састајао сам се са Српском листом, али и са невладиним организацијама из српске заједнице на Косову. Заправо, сваки пут када сам на Косову, а и када сам био на Косову у последњих десет година, увек сам се састајао са изабраним или другим представницима српске заједнице да бих стекао утисак о њиховој перспективи.
Српска листа нам је говорила о својим мукама, о ономе што виде као слабости и грешке косовске владе, о тренутној ситуацији и разлозима њихове политичке одлуке да не учествују на локалним изборима који су пред нама. Такође, цивилно друштво је било критично са једне стране према власти у Приштини, али и према Српској листи и другим представницима локалне српске заједнице.
И за мене је важно да кажем свима из српске заједнице на Косову да њихову забринутост схватамо озбиљно и да знамо какав је утисак и осец́ај који постоји овде. Разговарали смо и са владом у Приштини, са косовским властима, о ономе на шта се жали српски народ, што не значи да смо следили све аргументе Српске листе, наравно. Мислим да је важно да се одрже локални избори, како би се и грађанске организације које чине Срби политички изразиле, у легитимно изабраним политичким телима, које би у том случају имале веће компетенције да износе своје захтеве централним властима у Приштини, а и нама. Али за нас је важно да разговарамо са скоро свима.
Шта мислите о томе како ће бојкот избора од стране Српске листе утицати на политички живот Срба на Косову. Да ли ће без ове странке избори бити легитимни?
Тешко ми је да предвидим. У Немачкој имамо једну изреку у политици када неко одлази – Онај ко излази из собе мора да размисли како ће моћи поново да уђе. Мислим да Српска листа још нема тактику на који начин да поново уђе у њу и мислим да би вероватно било добро да нађу начин да се поново укључе и да се опет посвете политичкој сфери. С друге стране, такође мислим да је то њихова одлука.
Сец́ам се да је у Србији, на пример, опозиција бојкотовала изборе и то на крају није било добро за снагу опозиције у Србији. Не знам да ли је ово „један према један“ да би се могло поредити, али мислим да, да сам на њиховом месту, можда не бих одлучио овако, али су ми изнели разлоге, па како да судим о томе? Морамо да прихватимо њихову одлуку, али мислим да је важно знати да не можемо увек да одлажемо изборе, па опет да одлажемо изборе. Ово није Мостар. Мислим да је важно да се одрже избори, да су заправо тренутак да народ изрази своју вољу. Дакле, надам се да ће да се створе добре могућности да се избори одрже и окружење које се доживљава као слободно и поштено, што је више могуће.
Шта мислите о захтевима Српске листе за повратак у институције, један од њих је формирање Заједнице српских општина?
Па, могу само да кажем да Немачка и други међународни партнери вец́ одавно имају став да Заједница општина са српском већином мора да буде на листи актуелности и да се мора испунити. Само мислим да ову дискусију није тако лако одржати у року од једног дана, па ће онда доћи до магичног решења и свима ће то бити у реду. Дакле, ја ћу се тога држати, ми желимо да се то деси и трудимо се да будемо од помоћи на том путу, али не бих коментарисао и ставио на мој дневни ред редослед који је представила Српска листа.
Коју поруку бисте послали Србима а коју Албанцима на Косову у овом контексту – контексту целокупног дијалога?
Сви на Косову желе да се приближе Европској унији, и мислим да је дијалог, можда се то никоме не свиђа, најбољи начин. И то је порука. Ми чекамо вас, ви чекате нас, и ако је дијалог најбољи начин, не морате да га волите, али хајде да ипак идемо овим путем, јер ће вам се циљ допасти. То је оно што следи, кораци ка ЕУ, приближавање нама, то је оно што ће вам се допасти. Тако да, не гледајте само на дијалог, мале кораке, ово и оно, ко побеђује, а ко губи, јер ће на крају сви победити када Косово напредује ка ЕУ. И ми, ЕУ и Немачка, и ми ћемо победити ако се приближите, тако да држимо се заједничких интереса. Знам да то није класична балканска аргументација, али неко мора да верује у добре ствари, јер иначе немамо шансе.
Последње питање, како коментаришете то што је Црна Гора добила новог председника?
Честитамо господину Милатовићу. Имали смо неколико разговора са њим у прошлости. Мислим да коментари одлазећег председника, то како прихвата резултате, показују да има шансу, али ће нови председник морати да покаже како може у реалној политици да се бави евроатлантским интеграцијама Црне Горе, и он мора да докаже да је он права особа, уз чију помоћ ће наставити тај пут, заједно са резултатима парламентарних избора који су пред нама. Биц́емо као пријатељи Црне Горе од помоћи и спремни да подржимо Црну Гору на овом путу. Али нисмо само од помоћи, већ смо и захтевни пријатељи.
Господине Сарацин, хвала Вам што сте говорили за КоССев.
Хвала Вама.
Аутор: Иван Митић
