Ново Брдо је у средњем веку био један од најважнијих градова у трговачком смислу, како у регионалном, тако и на светском нивоу, изјавио је парох новобрдски отац Стево Митрић, додајући да је динар кован у овом граду достигао цењеност у целом свету.
Грош кован од гламског среба у Новом Брду, у коме је било и око 30 одсто злата, највећу вредност достигао је за време краља Милутина и био је врло цењен и пожељан међу трговцима, истакао је отац Стево Митрић.
„Први ковани новац се сматра да је кован у Расу 1217. године и да га је ковао Стефан Немања, а први забележени ковани новац, овде у Новом Брду, који је достигао цењеност у целом свету је кован негде отприлике у 14. веку са почетком 1308. године и највећу своју вредност је достизао у време краља Милутина и био је пожељан тада у међународној трговини свуда по том познатом старом свету, тако да је са тим чувеним гламским сребром од ког је кован тај динар, у њему је било и 30 одсто злата, био веома цењен и пожељан тада међу трговцима. Тада је и Ново Брдо, може се рећи, било светски економски и трговински центар у то време и град који је на свим мапама у тадашњем времену писан са великим словима као један од најважнијих градова у трговачком и у регионалном нивоу, а и у светском нивоу у то време“, рекао је свештеник Стево Митрић.
Свештеник напомиње да не треба заборавити да је српска држава некада била најјача на Балкану и да је предњачила у економији, али и култури у то време.
„Кроз историју, и ми сами у време комунизма, често нисмо знали где смо, имали смо велику државу у време краља Милутина и време цара Душана и често смо се питали где су ти наши велики средњовековни градови, говорило се да су били прављени од дрвета па да су због тога били угашени и нестали, али за оне за које смо знали да постоје, као што је Ново Брдо, Скопље, Призрен, Рас… није се обраћала толика пажња, као да је намерно стављена по страни српска историја. Међутим, како је сада дошло до слободе у изучавању и када су историчари добили слободу да кажу нешто више, почели смо полако да скупљамо фрагменте, мозаик наше историје, кроз манастире, кроз средњовековне градове и схватили смо да је наша држава била економски јака, можда и најјача на Балкану, да је имала огроман утицај на суседне земље и да је предњачила у економији, па може се рећи и култури у то време“, истиче свештеник.
Ново Брдо је сада, истиче отац Стево Митрић, део српске културне баштине, и Срба који у њему живе, а који су, како каже, поносни на своју историју.
„Ново Брдо је свакако данас једна праслика старе славе тих средњивековних држава и Ново Брдо је град који је настао као последица рада српских тадашњих дипломата, односно и самог краља Милутина. Почео је већ и са експлатисањем и краљ Драгутин, његов брат, који је касније абдицирао у његову корист. Морамо нагласити да је то део наше културне баштине, људи који живе овде, а то су људи српског порекла који су на неки начин поносни на своју историју, али да још увек каскамо са сазнањима колико је Ново Брдо био велики и успешан град, о томе говори да слабо познајемо нашу историју, а и да се нисмо бавили изучавањем наших градова, како су они били на неки начин гледани кроз историју других средјовековних држава у то време“, истиче отац Стево.
У Новом Брду, са околним селима, данас живи око 10.000 Срба и Албанаца.
