Ови документи, као и они шефа посматрачке мисије Европске заједнице на Косову, немачког амбасадора Дитмара Хартвига, потврђивали су да нема “етничког чишћења” на Косову у месецима пре агресије. Поставља се оправдано питање – зашто се лагало са највишег нивоа? На пример, немачки министар Јошка Фишер, правдајући НАТО интервенцију стављао је “хуманитарну катастрофу” у први план, без обзира на службене извештаје. Наведимо неколико:
“Чак и на Косову, не могу се потврдити експлицитни прогони етничких Албанаца. Источно Косово још увек није обухваћено оружаним сукобима. Што се тиче јавног живота у градовима као што су Приштина, Урошевац, Гњилане и др, у току целог периода конфликта, наставили су да живе нормалним животом. Акције снага безбедности нису биле уперене против косовских Албанаца као дефинисане етничке групе, већ против војних противника ОВК и њихових претпостављених подржавалаца”. Или “после споразума са српским руководством крајем 1998. безбедносна ситуација и услови живота албанске популације су се видно поправили.
Роланд Кит, директор испоставе Верификационе мисије ОЕБС на Косову, који је тамо боравио до 20. марта 1999, извештавао је да је највећи узрочник насиља на Косову ОВК.
По мом доласку (на Косово) рат је еволуирао у сукоб средњег интензитета, заседе, прекидање критично важних комуникација, киднаповање припадника снага сигурности од стране ОВК. То је изазвало значајно повећање губитака на страни државних снага и одговор тих снага. Током марта, терор и контра-терористичке акције. Почетком марта овај терор и антитерористичке акције операције су довеле до тога да становници многа села напуштају и одлазе у друга села, градове или брда да се склоне.
Ситуација је била кристално јасна да провокације ОВК, којима сам лично био сведок, заседе изазвале жртве и губитке. То је било чисто и јасно кршење претходног споразума из октобра и резолуције ОУН 1199. Ја нисам био сведок нити сам имао иједног сазнања о тзв. етничком чишћењу, а сигурно ни догађаја “геноцидне политике” док сам ја био са Верификационом мисијом која је евакуисана 20. марта.
НАТО бомбардовање од 24. марта 1999. године је очито резултирало узурпирању људских права и значјном хуманитарном катастрофом и неких 600.000 косовских Албанаца који су напустили провинцију или били протерани. Ово се, какогод, није догодило пре 20. марта, тако, ја бих приписао хуманитарну катастрофу директно или индиректно НАТО ваздушном бомбардовању и резултатима антитерористичке кампање.
Ова запажања потпуно се подударају са оперативном грађом бригада и самог штаба Приштинског корпуса и Треће армије за период од краја 1998. до марта 1999.
(Вечерње новости/Косово онлајн, 09. 08. 2022)
