Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Слободан Самарџић: Ова власт је још 2014. потписала документ о међусобном признању

(Слободан Самарџић, Фото: Видео принт)

Чланови Одбора за спољне послове Европског парламента (АФЕТ) изгласали су усаглашене, компромисне амандмане на извештај о Србији известиоца ЕП Владимира Билчика. Свих 38 амандмана усвојено је у облику у коме су усаглашени, као и основних 50 амандмана онако како су предложени.

У њима посланици траже од Србије до краја разреши афере Крушик, Јовањица и Телеком Србија, али и да се „дође до правде у случају рушења Савамале у Београду“, осуђују и траже санкције за јавне нападе и говор мржње са скупштинске говорнице уперене како према председавајућој Одбора за стабилизацију и придруживање ЕП Тањи Фајон или другим европосланицима, тако и према политичким противницима, независним медијима и новинарима, сматрајући то „кршењем демократских пракси и основних демократских вредности“, позивају политичке актере на наставак међустраначког дијалога о изборним условима.

Србија је формално на путу ка ЕУ, како је то изјавила премијерка Брнабић, али професор Самарџић каже да је власт веома осетљива на критике.

„И ту своју осетљивост су до сада исказивали унутар земље. Кад год би им неко нешто добронамерно рекао, од опозиције, или неко други, они су реаговали на то. Сад та врста критике иде из ЕУ, и ти амандмани су врло експлицитни, они прозивају власт за одговорност у аферама попут Јовањице, Крушика и Телекома. Мени је жао што се та ствар не решава у земљи, где влада амалгам политике и криминала, и из тог кавеза који су сами себи направили не умеју да изађу“, оценио је Самарџић.

И тешко да ће се одустати од тога, додаје.

„Вучић ће тешко одустати од тога, јер је преокрет 2012. био болан за ту странку. Вучић је одлучио сам за себе, њега је везивала та његова слобода да може да уради шта хоће, ако му се хоће. И он је видео да је Косово главна тема, и постао је присталица ЕУ. Он нема убеђење ни у шта, не верује ни у Бога, ни у нацију, ни у ЕУ… Сада је ствар и даље у чврстом загрљају, због нити и обећања која га везују за Брисел. Неће нагло одустати од тога, али ће му бити све већи проблем“, наводи Самарџић.

А на питање да ли смо у реалном животу одустали од ЕУ, каже:

„Тешко је то рећи. Наиме, ако би они критеријуми за приступање били ослобођени наслаге високе политике, ми бисмо тачно знали, на основу њихових мерила, да ли их ми испуњавамо или не. Али, проблем је што је ЕУ још увек у критичној ситуацији, оне финансијске су биле највеће, трајале су пет, шест година… Касније и миграције и пандемија, такође су показале слабост система. ЕУ због тих разлога не може више да се шири. Сада и да се Швајцарска кандидује, ЕУ је не би примила“, оцењује професор ФПН-а.

Он каже да према Западном Балкану постоји тактика ЕУ.

„Према Србији посебно, као да се све одвија нормално… Ту је нека чврста веза, и нити ће се ЕУ распасти, нити ће одустати од чврсте руке ка региону. И ту се Вучић добро сналази“, каже Самарџић.

Додаје и да је ЕУ уверена да држи Вучића „у својим рукама“.

„Да виде да је Вучић у њиховим рукама, да неће ићи на другу или трећу страну. То што Србија остварује добре односе с Кином или Русијом, то је једно попуштање, јер ЕУ не може да даје толико новца другима, да помаже на друге стране, тако да је принуђена да остави Србији маневарски простор и ка истоку“, рекао је Самарџић.

Самарџић, који је сматран за евроскептика, каже да он говори о томе да Србија не може да поставља услове Бриселу, али да може да га пита да ли је то добар пут и да понуди алтернативу ако није.

