Приштина свесно саботира напоре Београда, ЕУ и других страна како би постигла два циља – избегавање спровођења преузетих обавеза и застрашивања, маргинализацију и прогон Срба, поручио је вечерас на седници Савета Безбедности Уједињених нација српски министар спољних послова, Никола Селаковић. Већи део свог говора посветио је управо критикама на рачун Приштине поводом опхођења према мањинама, али и потеза које вуче у склопу дијалога.
Тако је казао да сталним инсистирањем на узајамном признању као основном делу дијалога Приштина показује неспремност да се постигне компромис, док је са друге стране оценио да су неприхватљиви аргументи о томе да је формирање ЗСО противуставно. За Србију је неприхватљиво и учлањење Косова у међународне организације, али и тврдње да су активности Срба на Северу организоване од стране Београда с циљем дестабилизације.
„Непорецива је чињеница да грађански протести представљају реакцију против дугогодишњег лишавања права неалбанског становништва… Да ли су то карактеристике друштва које се представља као потпуно развијана демократија и фактор стабилности у региону“, упитао је Селаковић.
У Њујорку се вечерас разматра редован шестомесечни извештај генералног секретара УН-а, Антонија Гутереша, о ситуацији на Косову за период од 16. марта до 15. септембра 2022. године. Србију на овој седници представља шеф дипломатије, Никола Селаковић, а Приштину косовска министарка спољних послова, Доника Гервала.
Гутереш је у извештају указао на нестабилну ситуацију на терену, праћену високим тензијама и жустром реториком, упозорио на ескалацију тензија 31. јула на Северу Косова уз нагласак да се тада дошло до ивице сукоба „са потенцијално трагичним последицама“.
Он је истакао значај дипломатског ангажмана САД и ЕУ за деескалацију ситуације, као и активности мисија КФОР-а и ЕУЛЕX-а на очувању мира и стабилности и позвао обе стране да покажу уздржаност и приврженост дијалогу ради смањења ризика од нове ескалације тензија.
Извештај генералног секретара УН-а је по други пут, а након претходног пролећног заседања, вечерас представила Каролин Зијаде (Царолине Зиадех) у својству Специјалне Представнице Генералног Секретара (СПГС) И шефица УНМИК-а.
Одмах затим приустнима се обратио српски министар спољних послова, Никола Селаковић.
Мисија УНМИК још увек није постигла циљ свог мандата – „миран и нормалан живот за све грађане“, поручио је српски шеф дипломатије.
Казао је да је према српским изворима, од почетка године забележено 105 етнички мотивисаних напада, али и да Приштина активно ради на „на постављању бирократских препрека“ и предузима радње које нису договорене у Бриселу.
Назначио је и да својим понашањем Приштина „свесно саботира напоре Београда и ЕУ и других страна из међународне заједнице“ како би постигла два циља – „избегавање спровођења преузетих обавеза и застрашивања, маргинализацију и прогон Срба“.
„Привремене институције систематски раде на брисању што је више могуће културног и националног диверзитета који је преостао. Истовремено Приштина свесно потпирује међуетничке тензије, користећи све могуће методе“, додао је Селаковић, наводећи као пример овогодишње хапшење младића на Газиместану током прославе Видовдана.
Уједно је рекао да до сада нема ниједног правоснажно осуђеног починиоца за више од 1,000 Срба страдалих само од 1999. године.
„Због оваквог планског застрашивања сви градови и села на КиМ-у су етнички очишћени“, додао је Селаковић, подсетивши уједно да је после рата више од 200,000 Срба расељено са КиМ.
Каже да овакав однос Косова траје већ 23 године, те да је у потпуној супротности са демократским вредностима.
Српски шеф дипломатије уједно тврди да је неопходно стварање услова за „почетак краја дискриминације на националној основи и за заједнички живот“.
Са друге стране, наводи да то није могуће због тога што се Приштина „неодговорно понаша“ у дијалогу који се води у Бриселу.
„Сталним инсистирањем на узајамном признању као основном делу дијалога – такозвана политика реципроцитета, демонстрира суштинску неспремност актуелног политичког руководства у Приштини да нађе било какво компромисно решење“, прецизирао је Селаковић.
Уједно тврди да Србија не допушта да се актуелни процес дезавуише, договори поништавају јер не одговарају тренутним политичким чиниоцима у Приштини.
Оцењује и да је неприхватљиво да се тренутне геополитичке околности користе како би се „избрисало оно на чему је мукотрпно рађено годинама“.
Селаковић уједно оцењује и да „заоштрену политичку реторику“ и наступе приштинских званичника прате конкретни дестабилишући кораци.
