Председник Независног синдиката приватног сектора Јусуф Аземи тврди да је у првих шест недеља након либерализације визног режима око 150.000 радника из приватног сектора напустио Косово. И док влада демантује ове податке саговорници Косова онлајн тврде да је без озбиљне и јасне стратегије немогуће спречити масован одлазак радне снаге.
Од 1. јануара када је ступила на снагу визна либерализација ЕУ за грађане Косова једно од кључних питања је да ли је то произвело и драматичан одлазак радно способног становништва.
Економски стручњак из Приштине Сафет Грџаљиу каже да процену председника Независног синдиката приватног сектора Јусуфа Аземија да је у првих 50 дана визне либерализације Косово напустило око 150.000 радника из приватног сектора треба узети са резервом и да треба бити опрезан износећи такве податке.
„Била је Нова година, и у склопу тог одласка, нису били само радници, него су били и грађани дијаспоре који су провели време одмора на Косову за новогодишње празнике. Постоји и талас који тера људе да разгледају Европу, да једноставно виде шта је то Европа, јер, на неки начин, годинама је то било забрањено воће. Мислим да су сви схватили да Европа више није оно што је била некада”, каже Грџаљиу.
Ипак признаје да људи највише одлазе због политичке нестабилности.
„Гледајте образовање, гледајте здравство… Недостатак политичке стабилности је оно што највише натера људе да напусте Косово”, истиче Грџаљиу за Косово онлајн.
Наводи да је више фактора за одлазак радне снаге због чега не одлазе само сиромашни.
„Европа је тај велики изазов где људи одлазе. Осим тога, постоји други разлог, највећи број дијаспоре имамо управо у државама Европе. Са Косова не беже само сиромашни људи, већ и образовани, лекари, архитекти, ИТ стручњаци, а сектори који ће највише бити погођени уколико дође до масовног одласка ће бити трговина, угоститељство и грађевинарство“, тврди Грџаљиу.
Грџаљију сматра да је тренд миграције са Косова сличан појавама кроз које су, пре и после визне либерализације, прошле бројне европске земље, од Пољске, Мађарске, Бугарске или Румуније.
“У тим државама док није било либерализације емиграција је била масовна, људи су хтели по сваки цену да иду у Европу. После либерализације тај тренд, не само да је пао, него се више њих вратило него што је отишло. И на Косову ће се десити исто. Није Европа оно што је била некад. Сигурно ће је људи обилазити, и треба да се види култура, и архитектура, и историја и све то, али ако анализирамо све околности ипак нема страха од неког масовног одласка и зато не треба стварати панику“, оцењује Грџаљиу.
Он истиче да је кључ спречавања масовног одласка радника у стратегији којом би се млади мотивисали да остану.
“Мислио сам да ће влада бар донети донети закон када је у питању здравствено осигурање, да се направи неки корак ка томе, да се људи мотивишу да остају овде. Није решење овог проблема само бројати људе који одлазе, већ поставити питање, `шта ми чинимо да те људе мотивишемо да остану овде`. Гледајте дијалог са Србијом, гледајте дебате политичара, помиње се рат. То не иде у прилог перспективи на овим просторима. Према томе, морамо схватити једну ствар: заједнички именитељ решавања свих проблема на Косову је политичка стабилност и економски развој и тек онда радити на томе да млади не одлазе“, каже Грџаљиу.
Наводи да су Немачка, Аустрија и Швајцарска најчешће дестинације, а разлог види у великом броју косовске дијаспоре у тим држава.
Као дестинације то су, како наводи, и Италија, Финска и Шведска.
Грџаљиу каже да када је последњи пут био на релацији Минхен-Франкфурт, сазнао да су плате у Мекдоналдсу 950 евра.
“Тамо углавном раде наши млади са Косова и онда се поставља питање да ли се то исплати“, каже Грџаљиу.
Немачке институције које се баве питањем запошљавања још немају податке за 2024. годину и очекују да би се тек половином године сазнало колико је визна либерализација повећала број радника са Косова у Немачкој.
Према подацима Савезне агенције за запошљавање Немачке у овој земљи је током прошле године радило 113.600 радника са Косова.
“У јуну 2023. године било је 113.600 људи са Косова који су били у радном односу на основу доприноса за социјално осигурање. У којој мери ц́е се овај број променити од 2024. године не може се статистички утврдити најраније до јула или децембра 2024. године”, навео је за Косово онлајн Ирмгард Пиркл, портпарол Савезне агенције за запошљавање.
Он је објаснио да ће се до прецизнијих података доћи тек средином ове године када буду завршени редовни, шестомесечни статистички прегледи.
“Статистика запошљавања у Немачкој се прави на шест месеци. Тако ће и информације до 31. јануара бити доступне 31. јула ове године. Други проблем је што немамо информације о томе када је неко ушао у нашу земљу тако да не можемо рећи да ли се број грађана са Косова повећао пре или после увођења визне либерализације”, истиче Ирмгард Пиркл.
На питање шта је потребно да грађани Косова знају уколико се одлуче да се запосле у Немачкој, Пиркл каже да постоји специјализован портал који даје одговоре на сва питања.
