Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Спутњик: Комисија тражи да Хаг истражи убиства 17 новинара на Косову и Метохији

Комисија за истраживање убистава новинара позвала је данас Суд за злочине ОВК да истражи и подигне оптужнице и за 17 киднапованих и убијених новинара на Косову и Метохији, јер ти злочини не смеју да остану некажњени.

У саопштењу Комисија поздравља подизање првих оптужница за злочине ОВК, али напомиње да је у овом тренутку Косово и Метохија простор са далеко највећим бројем неразрешених случајева када су у питању новинари, јер је од 17, само један разрешен.

Комисија указује да је реч о случају који је пресуђен осуђујућом пресудом Хашког трибунала против Хајредина Баљаја који је осуђен на 13 година затвора због убиства Шабана Хотија, професора руског језика на Приштинском универзитету, а који је радио као преводилац за екипу руске државне телевизије.

Комисија напомиње да се још не зна судбина Ранка Перенића и Ђуре Славуја које су отели припадници ОВК и одвели у непознатом правцу 21. августа 1998. године, код Велике Хоче.

До данас се не зна ни судбина новинара Исмаиља Бербатовција, који је 23. јула 1998. године, на новинарском задатку отишао на заказани разговор са чланом главног штаба оперативне зоне, Рамом Бујом.

Киднаповање Небојше Радошевића и Владимира Добричића, 18. октобра 1998. године и задржавање 40 дана у неколико затвора ОВК и малтретирање, такође је ратни злочин за који постоји веома пуно трагова о починиоцима.

Африм Малићи, убијен је 2. децембра 1998. године, у Приштини. Убиство никада није разрешено.

Енвер Маљоку, убијен је 11. новембра 1999. године, у Приштини.

Љубомир Кнежевић, нестао је 6. маја 1999. године, код Вучитрна.

Габриел ГринерФолкер Кремер, новинари Штерна, и возач и преводилац Санољ Аљити, убијени су 13. јуна, 1999. године, на превоју Дуље.

Александар Симовић киднапован је 21. августа 1999. године, у Приштини, а његови посмртни остаци пронађени су 8. јуна 2001. године.

Крист Гегај, убијен је у Истоку, у септембру 1999. године (нестао 12. септембра, а његово тело пронађено је 13. септембра).

Момир Стокућа убијен је 21. септембра 1999. године, у својој кући у Приштини.

Марјан Мелонаши, нестао је 9. септембра 2000. године.

Шефки Попова, убијен је 10. септембра 2000. године, у Вучитрну.

Џемаиљ Мустафа, убијен је 23. новембра 2000. године, у Приштини.

Беким Кастрати убијен је 19. октобра 2001. године, у селу Лауш.

Бардуљ Ајети рањен је у атентату 3. јуна 2005. године, и преминуо 25. јуна 2005. године.

Удружење новинара Србије у вишегодишњем истраживању, прикупило је велику количину чињеница везаних за разоткривање ових киднаповања и убистава.

Такође, Комисија за истраживање убистава новинара, прикупљала је податке о овим случајевима од стране истражних органа Србије. Сви ови подаци су на располагању тужиоцима који се баве прикупљањем доказа, наводи Комисија, пренео је Танјуг.

Због тога је позвала Комисија Суд за ратне злочине ОВК да не дозволи да некажњивост убистава новинара на Косову и Метохији остане велико бреме које ће трајно угрожавати слободу медија и новинара.

Извор: Спутњик

Фото: © Sputnik . Радоје Пантовић

 

Став