Покрет за одбрану Косова и Метохије

Скоро 80% грађана у Албанији би подржало прикључење Косова Албанији

Фото: Euronews Albania

Четири од пет Албанаца у Албанији (79,2 одсто) гласало би за уједињење у јединствену државу Албаније и Косова, када би данас расписали референдум о овом питању. Ово тврди албански Euronews , позивајући се на своје истраживање које је објављено у сусрет данашњој заједничкој седници две владе у Елбасану.

Према барометру овог медија, наводно је само око 16 одсто Албанаца у овој држави против уније.

Међутим, мање од половине Албанаца сматра да би ово уједињење могло да се деси у наредних 10 година.

У случају уједињења, 70 одсто Албанаца сматра да Тирана треба да буде главни град.

Огромна вец́ина Албанаца (преко 90%) сматра такође да су Албанија и Косово једна нација.

Гласање је спроведено од 20-29. октобра, а испитивање су спровели агенције „МРБ“ и „Дата Центрум“ на националном нивоу, са, како наводи Euronews – 1000 интервјуа лицем у лице у породици.

„Уједињење готово немогуће“ због косовског устава, а ту су и „козметички разговори“

Коментаришући потом резултате за исту телевизију, аналитичар Исмаиљ Ташоли (Исмаил Тасхолли), подсетио је да је према косовском уставу уједињење „готово немогуће“.

Он је такође казао и да „политичке елите“ на обе стране „немају конкретан план за уједињење“.

„Наше елите о томе нису озбиљно разговарале осим Бранка Мерђанија и Арбена Џаферија (Бранко Мерxхани/Арбен Xхаферри) као двоје људи који су ову тему схватили баш озбиљно. Немамо озбиљне разговоре, они остају на козметичком нивоу и никада нису анализирани у рационалном контексту како ће се то десити и шта ће се догодити после“, казао је.

И у прошлости је било објављивања сличних истраживања. Тако је пре две године Инсајдери писао да је број Албанаца који подржава уједињење 74,8%, а ту бројку је тада на Фејсбуку објавио новинар Себастиан Зоња, најављујући цело истраживање које су, како је тада навео, урадиле цивилне организације али се представљање тада није догодило.

Данас заједничка седница косовске и албанске владе

Истраживање је објављено уочи данашње заједничке седнице косовске и албанске владе у Елбасану, и националног дана Албаније – „Дана заставе“. Претходно је албански председник Иљир Мета боравио у Приштини.

Данас се у Елбасану очекује доношење око 16 заједничких споразума, слично као и током претходних заједничких седница.

То је 7. по реду заједничка седница две владе. Претходна 6. одржана је у октобру прошле године у Тирани, када је потписано 14 споразума.

Јединствен енергетски блок и трговински споразуми

У међувремену, пише се заједничка историја Албанаца. За две године, у два тома од „антике до независности Косова“, 15 историчара са Косова и из Албаније, како је раније ове године најављено, свом народу приредиће јединствену историју.

Такође, пре скоро тачно годину дана формиран је заједнички енергетски блок Косова и Албаније, када се истовремено КОСТТ издвојио из електромреже Србије и ујединио са ОСТ-ом, да би као заједнички блок се потом придружили ЕНТСО-у.

То је управо обавеза коју је Србија преузела Бриселским споразумима.

Према заједничком истраживању коју су прошле обавиле косовска Фондација за отворено друштво (КФОС) и иста подружница у Албанији (ОСФА), нема напретка у интеграцији енергетских тржишта Косова и Албаније, упркос чињеници да се у албанској националној стратегији за период од 2018. до 2030. године, 14 пута спомиње интеграција енергетског тржишта са Косовом, а у енергетској стратегији Косова, за период од 2017. до 2026, интеграција ових тржишта се спомиње 10 пута.

Када су у питању заједнички трговински споразуми Косова и Албаније, односно у којој су мери они спроведени, према истраживању ове две Фондације, од 53 до сада појединачно дефинисаних обавеза, на које су се обавезале две владе преко споразума за трговину, њих 49% је у потпуности спроведено, 36% делимично, за 6% нема информација, а 9% није уопште испуњено.

Што се тиче трговинске размена између Косова и Албаније, према подацима из 2018. године – 9% извоза из Албаније иде на Косово, а 1% укупног увоза у Албанији је са Косова.

