Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Микоња Кнежевић и Филип Ивановић: Косово и Црна Гора у средишту мисли Митрополита Амфилохија

Име: 24.11.2020 prof. dr Mikonja Knezevic i dr Filip Ivanovic;Опис: Гости у студију: Проф. др Микоња Кнежевић и Др Филип ИвановићТип: audio/mpeg

Проф. др Микоња Кнежевић: “Цио културни, духовни и егзистенцијални ангажман Митрополита Амфилохија окретао се око Косова и Црне Горе

 

Др Филип Ивановић: “Радост љубави којом је зрачио Митрополит Амфилохије подсјећа на Свете оце из списа које смо проучавали

 

Одговор на љубав нашег Архипастира и духовног оца блаженопочившег Митрополита Амфилохија сабрала је, најприје на његовом гробу у крипти подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења, а потом на Радију “Светигора“ двојицу људи који су одрастали и духовно узрастали под окриљем Митрополитове љубави: проф. др Микоњу Кнежевића ванредног професора на Филозофском факултету у Косовској Митровици и др Филипа Ивановића професора и извршног директора Центра за хеленске студије у Подгорици.

Проф. др Микоња Кнежевић који је и сам, по узору на Митрополита Амфилохија, докторирао на дјелу Светог Григорија Паламе каже да је Митрополит био узор многим људима који су се бавили овом темом на свјетском нивоу.

Проф. др Микоња КнежевићУчинак Митрополита Амфилохија је био универзалног карактера како на нивоу међуљудских одношења тако и на нивоу саме науке. Био је човјек чији је допринос најмање био признат овдје у земљи из које је потекао“- казао је проф. др Кнежевић

Као посебну тему проф. др Кнежевић је истакао однос Митрополита Амфилохија према Косову и Његошу.

Двије су чворне тачке око којих се окретао цио културни, духовни и егзистенцијални ангажман Митрополита Амфилохија: Косово и Црна Гора, ти периферни дјелови српских земаља. Митрополит Амфилохије се, као средишња фигура српске културе друге половини двадесетог вијека, посветио управо тим периферним пдјеловима српских земаља јер се управо у њима налази оно најрелевантније за српску културу а то су Косовски завјет с једне и Петар Други Петровић Његош с друге стране, ако их је уопште могуће раздвојити“- казао је професор Микоња Кнежевић.

Кнежевић се осврнуо и на ангажман Митрополита Амфилохија 1999. године у Косову и онај његов потресни четворотомни дневник који је својеврсна катарза у којој Митрополит описује вријеме када је савремена Европа ушла на Косово а Срби почели да губе не само право грађанства него и право на живот – каже проф. др Микоња Кнежевић.

Професор подсјећа да нам је Митрополит у аманет оставио Ловћенску капелу о чему се доста спекулисало у медијској јавности.

Нека то буде Његошева капела која ће бити враћена на Ловћен у наредним годинама. А као што су је 1972. године Цетињани срушили нека у наредном периодо опет ти исти Цетињани буду они који ће покренути иницијативу да се њиховом и нашем Владики Раду врати завјетна капела на Ловћену. Ако успијемо да дођемо до тог нивоа свијести и духовне обнове коју је Митрополит започео биће наде за овај народ. Биће то нада да ће се једна подијељена земља опет вратити себи и повратити изгубљену душу“- каже проф. др Микоња Ивановић.

 

Др Филип Ивановић упознао је Митрополита Амфилохија као десетогодишњи дјечак.

Др Филип ИвановићОсјетио сам као да се налазим у друштву свог вршњака. Његов поглед, његов осмјех и начин на који смо разговарали су то свједочили. Рекао ми је да прво научим Оче наш и ,,пјесмицу“ од десет страна ,,Читанку Светом краљу Јовану Владимиру“- сјећа се др Ивановић.

Осврћући се на интелектуални и културни рад Митрополита Амфилохија, др Филип Ивановић каже да је Митрополит дефинитивно био један од ријетких полихистора који је живио у наше вријеме. Био је свестран, широког дијапазона духовних, научних и културних интересовања. Осим што је био доктор теологије био је и добар гуслар. Осим што је говорио пет језика био је пријемчив и за сваку душу са којом се састао од обичног радника, чобанина па до професора Универзитета или академика. Као савременици неких великих људи ријетко дад смо свјесни да су они заиста велики људи. Тек ћемо у периоду који слиједи сазнати пуну и праву истину о величини Митрополита Амфилохија. У овој тузи због његовог упокојења чини ме радосним што се његова величина, која је можда најмање схваћена код нас, простире широко изнад граница и наше земље, и нашег језика и нашег народа. Митрополит Амфилохије био је савремени свети отац давдесетог и двадесет првог вијека а управо је права, истинска, Божанска љубав његова најкарактеристичнија одлика.

Та радост љубави којом је он зрачио подсјећа на списе Светог Маскима Исповдједника, Дионисија Ареопагита, Светог Григорија Паламе. Митрополит Амфилохије је успио да у својој личности персонификује праве хришћанске вриједности којима су нас вјековима учили Свети оци од Христа па надаље- казао је др Филип Ивановић.

Др Ивановић је подсјетио да је на нама да градимо и надограђујемо те чврсте темеље које нам је Митрополит оставио што, истина, неће бити ни лако али ни тешко нити немогуће ако се будемо угледали на њега сјећајући се његовог примјера и љубави.

Слободанка Грдинић

Извор: Светигора

Фото: Светигора

Став