“Спона” је удружење грађана основано ради остваривања и усаглашавања интереса припадника српске етничке заједнице који делују на територији Републике Северне Македоније у циљу очувања њених културних, историјских и духовних вредности.
“Спона” постоји 17 година, од којих се већ деценију бави хуманитарним радом. Области деловања овог удружења су: издавачка делатност – периодика на српском језику, позоришна продукција на српском језику, организација гостовања уметника, глумаца, писаца и научних радника из Србије у Скопљу и широм Северне Македоније, сарадња са матицом, иницијативе за очување српске културне баштине, прослава српских празника, часови српског језика и дечије поезије. Посебан сегмент деловања је хуманитарни рад у српским срединама на Косову и Метохији.
“У том хуманитарном прожимању смо се и налазили, зато што су наше прве активности биле везане за Косово и Метохију. Најпре, тих првих година, у Косовском Поморављу. У последње време наша дестинација и мисија су Липљан и околина. Ово вече прати један документарни филм који смо снимили поводом 15 година ’Споне’. Заиста је тешко и симболички објаснити делатност и снагу нашег окупљања, деловања у средини где заправо имамо такозвану ’слободу кретања’”, навео је члан “Споне” Милутин Станчић.
Он је додао да на територији Македоније 175 ђака похађа редовну наставу из српског језика у три основне школе у сеоским срединама.
“Од пре две године као изборни предмет 144 ђака похађају језик и културу Срба на читавој територији Македоније. Зато нас негде простор Косова и Метохије храни, подстиче и мотивише“, рекао је он.
“Спона” од 2005. године има свој интернет портал и часопис “Слово”.
“У оквиру центра имамо часове српског језика, библиотеку, књижевне радионице, простор у самом центру Скопља. Упркос недаћама током претходних година, нисмо престали да радимо. Оно што посебно краси ’Спону’ у последњих неколико година је то да смо активирали и покренули једну независну позоришну сцену. Активирали смо две представе на српском језику“, закључио је Станчић.
Члан “Споне” Милош Стојковић је у Грачаници већ пети пут. Истакао је да се стално осећа као да је први пут дошао.
“Не бих се много надовезао на недаће које нас прате, већ на успехе које радом и резултатима постижемо чистим ентузијазмом. Ми смо објавили књигу резимеа, тројезичну на српском, македонском и енглеском језику, а која је везана за седам векова од смрти Краља Милутина. Оно што ’Спона’ жели да надомести, нема српских институција у Македонији, српске цркве, ни културног центра у смислу институције”, казао је он.
Стојковић је навео да је српска култура у Македонији доведена у питање.
“Она се својата, као што се овде покушава са неком косовском културом, задужбинама, фатаморганама. То је тамо остварено кроз форму МПЦ-а где се српксе светиње преименују, задужбинари не именују, а светитељи крече. То је нека врста културног уништења које је овде само физичко, а код нас је и физичко, духовно и интелектуално“, додао је он.
О раду “Споне” говорила је и Братислава Танасковић.
“Најтеже је говорити о себи, афирмисати и промовисати свој рад братском народу. Није лако бити ’Спона’, свако вуче на своју страну. Све у Македонији се политизује, али, на срећу, ’Спона’ се инспирише потребама народа. То су афирмација језика и афирмација српске културе”, рекла је она.
Танасковићева је истакла је да “Спона” има за циљ да доспе до народа, појединаца, да повеже генерације, људе из руралне и урбане средине, да буде веза са матицом Србијом и свим Србима из региона.
“Афирмација језика није лака ствар, језик нас одржава. Пуно културних манифестација је било и биће. ’Спона’ се на све могуће начине труди користећи личне контакте, људе добре воље, волонтере који су жељни да помогну нашој мисији и визији. ’Спона’ користи своје капацитете да повеже све културе у Македонији. Нисмо политички обојени, имамо циљ који заступамо, а то је културна и језичка афирмација. Тражимо начине и могућности да задржимо специфичност, третирајући све оне текуће проблеме људи које идентификујемо на терену“, додала је она, наглашавајући да ’Спону’ чини пуно људи, инвестиција, капацитета и залагања.
“Часопис није само класични месечни магазин, већ и едиција за најмлађе. Како да охрабримо и оснажимо наше најмлађе, створимо им идентитет, свесност ко су и да се не стиде да кажу одакле су“, закључила је Танасковићева.
“Спона” сарађује са Културно-информативним центром Бања Лука, матицом Србијом и дијаспором.
Споразум о сарадњи између Дома културе “Грачаница” и Српског културно-информационог центра “Спона” потписали су председница Наташа Станчић и директор Дома културе Живојин Ракочевић.
“Лакши проток онога што се зове култура, то је есенција нашег опстанка. Из свега што смо чули од претходних говорника схватамо једну врло битну ствар, да сте ви културно утемељени, да је ваш културни идентитет потпуно и кристално јасан, да је заснован, како на савременом стваралаштву, тако и на ономе што баштинимо од средњег века“, казао је Ракочевић.
Он је истакао да “Спона” српској земљи даје друго лице, добро лице Македоније и велике дарове.
“Схватамо на који сте начин и како утемељени, да је наш културни идентитет потпуно чист, јасан и ненатруњен ни идеологијом, ни политиком, ни југословенством, ни било чим. Хвала вам на тој чистоти и хвала вам на помоћи коју све ове године пружате. Ми схватамо да су некад мале разлике опасније него велике разлике, да се у малим разликама утопимо. Хвала Богу, ви се никада нецете утопити у нешто друго и те мале разлике вас неће прогутати. Хвала вам на свему, настављамо своју сарадњу и свој рад у свим правцима, од позоришта, књижевности, сликарства, добро сте дошли својој кући и ми нашој кући у Скопљу”, закључио је Ракочевић.
Подсетимо, чланови Културно-информативног центра “Спона” су по седми пут обрадовали више од 70 ученика ОШ “Браћа Аксић” у Липљану 14. јануара ове године поводом празника Светог Василија Великог и Обрезања Исуса Христа акцијом “Подели радост, јер срећа је већа када се дели”.
