Рат у Украјини произвео је нова политичка дешавања на Западном Балкану. Србија је остала једина која није увела санкције Русији, на шта Европску унију свакодневно подсећа Приштина и поручује им да Вучић „не дели вредности ЕУ и САД“. Још од избијања рата у држави са чијим се руководством и народом, кажу, солидаришу, упоређујући их са собом, приштински званичници поручују – „Србија је руски савезник“, „Србија прати Путина“, „Косово је угрожено“. Хорске поруке о „српском хегемону“ гласније су са сваким новим даном рата у Украјини. Кроз недавно покренуту дипломатску кампању која је укључила домаћу и међународну политичку сцену, чак и друштвене мреже, искристалисали су се јасни захтеви Приштине: Косово у НАТО и да Косово призна пет европских држава које то још увек нису учиниле.
„Косово ин НАТО“
Да би Косово сада хитно требало да уђе у НАТО, постао је слоган и у буквалном смислу.
Након почетног таласа повика опозиције, власти, аналитичара и „стручњака за безбедност“ на Косову, још од првог дана офанзиве Русије на Украјину, у међувремену је потврђено и да се ради о званичној кампањи.
У понедељак увече је на друштвеним мрежама осванула илустрована фотографија уз поруке „Косово у НАТО“ и „Време је за нас“.
Фотографија је објављена на Твитер налогу Олимпијског комитета Косова, а потом је исту наредног јутра поделио и косовски министар одбране, Арменд Мехај, који је затражио од грађана Косова, Албанаца у дијаспори и „међународних пријатеља“ да на друштвеним мрежама позову на улазак Косова у НАТО.
У претходним данима став да је ово прави тренутак за чланство Косова у НАТО, те да би процес требало убрзати слало је и више других политичара у Приштини међу којима су лидер ЛДК, Љумир Абдиџику, председник АКР, Беџет Пацоли, председник ААК, Рамуш Харадинај, као и косовска председница, Вјоса Османи и премијер, Аљбин Курти.
Многи од њих настављају да у први план истичу „патњу и исправност Украјинаца“, „пропаганду и зло из Русије и Србије“ и „угроженост Косова“ као обавезан увод за очекивање од међународних партнера да се њиховим захтевима коначно изађе у сусрет.
Османи је међу првима изашла са оптужбама на рачун Београда да „дестабилизује регион“ али и најавила могућа војна дејства Србије, те је Београду послала упозорење да ће се у том случају суочити са Косовском полицијом, КБС-ом, али и НАТО-ом. Она предњачи у понављању синтагме „српски хегемон“, али и у употреби речи коју изговара уз овај слоган – „геноцид“ .
Исте оптужбе наставила је да шаље и јуче из Турске, где је отишла да од председника ове земље затражи управо да помогне како би Косово постало чланица НАТО-а, на шта је он пристао.
„Турској није била потребна никаква дозвола да призна Косово, а била је друга земља која је то учинила. Такође ћемо подржати улазак Косова у НАТО“, казао је јуче Реџеп Тајип Ердоган из Анкаре.
Кампањи се придружио и косовски премијер, Аљбин Курти.
Он је у интервјуу за британски „СкyНеwс“, затражио такође од европских земаља да омогуће Косову да се учлани у НАТО, али и ЕУ.
Каже да ће то допринети миру, стабилности и безбедности. Са друге стране, и он је критиковао Србију због тога што је једина, осим Белорусије, која није увела санкције Русијиј.
„Балкан није имун од ефеката ситуације у Украјини, јер на Балкану имамо државу која није увела санкције Русији“, поручио је, наводећи да је велики део наоружања Србија добила од Русије.
Услед тога, како каже Курти, Косово је забринуто да ће Путин да покуша да „изнесе рат“ на Западном Балкану како би га „претворио у бојно поље са западним демократијама“.
Кампања за бојкот српских производа – „не јачајте војну машинерију која нам прети изумирањем„
Уз кампању за чланство у Косова у НАТО покренута је још једна – за бојкот српских производа.
Њен покретач је такође политичар, посланик Самоопредељења, Артан Абраши (Абрасхи).
