Данијел Сервер са Универзитета “Џонс Хопкинс” рекао је за Н1 да “Американци и Европљани морају заједно да раде по питању Београда и Приштине”, јер се, додаје, показало да ни једни ни други не могу сами да реше проблем.
Изјавио је и да ће некадашња америчка државна секретарка Медлин Олбрајт бити укључена у ту тему, јер “познаје терен и говори српски”.
Прошле недеље у Представничком дому конгреса у Вашингтону одржана је седница на којој је било речи и о Србији. Та седница је у жижу јавности доспела, између осталог, јер је на њој учествовала и Медлин Олбрајт, некадашња државна секретарка.
Учесници, међу којима и Данијел Сервер поручили су да Србија мора да призна Косово, а да Приштина треба да постане чланица УН.
Сервер каже да му је јасно да због тих ставова није добродошао у Београд и додаје да је то због тога што се српска власт окренула Москви и Пекингу.
“Мислим да Американци и Европљани морају заједно да раде по питању Београда и Приштине. Ни једни то не могу сами. Гренел је доказао да не може сам, а и Европљани су. Али, ако заједно буду радили и имали заједничку визију, не само за Србију и Косово, већ за регион у целини, мислим да ће то функционисати. То је први корак, то да Американци и Европљани морају разговарати једни с другима, чак и пре него што разговарају са Босанцима и Косоварима и Србима. То је то”, казао је Сервер.
Учесници те седнице, на којој су уз Сервера и Олбрајтове говорили и одлазећи председавајући Одбора за спољне послове и албански лобиста Елиот Енгел и представник невладине Фондације Џејмстаун Јануш Бугајски, поручили су да Србија мора да призна Косово које треба да постане чланица УН.
“Искрено, нико од нас, Јануш, Олбрајт, нико од нас није добродошао због онога што смо рекли. Београд се окренуо у смеру Русије, ка ултранационалистичком правцу”, оценио је Сервер.
Каже и да би ЕУ требало да буде “домаћин дијалога”.
“ЕУ има највише утицаја на те ликове. Оно што Американци за сто могу да донесу јесте много подршке за Европљане, као и за две ствари – имплементацију било чега што је договорено, а што није било добро у прошлости, као и инсистирање на реципроцитету. Шта год да Београд и Приштина траже у овом дијалогу, морају да буду спремни да једнако узврате”, рекао је Сервер.
Он је казао да то “није увек био случај” и као пример навео, како је рекао, “бизаран случај”, Специјализованих већа Косова, суда за злочине некадашње Ослободилачке војске Косова са седиштем у Хагу.
“Тај суд је створен у Хагу као део инсистирања Београда који је гласио: не можете веровати влади у Приштини да ће покушати да процесуира оне који су извршили злочине након рата. Међународна заједница је ‘купила’ тај аргумент и инсистирала је на специјалном суду”, навео је Сервер.
Додао је да то “није лоша ствар, али није реципрочна” пошто постоји, како каже, “веома јасан случај” тројице Американаца, браће Битићи, који су у Србији убијени након рата, а њиховим убицама не може да буде суђено у Хагу јер специјални суд нема надлежност у Србији.
“То је смешно. Предложио сам у Вашингтону (на седници Спољнополитичког одбора), а нико није приметио шта сам предложио, да јурисдикција специјалног суда у Хагу буде проширена на територију Србије јер су показали да неће судити извршиоцима убистава унутар Србије”, рекао је Сервер.
Он је казао да постоји још неколико ствари које “морају бити схваћене” и да је једна од њих да преговори Београда и Приштине, по мишљењу Американаца, али и многих Европљана, морају да резултирају у међусобном признању и размени амбасадора.
“Вучић је прилично јасно рекао да не жели да буде председник Србије који ће признати Косово. Мислим да је то озбиљно мислио. Мислим да се морамо спремити на чекање на председника Србије који ће то урадити, ако буде било потребе. У међувремену ћемо можда морати да размислимо о међусобном договору, али само ако Косово добије место у УН. Тај проблем мора бити решен, и ако проблем међусобног признавања не буде решен”, навео је Сервер.
Извор: Kosovo-online
Фото: Репортери