„Све време док сам био виђен као евроскептик, говорио сам да није став да Србија тражи другачији пут. Али, тај модел о придруживању ЕУ, он не ради, у главној ствари – успостављању слободне зоне ЕУ и Србије, не може да оствари… Он је прављен пре 13 година и та динамика се изгубила, не даје резултате које би требало да да за приступање“, тврди Самарџић.

(Фото: Н1)

Србија, додаје, треба диференцијални приступ са Бриселом, да се подржи низ споразума који су од користи и једној и другој страни. То је, каже, проглашено за евроскептицизам.

Вучић је веран, сад су проблем Албанци

Коментаришући питање Косова и резултате последњих избора на Косову, Самарџић каже да тактика лидера Самоопредељење Аљбина Куртија не одговара ни Бриселу ни Вашингтону.

„Курти је дао неколико смелих изјава, да је дијалог са Београдом на шестом или седмом месту на његовој листи приоритета, да ли је то тактика или неко неискуство политичко, не знам, али то је нешто што не одговара ни Бриселу ни Вашингтону, који су спремни да се то питање реши што пре, мисле да ствари клизе из руку. Тај спор ће морати да реше с Куртијем како знају и умеју“, каже Самарџић.

Председник Србије изјавио је да се у наредном периоду очекује заједнички притисак ЕУ и САД на Србију да призна независност Косова. Самарџић каже да су Вучић и Дачић то урадили још 2014. године.

„Они су 2014. потписали документ у којем у једној тачки пише да ће Србија потписати с Косовом споразум о свеобухватној нормализацији. То је правни документ о међусобном признању, а ова језичка услуга Вучићу је дата зато што он није могао да функционише ако би тамо писало признање. Они су ту начисто са собом већ седам година, то је решено у њиховим главама. Цела ствар је била да се нешто добије, Србији је дата концесија ЗСО, али су они нама представили то као велики добитак… И знате каква је судбина тога, Косово је одбило, њихов уставни суд се огласио и рекао да то није у складу са уставом Косова“, навео је Самарџић.

Поменуо је и питање разграничења, које се такође појавило у једном тренутку, али је и та идеја пропала.

„Сад се дешава друга динамика – Албанци постају препрека преговора, уводе царине од 100 одсто, уводе своју војску. Долази до потпуне блокаде, Вучић је ту лојалан, не могу да га оптуже ни за шта, сада су Албанци проблем“, рекао је саговорник Н1.

Опозиција и платформа за преговоре о изборним условима

Професор Самарџић је један од преговарача чије се име спомиње у међустраначком дијалогу власти и опозиције о изборним условима. О томе како тече овај процес, каже:

„Догађа се више него што се види. Ја у томе учествујем на неки начин, не много интензивно, али пратим ипак ствари. Наиме, тај договор опозиције иде полако и јако је деликатан. Требало је да се рашчисти ко учествује на страни опозиције, нарочито после избора, када су неке странке опозиције одлучиле да изађу на изборе… Сада се ствари враћају у првобитно корито, на једној страни су странке које су бојкотовале изборе. Та бојкот опозиција је стекла велики кредит код грађана захваљујући том бојкоту, људи су видели да је приложена жртва једном принципу, три или четири странке могле су да пређу цензус и уђу у парламент, али су уложиле име и реч и остали доследни до краја“, изјавио је професор.

Како је рекао, захваљујући њима имамо целу ту причу око изборних услова.

„Вучић је видео колико је та бојкот опозиција опасна и спустио је цензус на три одсто, учинио је практично све да привуче некога“, каже Самарџић и додаје да су се тако издвојила два блока опозиционих странака.

На питање да ли ће они моћи да сарађују и договоре око платформе за преговоре с властима, Самарџић наводи да су те појединачне платформе блиске једне другима.

„И нису предмет великих спорова. Биће завршене за шест или седам дана, онда ће се разговарати о формату. Ако се платформа направи, биће то велики ветар у леђа, тако да се све сложи до краја месеца“, казао је Самарџић.

 

Извор: Н1

Аутор: Миона Живић

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

Став