Уз поруку „бојкојтујте српске производе, волите своје“, казао је да би „у овим осетљивим временима“ људи на Косову требало да се оријентишу на куповину локалних производа.
„Ојачајмо нашу економију или барем избегавајте оне производе који финансирају привреду која храни војну машинерију која нам свакодневно прети изумирањем“.
У међувремену се огласила и Комора Бизниса Косова (КБК) која је позвала на бојкот производа из Русије, тј. како су навели „оних који врше геноцид над украјинским народом“.
Затражили су бојкот производа али и увођење санкција од стране ЕУ, САД и других онима који, како наводе, подржавају Русију, новодећи притом Србију.
КБК је такође апеловала на компаније које послују са компанијама у Србији да одмах прекину сарадњу, а услед „континуираних и растуц́их територијалних претензија према Косову“.
Навели су да од свог оснивања позивају грађане да купују домаће производе, а како би истисли српске са тржишта.
„Десетине хиљада Албанаца, уз међународну подршку, жртвовали су своју крв за Косово. Бојкот ових производа је минимум који можемо да учинимо“, поручили су.
„Признајте нас“ и „примите у ЕУ“
Рат у Украјини изродио, односно, појачао је још један захтев приштинских званичника. Осим што траже учлањење у НАТО, све су чешћи позиви и да Косово признају оне чланице ЕУ које то до сада нису урадиле, те последично, Косово постане чланица Европске уније.
Покретач кампање за учлањење Косова у НАТО, косовски министар одбране, замолио је јуче уједно све да на својим профилима на друштвеним мрежама осим #КосовоИнНАТО напишу и #КосовоИнЕУ.
Он је такође позвао „суграђане и пријатеље“ да контактирају своје шпанске, грчке, румунске, словачке и кипарске пријатеље, тј. грађане пет земаља ЕУ које нису признале Косово како би „чули истину“ о њему.
Осим што се позива за чланство Косова у ЕУ, из Приштине стижу наводи да би ова организација требало да преиспита приступање Србије.
„Председник Скупштине Србије износи незгодну истину, ду су Србија и Русија једно“, поручио је председник кабинета косовске председнице, Бљерим Веља уз објаву изјаве Ивице Дачића да онај ко тражи да Србија уведе санкције Русији, није против Русије, него против Србије.
Веља оцењује да „руски тројански коњ не може да буде примљен у ЕУ“.
Немачки посланици позивају на чланство Косова у С. Европе и признања, Милановић – да добије статус кандидата ЕУ
Кампање косовских институција наишла је на подршку појединих лидера у Европи и политичких представника.
Европски посланик, Лукас Мандл данас је поручио да је време да пет чланица ЕУ које нису признале Косово то и учине.
Он је заправо послао писмо лидерима ових земаља и поручио им да, упркос јединству ЕУ поводом увођења санкција Русији, оно што недостаје је јединство поводом признавања Косова.
„Косово заостаје у развоју, у региону због српске државе, а у свету због руске државе. Јасно је да руско руководство дуги низ година има за циљ да подели Европу, државе, институције и друштво“, поручио је Мандл у писму послатом лидерима Грчке, Шпаније, Словачке, Румуније и Кипра, другим европским лидерима и председници Европске комисије, Урсули фон дер Лајен, преноси приштинска Коха.
Јуче је посланик немачког Бундестага, Кнут Абрахам, како преносе приштински медији, казао да би чланство Косова у Савету Европе сада био прави корак.
Он је позвао немачку владу да се ангажује по овом питању те уједно додао да је након искључења Русије из Савета, право време да Косово постане члан.
Јуче је такође стигао предлог хрватског председника Зорана Милановића, да би Косово требало да добије статус кандидата за чланство у ЕУ. Милановић тврди да би све требало учинити с циљем спречавања ширења кризе на Западни Балкан, те да Хрватска жели да земље југоисточне Европе, које су декларисале и доказале своју намеру и спремност уласка у ЕУ, што пре постану чланице Европске уније.
