Први оптужени пред Специјалним судом у Хагу, Саљих Мустафа, наставиће да борави у притворској јединици у Хагу још минимум два месеца. Судско веће утврдило је да и даље постоји могућност да Мустафа може да омета напредак поступка, тј. утиче на сведоке, жртве и њихове породице, као и да ниједан услов не може да на адекватан начин умањи овај ризик, осим мере притвора.
Недавно је такође продужен притвор и Саљиху Мустафи који се пред истим судом терети за ратне злочине, о томе читајте у посебној вести:
Продужен притвор Тачију, одбијен захтев за привремено пуштање у трећу земљу
Судија за претходни поступак у више наврата је продужавао меру притвора Саљиху Мустафи – 23. новембра 2020., 25. јануара 2021, односно 25. марта. Четврта одлука о ревизији мере притвора донело је судско веће 25. маја, а тада је уједно наложено Специјалном тужилаштву, браниоцу жртава и одбрани – да поднесу поднеске за следеће преиспитивање притвора.
Бранилац жртава се није одазвао позиву, али јесте тужилаштво и одбрана.
Тужилаштво сматра да је наставак притвора Саљиху Мустафи неопходан, јер и даље „постоји довољно реална могућност да, уколико буде био пуштен, он може да утиче на жртве, сведоке и њихове породице, као и да чини нова кривична дела.
Тврде да су се ови ризици чак и увећали, услед тога што ће се убрзо кренути са суђењем – 15. септембра, те да се процес обелодањивања докумената и информација ближи крају.
Уједно сматрају да ризик од бекства „остаје висок“.
Такође закључују и да ниједан услов за пуштање не би ублажио ове ризике.
„Ризицима који се везују за оптуженог, гледајући их појединачно или све заједно, може се ефикасно управљати само у притворским објектима Специјалног суда, посебно у овој фази поступка, када ће редакције са одложеним откривањем бити укинуте и обелодањени одређени идентитети оптуженом“, сматра Специјално тужилаштво.
За разлику од тужилаштва, одбрана је другачијег мишљења. Тврди да би Мустафа требало да се пусти да се брани са слободе и да Суд, уколико утврди да је неопходно, одреди било које услове за пуштање.
Наводе да заправо не постоји ризик од бекства, с обзиром на то да Мустафа живи на Косову, има чист кривични досије, те да је „једва“ напуштао Косово у последњих 20 година. Одбрана као аргументе у своју корист види и то да је Мустафа сарађивао са Тужилаштвом када је то било затражено од њега, да „никада ником није представљао ризик“, те да ишчекује да се почне са суђењем и да не намерава да бежи.
Поручили су уједно и да то што се ближи суђење и напредује поступак, не може се сматрати фактором ризика против њега.
Уједно сматрају да Мустафа нема намеру да омета поступак или утиче на сведоке и жртве јер би се то, како наводе, окренуло против њега.
Када је реч о чињењу нових злочина, одбрана поручује да је, након скоро годину дана, колико је Мустафа провео у притвору, време да Судско веће донесе конретан налаз да заиста постоји ризик да ће Мустафа поново да чини злочине.
Оцењују да тврдње тужилаштва нису утемељене.
Судско веће анализирало је потом сваки од ризика.
Наводе да, када је у питању ризик од бекства, да фактори на које се ослања Специјално тужилаштво, још увек не указују (довољно) да овај ризик постоји.
„Веће посебно не сматра да сазнања оптуженог о оптужбама, потенцијално дугој казни, уколико буде био осуђен, и свест о претходним осуђујућим пресудама припадника ОВК из исте оперативне зоне и његова веза са косовским обавештајним апаратом, могу довести до тога да Мустафа буде постакнут да побегне.
Када је реч о путовању у поједине земље без визе, што је аргумент тужилаштва за продужење мере притвора, Веће такође не сматра да је овај фактор довољно снажан да се закључи да постоји ризик од бекства.
„СТК није изнело чињенице и околности због којих би Веће могло да дође до другачијег закључка“, прецизирали су, и додали да ризик од бекства не постоји, те да би могло адекватно да, чак и уколико постоји, њиме лако да се управља.
Када је реч о ризику ометања поступка пред Специјалним судом – тј. утицаја на сведоке, жртве или саучеснике, Веће закључује да сазнања оптуженог о оптужбама и потенцијално дугој казни, уколико буде био осуђен, може послужити као подстицај, уколико буде био пуштен, да утиче на жртве и сведоке или њихове породице.