“Ако су људи са Косова заинтересовани за рад у Немачкој, препоручујемо портал ‘Маке ит ин Германи’. Тамо ц́е нац́и све информације о могуц́ностима запошљавања, признавању квалификација и још много тога”, прецизира портпарол Савезног завода за запошљавање Немачке.
Према званичним подацима ове земље драстично се није повећао ни број тражиоца азила.
Из Савезна служба за миграцију и избеглице објашњавају да је у првом месецу ове године 32 особе са држављанством Косова затражило азил у Немачкој.
“У јануару 2024. године 32 особе са косовским државлјанством поднеле су први захтев за азил у Немачкој. У 2023. било је 363 почетна захтева за азил”, наводи за Косово онлајн портпарол ове Службе Лена Трес.
Према њеним речима савезна Служба спроводи поступак азила и одлучује да ли ће дати статус заштите по закону о азилу или ће одбити захтев за азил.
“Захтев за азил, лични разговор и одлука о захтеву за азил доносе се у Федералном уреду”, наводи Трес.
Друга дестинација где грађани Косова одлазе је Швајцарска.
Зоран Јовановић, члан Националне миграционе комисије синдиката Унија, највећег синдиката у Швајцарској који броји више од 200.000 радника каже да у ову земљу највише долазе радници из грађевинског сектора.
Јовановић каже за Косово онлајн да иако још нема званичних податак о броју радника са Косова који су дошли у Швајцарску након 1. јануара и визне либерализације, велики прилив радне снаге већ оборио цену радног сата.
“Број радника са Косова се повећао након визне либерализације. То чујем од колега који раде по грађевинама. Али, тај прилив радне снаге се одразио и на пад цене рада по сату. Од наших људи из бивше Југославије сам сазнао да је већ пала цена рада по сату. Послодавци су већ почели да их уцењују за плате. Дају им мање и кажу:’Има други ко ће радити’”, каже Јовановић.
Он каже да је у овом тренутку немогуће да се утврди колико грађана Косова је почело да ради у Швајцарској након 1. јануара зато што, објашњава, постоји “сива зона” у запошљавању свих миграната.
“То су сиве зоне у којима сви помало учествују, сви крију и свако на неки начин има неки део колача”, тврди Јовановић.
Наводи да је према неким информацијама највећи број радника са Косова запослен у грађевинском сектору и да су махом у кантону Тићино.
“Тамо знамо да је господин Пацоли и да има фирме и да они иду тамо. Да ли су на црно, непријављено или су направљени уговори не знам, али углавном је то јавна тајна. Чак су испливали неки подаци да их на једној адреси има чак 50 пријављених. Међутим, нико не реагује, чак ни швајцарска полиција која је позната по педантности и строгости и поштовању закона”, наводи Јовановић.
Он објашњава да о приливу већег броја радника са Косова говори и чињеница да је у његовом, највећем синдикату у Швајцарској, албански језик однедавно ушао у “службену употребу”.
“На нижим нивоима синдикалне комуникације то су до сада били турски и португалски, а од недавно је и албански.То говори да је повећање радне снаге са албанског говорног подручја и да се прави уступак да би они разумели о чему се дискутује. Нико не би тек тако убацио албански. Постоји разлог, дошло је до прилива радне снаге у грађевинарству и потребно је да они разумеју, да имају бољу комуникацију и на послу, али и да знају шта се дешава, где су дошли, какве су им плате”, објашњава Јовановић.
Јовановић каже да су Албанци истовремено почели да узимају примат у врху сидиката Унија, те да је албански језик такође уврштен у коресподенцију у врху синдиката.
“То је већ недопустиво. Зна се који су службени језици у Швајцарској”, децидан је Јовановић.
Протекле недеље испред Клиничко-болничког центра у Приштини одржан је протест медицинских радника.
Затражена је исплата тржишних додатака и додатака за здравствене раднике у јавном систему здравства и укључивање у Закон о платама, плаћање рада викендом и за време празника, плаћање ризика и исплата прековремених сати.
Председник Савеза синдиката здравства Џемајљ Сељмани тврди за Косово онлајн да је кључ одласка радника из здравственог сектора управо у малим платама и нерешеним радним проблемима.
„Плате су недовољне да се повеже месец са месецом. Због тога смо и протествовали. Наши захтеви су да се повећају плате за све здравствене раднике, почевши од лекара, медицинских сестара, до чистача и техничког особља“, истиче Сељмани.
Он упозорава да је већ годинама уназад приметан одлив радне снаге са Косова из здравственог сектора, а да је визна либерализација тај тренд још више олакшала.
„Медицински радници већ годинама одлазе са Косова и ту имамо дефицит када је у питању медицинска радна снага. Мислим да влада треба да се позабави тим проблемом“, каже Сељмани за Косово онлајн.
Наводи да је проблем одлива радника у свим категоријама запослених у здравству, а да његове колеге највише одлазе у Немачку, Швајцарску, Француску и Шведску.
Према подацима Лекарске коморе само током првог месеца ове године, 20 лекара је затражило неопходну документацију како би наставила да ради у некој од западних земаља.
“Влада нема слуха за проблеме медицинских радника. Пасивизирала је синдикалну организацију”, закључује Сељмани.