Две странке, две резолуције и исти захтеви
Захтеви приштинских званичника за чланство у НАТО и ЕУ ускоро би могли да се формализују, а уколико се о томе изјасни већина посланика у косовском парламенту.
Две странке са највећом подршком на Косову – Самоопредељење и ЛДК, најавиле су за ову недељу седнице на којима би се разматрале њихове резолуције које имају заједнички именитељ – захтев за признавање пет чланица ЕУ и чланство Косова у НАТО.
Расправу о једној оваквој резолуцији најавила је већ за четвртак шефица посланичке групе Самоопредељења, Мимоза Кусари Љиља.
Резолуцијом је планирано да се „покаже да руска интервенција у Украјини није исто што и НАТО интервенција на Косову“, тврди Љиља и најављује да ће она бити послата чланицама ЕУ које нису признале Косово, а да ће се резолуцијом од њих тражити признање и подршка чланству у НАТО.
ЛДК предложила резолуцију: Тражи се чланство у НАТО и ЕУ, признање Косова, убрзање трансформације КБС
Скупштинску расправу о резолуцији истог типа најавила је и ЛДК такође за четвртак, наводећи да је Нацрт већ предат председништву скупштине.
Како је јуче саопштено из ове странке, резолуцијом би се осудила руска инвазија Украјине и „угрожавања глобалне безбедности“.
У резолуцији се наводи да је напад Русије на Украјину био ничим изазван и супротан међународним конвенцијама, те подцртава да се Косово придружујује западу и подржава Украјину.
У том смислу, Скупштина би након усвајања резолуције затражила од косовске владе да предузме све мере како би увела исте оне санкције Русији које су увеле земље „западних савезника“.
Резолуција уједно налаже захтев који би скупштина упутила влади – да предузме све радње с циљем подношења захтева за чланство Косова у НАТО и ЕУ. Истом резолуцијом позивају се оне земље ЕУ које до сада нису признале Косово да то и учине.
Тражи се од владе и да, у консултацији са НАТО-ом, скрати рокове предвиђене десетогодишњим планом за трансформацију КБС-а.
Основан фонд за КБС; „Србија уз Путина озбиљна претња за безбедност на Косову“
За то време, косовска влада покушава да прикупи новац како би ојачала Косовске безбедносне снаге оснивањем Фонда за безбедност, до чега је дошло, тврди косовски премијер, након консултације са међународним партнерима.
Средства из овог фонда користиће се у складу са „стратегијом државне безбедности“ коју би тек требало да одобри косовска влада.
Са оснивањем фонда стигао је позив грађанима Косова и онима из дијаспоре да уплате новац, а за свега неколико сати више политичара на Косову саопштило је да се одрекло фебруарске плате или да је издвојило новац из уштеђевине, док су чак и поједине компаније најавиле да ће да уплате новац.
Оснивање овог фонда затражио је претходно бивши косовски премијер, Рамуш Харадинај, наводећи да је „јасна позиција Србије уз Путина и Русију – озбиљна претња безбедности на Балкану“, а посебно на Косову.
О фонду како би Косово имало „јаку војску“ крајем прошле недеље говорио је и лидер АКР, Беџет Пацоли, позвавши све да властитим средствима помогну.
И он је такође Србију дефинисао као руског савезника, уз поруку да то представља ризик по Косово које би, сматра Пацоли, требало што пре да се придружи безбедносним организацијама, а првенствено НАТО-у.
За то време, трупе НАТО-а, кроз мисију КФОР-а су већ 23 године на Косову. Њихов број је током година очекивано опадао, што је било у складу са оним што су током деценија говорили косовски званичници, укључујући пре свега и садашњу владу, а некада опозицију: Косово је независно и међународне снаге и мисије треба да иду„.
„Ставили су нас на полицу која носи ознаку ‘криза’. Стално нас упоређују са Авганистаном, Палестином и Босном. Не кажу да смо изашли из рата и да треба да напредујемо – већ да су изашли и како да спречимо да се то поново дешава,“ пожалио се Курти новинару ББЦ-ија, на петогодишњицу једнострано проглашене независности Косова.