Као пример наводи одлуку о пререгистрацији аутомобила са српских таблица градова на Косову на РКС, за коју каже да је „премаскирана у наводни покушај интеграције у косовско друштво“, али и да Београд и Приштина нису договорили, односно потписали споразум о примени овакве мере.
И овај српски званичник је казао да је број оних који су одлучили да пререгиструју своје аутомобиле једноцифрен, а да је само двоје Срба са Севера међу њима.
„То је само још један показатељ да Приштина нема подршку свих, а да са друге стране непрестано провоцира природну реакцију Срба“, поручио је Селаковић.
Каже и да од представнице Приштине очекује да вечерас активности Срба на Северу представи као акције које организује Београд с циљем дестабилизације.
„Овакве тврдње нису тачне. Србија са своје стране не може ни на који начин да обузда револт међу неалбанским становништвом КиМ. Непорецива је чињеница да грађански протести представљају реакцију против дугогодишњег лишавања права неалбанског становнишва којем је у овом случају ускраћено право на уживање у приватној имовини стеченој на легалан начин“, поручио је Селаковић.
Са друге стране, каже да Приштина не одустаје од покушаја одузимања овакве имовине, поменувши уједно као пример Српску православну цркву и случај манастира Високи Дечани.
„Довођењем у питање враћање имовине манастиру Дечани Приштина парадоксално не испуњава одлуке сопственог Уставног суда“, додао је Селаковић.
Селаковић је излистао оно што види као „праву слику свакодневног живота неалбанског становништва на КиМ“, наводећи између осталог кршење права на правично суђење, ограничену слободу кретања, скрнављење гробова и цркава, нападе на СПЦ, „понижавајуће понашање“ према српском културном наслеђу, одузимање права гласа на српским изборима, „упаде и застрашивање од Специјалних јединица Косовске полиције на Северу“.
Све је то повезао са ниском стопом повратка Срба на Косову, те упитао присутне на седници:
„Да ли су то карактеристике друштва које се представља као потпуно развијена демократија и фактор стабилности у региону“.
Упркос свему, Београд је, према његовим речима, доследно опредељен за политику мира, помирења, регионалне сарадње коју спроводи српско руководство, „вођено визијом изградње заједничке и просперитетне будућности Балкана.“
„Верујем да је одговорност данашњих лидера да створе јасну заједничку визију за будуће генерације. Такву визију показали су лидери и Београда и Тиране стварајући Отворени Балкан, иницијативу из региона за регион, која већ даје конкретне резултате. Србија је у више наврата, без разумевања друге стране, испружила руку ка Приштини позивима за укључивање у ову иницијативу, рачунајући да ће постојати свест о важности економског повезивања и напретка за добробит грађана целог Балкана“, казао је Селаковић.
Каже да позив није прихваћен са разумевањем са друге стране.
Он је категорички одбацио и аргументацију Приштине о наводној противуставности формирања Заједнице српских општина, јер је, како каже, јасно да став Приштине према овој обавези представља однос према српском народу на КиМ-у, те да уједно указује да се она противи томе да се српски народ организује као етничка заједница и тако оствари своја колективна права.
Каже да је за Србију неприхватљиво то што Приштина и даље одбија да формира ЗСО.
Са друге стране, додаје да Београд неће да одустане од напора да се пронађе компромисно решење за тренутну ситуацију.
Тврди и да политичко руководство Приштине одбија да прихвати да се Београд „не може заобићи у потрази за коначним решењем“.
„Подсетићу вас да представници Приштине, иако често у својим иступањима понављају да је случај такозваног Косова завршена ствар, већ 14 година нису признати од стране већине чланица УН. Ако је тзв. независност Косова реалност, зашто онда имамо дијалог? Зашто је онда све више притиска на Београд за потребу обостраног признања?“, објаснио је Селаковић.
Каже и да исто важи и за случај све чешћих показатеља спремности Приштине за чланства у међународним организацијама.
„Покушаји учлањења су неприхватљиви и Србија ће се одлучно борити против оваквих корака“, навео је Селаковић.
Министар Селаковић изразио је очекивање да ће УНМИК наставити да делује у неизмењеном и несмањеном обиму и капацитету, а посебно имајући у виду да Мисија још увек, како каже, није испунила основни циљ свог мандата – миран и нормалан живот свих грађана на Косову
Селаковић је истакао да је Србија увек била и остаје дубоко посвећена проналажењу одрживог решења мирним путем, а зарад мира, стабилности и заједничке будућности.