„У светлу веза Мустафе са косовским обавештајним апаратом и његовог искуства у том погледу, до таквог утицаја може доћи, између осталог – (и) – вршењем притиска, укључујући насиље или претње, или покушајем утицаја на жртве и сведоке или њихове породице, (ии) застрашивањем жртава и сведока или њихових породица директно или преко других, (иии) договарањем са другим потенцијалним починиоцима наведеним у оптужници, како је потврђено или било ким ко је умешан у овај или друге сродне случајеве“, сматра судско веће.
Тврде да су ови фактори још израженији у светлу почетка суђења 15. септембра, тј. сведочења два сведока, предстојећег обелодањивања додатних информација…
Веће закључује да то што не постоје докази да је оптужени покушавао да утиче на сведоке или жртве или омета поступак, није одлучујуће за оцену суда о овом ризику.
Прецизирали су да и даље постоји „довољно стварна могућност“ да Мустафа може да омета напредак поступка и утиче на сведоке, жртве и њихове породице.
Због постојања овог ризика, комисија се није бавила ризиком чињења нових злочина.
Веће је потом коментарисало потенцијалне услове за пуштање на слободу.
Закључују да ниједан услов не може на адекватан начин да ограничи ризик ометања напретка поступка, тј, да Мустафа приступи информацијама и ресурсима, који би му послужили да утиче на сведоке, жртве и њихове породице.
Сматрају и да ниједан услов не би могао да ограничи и омогући надгледање приватне комуникације или кретање Мустафе које би могао да користи управо за утицај.
„Комисија сматра да се само путем оквира за надзор комуникације који се примењује у притворским објектима, комуникација и активности г. Мустафе могу ефикасно ограничити и надгледати, чиме се умањује ризик од ометања поступка“, прецизирали су.
Судско веће је одлучило да продужи меру притвора Мустафи на још два месеца.
Уједно је наложило Специјалном тужилаштву и браниоцу жртава да, уколико желе, поднесу поднеске о следећем преиспитивању притвора до понедељка до 6. септембра, а одбрани да поднесу своје аргументе до 13. септембра.
Предмет против Саљиха Мустафе биће први чији ће претресни поступак бити започет пред овим судом у Хагу.
Одлуку о покретању претресног поступка у случају против Мустафе донело је претресно веће И Специјализованих комора Косова јуна месеца.
На претресу у септембру, право на уводну реч имаће специјални тужилац, заступник жртава и адвокати одбране.
Веће је уједно одлучило да ће прва два сведока Специјалног тужилаштва изнети свој исказ између 20. и 28. септембра.
Судије у овом поступку именоване су још почетком маја месеца.
Именовање је уследило по обавештењу судије за претходни поступак да ће целокупни спис предмета Специјализовани тужилац против Саљиха Мустафе бити спреман за прослеђивање претресном панелу 7. маја.
Председница Специјализованих већа у Хагу, Екатерина Трендафилова, распоредила је судије Роланда Декерса, Мапи Велт-Фољу, Жилбера Битија и Владимира Микулу као резервног судију за претресни панел И.
Пред овим панелом је 9. јуна одржано и припремно рочиште пред суђење Мустафи, а како је најављено, у наредна два дана требало је да се одрже још два припремна рочишта затворена за јавност – како би се на њима говорило о жртвама и сведоцима.
До сада је девет лица добило статус жртве у процесу против овог припадника бивше ОВК, док је у одвојеној одлуци, судско веће одлучило да именује вештака који ће припремити извештај у вези потенцијалне одштете за жртве.
Др Ани Пуес је недељу дана након што је судија за претходни поступак прихватио нове пријаве пет жртава од укупно 9 за учешће у поступку, одређена за заступника жртава у предмету против Мустафе.
Подсетимо, Саљих Мустафа ухапшен је по налогу Специјализованог тужилаштва – 24. септембра прошле године, и он се до сада пред судом појавио пет пута (прво приступање и четири статусне конференције).
Мера притвора продужавана му је у више наврата.
Судија за претходни поступак је оптужницу против Саљиха Мустафе потврдио 12. јуна прошле године, да би недељу дана касније – 19. јуна, специјални тужилац поднео потврђену оптужницу.
Оптужница против Саљиха Мустафе је прва потврђена оптужница Специјализованог тужилаштва, за коју се изјаснио да није крив.
Он се као један од оснивача некадашње „ОВК“, а сада високи званичник у косовском министарству одбране терети за лишавање слободе, сурово поступање и мучења извршена над најмање шест лица у периоду од 1. априла 1999. до 19. априла исте године, као и за убиство.