Велика већина грађана Србије не подржава санкције Русији, противи се гашењу руских медија и чланству у НАТО и не би ушли у ЕУ ако је услов признање Косова, показало је последње истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ).
Телефонско истраживање је спроведено током јуна ове године на репрезентативном узорку од 1100 испитаника, на територији Србије без Косова и Метохије.
Србија и ЕУ
На питање „Да ли подржавате улазак Србије у ЕУ“ 46,7 одсто испитаника је одговорило „не“, док је “за” било 43,7 одсто испитаних. 9,6 учесника истраживања на ово питање није одговорило или је рекло да нема став.
Отпор према ЕУ још је евидентнији када је реч о директној повезаности уласка Србије у Европску унију са признањем независности Косова. Тако је на питање „Да ли подржавате улазак Србије у ЕУ уколико би услов био признање независности Косова?“ негативан одговор дало више од две трећине испитаника, односно 77 одсто. „За“ је било свега 12,7 одсто, док је 10,3 одсто испитаних остало без одговора или става на ово питање.
Скептизицам према уласку наше земље у ЕУ осликавају и одговори на питање „Да ли мислите да ће Србија икада постати члан ЕУ?“, где је 54,7 одсто испитаника одговорило са „не“. 30,4 одсто верује да ће Србија постати чланица, а 14,9 одсто анкетираних се није изјаснило на ово питање.
Србија у НАТО
Грађани Србије су, по свој прилици, још мање за улазак наше земље у НАТО него за чланство у ЕУ. Тако је на питање „Да ли подржавате улазак Србије у НАТО?“ негативан одговор дало чак 84,6 одсто испитаних, док је свега 9,4 одсто за то да Србија постане чланица војног савеза. Без става или одговора на ово питање било је 6 одсто испитаника.
Санкције Русији и гашење руских медија
Сличан резултат је и када је реч о санкцијама Руској Федерацији на којима ЕУ инсистира, будући да се 79 одсто анкетираних томе противи. На питање „Да ли подржавате увођење санкција Русији због рата у Украјини?“ позитиван одговор је дало свега 10,9 одсто испитаних, а готово исто толико, 10,1 одсто је без одговора или става.
Наши грађани нису ни за гашење руских медија, па је тако на питање „Да ли мислите да и у Србији треба да се примени пракса гашења и забране руских медија као што се чини на Западу?“ за одговорило 7,8 одсто, док се таквом потезу противи велика већина од 83,9 одсто испитаника. 8,3 одсто испитаних нема став или одговор по овом питању.
Сукоб у Украјини
Интересантно је и то да су грађани Србије као главног кривца за дешавања у Украјини идентификовали НАТО. На питање „Ко је, према вашем мишљењу, највише крив за овај сукоб у Украјини?“, НАТО је добио 60,7 одсто гласова анкетираних, док 13,4 одсто њих верује да је крива Украјина, а 10,9 одсто Русија.
Француско-немачки споразум
Већина грађана Србије не подржава ни споразум који су Берлин и Париз предложили у погледу односа Београда и Приштине.
На питање „Да ли подржавате француско-немачки споразум о нормализацији односа Србије и Косова?“ негативно се изјаснило 42,6 одсто, а 38,4 одсто нема став. За споразум је, према овом истраживању, само 19 одсто грађана.
Када је реч о томе да ли би по овом питању требало расписати референдум у Србији, 59,2 одсто испитаних је „за“. Референдум као опцију не види 25,4 одсто испитаних који су на питање „Да ли мислите да би народ и грађани требало да имају прилику да се на референдуму изјасне о том „француско-немачком“ предлогу за Косово?“ одговорили са „не“, док је без става по овом питању 15,4 одсто испитаних.
(Спутњик/НСПМ, 26. 07. 2023)