О уједињењу: од Куртија преко Харадинаја до нонпејпера и „разграничења“

И овог пролећа се у региону у два наврата подигла већа прашина у вези са претњом територијалног уједињења на етничкој основи, пре свега наилазећи на одијум код међународних представника. Словеначки портал „Нецензурисано“ објавио је садржај наводног неслужбеног дипломатског документа „Западни Балкан – пут напред“ са идејама припајања Републике Српске Србији и уједињењем Косова са Албанијом.

Тада је и тек изабрани премијер у Приштини Аљбин Курти, који је као окосницу у кампањи користио борбу против корупције, заправо уложио напор да са огранком своје странке Самоопредељењем, гласа у Албанији.

Самоопредељење се годинама јавно и директно залагало за уједињење, које се у региону доживљава као Велика Албанија, што је била и основа њиховог програма, одбијајући да призна и косовску заставу.

Иако је Курти на премијерској позицији постао знатно опрезнији, а сама програмска документа Самоопредељења се последњих година ‘ишчистила’ од више одредница о уједињењу, званичници Самоопредељења, али и други политичари на Косову су наставили да говоре у прилог – сви Албанци у једној држави.

Овај наратив је посебно у јавности актуелан пред изборе, или за националне празнике. Тако је лидер ААК Рамуш Харадинај управо уједињење са Албанијом имао као окосницу кампање прошле године.

Аљбин Курти се пред долазак на премијерску функцију тада, и јавно залагао за измену првог члана косовског устава којим се налаже да Косово „не може да се припоји другој држави“.

„Имамо препреку када је у питању Устав Републике Косово, али то није непремостива препрека. Радом и залагањем, уз политичку вољу и вољу народа, морамо донети закон о референдуму и једног дана променимо Устав Косова. Косово и Албанија као две државе исте нације могу се интегрисати и ујединити“, поручио је Курти у марту ове године.

Само пар дана раније у Љешу, у Албанији, током обележавања Љешке лиге, прецизирао је:

„Несумњиво, Албанија и Косово као државе, као институције и политике, морају да буду координисане ка приближавању, интеграцији и унији и то пре свега у три главна подручја – у оној о енергетској безбедности и природним ресурсима и спољној политици албанске нације. Устав Косова је у супротности са чланом 1.1 и чланом 1.3. Ово последње спречава нас да се придружимо другој независној држави попут Албаније, али такође представља препреку интеграцији другог типа, попут европског. На Косову, када немамо закон о референдуму и не можемо да променимо Устав, то показује да треба да урадимо више посла и треба времена да се до тога дође, али несумњиво је био историјски интензитет и жеља Албанаца“.

Коначно, управо је за Еуронеwс Албанија, Аљбин Курти почетком ове године потврдио да би на референдуму подржао уједињење Косова и Албаније, а када је за швајцарске медије скоро рекао суштински то исто али знатно биранијим речима, српски председник је најавио да ће по повратку из Сочија где је јуче биоупутити писма шефовима земаља ЕУ због, како наводи, изостанка реакције међународне заједнице.

У касном интервјуу за РТС синоћ Вучић ипак није дао конкретан одговор на питање у којем се спомињао Курти уз уједињење Косова и Албаније, његову намеру да пише шефовима европских држава, те какву је поруку донео од Путина, али је споменуо Север и мапе.

„О томе смо и пријатељски разговарали и добро се разумемо. Ја сам говорио о двоструким стандардима о неретко лицемерју у међународним односима, председник Путин то препознаје и добро схвата о чему говорим, али је тражио од мене додатна објашњења, па смо говорили о северу Косова, показивао му и на мапи (…) Знате када три сата разговарате, а само сте вас двојица, онда нема детаља о којем не разговарамо, дакле од наших музеја, манастира, цркава… Не постоји област коју нисмо обухватили и да будем искрен, веома сам задовољан и трудим се да својим осмехом, срећом и задовољством не покажем вишак ароганције, а немојте ми замерити ако се то деси“.

До недавно се и сам српски председник јавно залагао за разграничење са Албанцима, иако није никада непосредно дао детаље о томе, али што се у делу јавности управо тумачило као претња за стварање тзв. Велике Албаније.

(КоССев, 26. 11. 2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print