У 471.емисији Слободно српски гостовао је професор историје Универзитета у Београду др Милош Ковић. У интервјуу Будимиру Ничићу он је рекао да би се најављеном Резолуцијом Уједињених нација о проглашењу 11. јула за Међународни дан сећања на жртве геноцида у Сребреници читав српски народ означио као геноцидан.
“Присталице ове Резолуције појашњавају како то није тако и како ће се она односити на конкретне злочинце. Међутим, када прочитате тај текст видите да то није конкретизовано. Војска Републике Српске је представљала српски народ и она је бранила српски народ од понављања зла које га је задесило 1941.године, мислим на српски народ у БиХ. Према томе, ова војска је имала своје команданте, врховног команданта, ти људи су били демократски бирани, мислим на Радована Карадзића и остало руководство Срба Републике Српске, тако да нема сумње да би усвајање ове резолуције било проглашавање једног народа који је претрпео геноцид за геноцидни народ”, каже др Ковић.
Подсећа да је ова резолиција требало да буде усвојена 2.маја, али је то одложено.
“Јасно је да се тамо лобира, да ли ће бити усвојена или не, нема никакве везе с оним чиме се ја бавим, а то је историја. То има везе са односом снага. У први мах је изгледало као да ће сигурно усвојити. Међутим, очигледно је да Србија има подршку и да је та подршка од стране Русије и по свој прилици и Кине, очигледно је да утицај ове две земље није баш тако безначајан. Јасно је да се лобира и то је једино објашњење зашто су одложили, али то не значи да та резолуција неће бити усвојена, не верујем да ће одустати”, казао је Ковић.
На питање зашто до ове иницијативе пред Уједињеним нацијама долази тек сада, скоро 30 година од рата у БиХ, Ковић каже да је Газа кључ одговора на то.
“Мислим да је одговор у подршци коју Немачка и САД дају Израелу у ономе што се догађа у Гази и том гневу муслиманског света, раде исту ствар коју су радили од 1991. до 1999. Покушавају да муслиманском свету покажу да су они заправо пријатељи, тако што ће Србе, евентуално Русе да оптуже за геноцид. То је та игра коју они играју у овом тренутку. По мом мишљењу то није 100% окренуто против нас, није то циљ, али смо ми оно што они зову колатерална штета”, сматра Ковић.
Коментаришући најаве председника Србије Александра Вучића да би и Србија могла да покрене сличне иницијативе за геноцид против Срба у Другом светском рату, али и у деведесетим, каже да тако нешто српско јавно мњење већ дуго тражи.
“Имамо дан сећања на холокауст у Србији, наравно да треба да га имамо, али ми немамо дан сећања на геноцид над српским народом. Према томе, боље икад него никад. Влада Републике Србије се упетљала у тај процес умањивања броја српских жртава на тлу НДХ и Јасеновца и она је стала иза тога. Дакле смањује се број жртава Јасеновца. Коме, зашто, како? Потпуно незамисливо, замислите да влада Израела тако нешто уради или влада Јерменије, говорим о народима који су претрпели геноцид”, запитао се професор историје Милош Ковић.
“То би требало питати Александра Вучића, Ану Брнабић и остале, зашто подржавају оне институције, које се иначе финансирају из буџета и оне људе који умањују број жртава Јасеновца, па са броја од 500 хиљада до 700 хиљада, који је прихваћен у науци, они смањују на 100 и 200 хиљада. Кажу да немају имена жртава. Је л имају Јевреји имена шест милиона жртава? Имају ли Јермени миллион и по имена? Ниједан геноцид се не утврђује на основу имена”, тврди он.
Подсећа да је геноцида било током читаве историје човечанства, што подразумева масивно затирање једног народа, једне етничке групе или једне религије са унапред смишљеном намером уништења и то постоји од како постоји човечанство, али да се трагични догађаји из Сребренице не могу назвати геноцидом, те да је реч о ратном злочину.
