Да је на те бројке утицало и НАТО бомбардовање Србије 1999. године, указују подаци да је у 2016. години умрло 22.000 људи, што је 60,8 одсто више у односу на 1991. годину.
Дан борбе против рака — 4. фебруар Србија је дочекала са статистиком која је сврстава на 13. место по броју оболелих у Европи, али и међу водећим земљама када су у питању три типа рака. Слику је додатно погоршала пандемија ковида, јер се на лечење јавља већи број оних са већ одмаклом болешћу, него што је то било пре.
На то је Спутњику указала др Ана Јовићевић са Института за онкологију, која је и секретар Друштва за борбу против рака. Ситуација са бројкама је, каже, слична већ више година, а последице ковида ћемо тек видети.
Рак коси Србију
„По последњој глобалној статистици која постоји за 2020. годину, што су процене за све земље света, ми смо у Европи на 13. месту међу око 40 земаља. Искачемо код појединих типова малигних болести, а то су рак плућа по ком смо на другом месту, рак грлића материце по коме смо на трећем месту у Европи и смртности од рака дојке, где смо међу водећим земљама“, прецизирала је Јовићевићева.
Она напомиње да још не видимо ефекте превентивних активности са којима смо започели пре десет година, због ситуације са пандемијом ковида-19.
На питање колико је пандемија утицала на раст оболелих од рака, она указује на показатеље са Института на коме ради.
И ковид утицао
„Оно што ми видимо у Институту за онкологију, то је већи број пацијената који се јављају са одмаклом болешћу, него што је то било раније. Са једне стране, а таква је ситуација не само код нас, већ и у свету, скрининг програми су заустављени, слабије се раде, а здравствени капацитети су мање доступни, а поред тога, становништво се плаши да иде на прегледе у болнице због ковида.“
Тако је, напомиње наша саговорница, широм света, јер су здравствене установе у највећој мери збрињавали болесне од ковида.
Рак плућа најчешћи
Јовићевићева истиче да је рак плућа најчешћа малигна болест у Србији и у Европи смо међу онима са највишом стопом обољевања и умирања. Сваке године код нас оболи између 600 и 700 особа, чији је највећи узрочник пушење. Зато је најзначајнији вид превентиве у онкологији — превенција пушења.
„Подаци показују да се у 60 одсто домаћинстава пуши било у једној, или у више просторија, што значи да су у њима поред пушача и непушачи свакодневно, континуирано изложени дуванском диму. Тако су диму изложена и деца од самог рођења, па и пре рођења, ако мајка живи у таквом окружењу“, напомиње она.
Према подацима Института за јавно здравље „Батут“ за 2018. годину, тада је било 41.600 новорегистрованих и 21.600 умрлих од рака и такви су подаци већ дужи низ година, каже докторка са Института за онкологију.
„Допринос“ НАТО-а
Да је на те цифре утицало и НАТО бомбардовање Србије 1999. године, указују подаци да је у 2016. години умрло 22.000 људи, што је 60,8 одсто више у односу на 1991. годину, чиме се Србија са годишњим растом од 2,8 одсто попела у сам светски врх по стопи морталитета од канцерогених обољења.
Средином прошле године Друштво Србије за борбу против рака у сарадњи са Иницијативом стручњака за утврђивање истине о последицама НАТО бомбардовања издало је монографију „Истина о последицама НАТО бомбардовања Србије 1999. године“.
Једна од ауторки, проф. др Даница Грујичић, директор Института за онкологију, указала је на много већи број деце са малигнитетима. Такође и да су код деце и младих почели да се јављају тумори који нису били карактеристични за њихов узраст, а забележено је и да су тумори почели да мењају своју природу и постају отпорни на терапију.
Превенција пушења и скрининг
На питање на који начин Србија треба да се носи са овим проблемима, саговорница Спутњика каже да осим превенције усмерене на употребу дувана, треба наставити са скрининг програмима који су у Србији започели пре више година, али ефекта још увек нема. Реч је о скринингу за рак дојке, рак грлића материце и рак дебелог црева.
То значи да се, када су жене у питању, препоручују редовни годишњи прегледи дојки и мамографски прегледи код оних старијих од 50 година. Такође, редовни гинеколошки прегледи ради превенције грлића материце са папа тестом најкасније од 25 године на три године, а када се ради о раку дебелог црева — најкасније од 50 године.
То је оно што се односи на најчешће малигне туморе и то оне који су погодни за рано откривање, за шта имамо расположиве дијагностичке методе којима је могуће открити рак у раној фази, а који има висок степен излечења, напомиње наша саговорница.
Важна улога медија
Она подсећа да је однедавно Фонд здравственог осигурања одобрио бесплатну вакцину против хуманог папилома вируса која се примењује код девојчица и дечака узраста од девет до 19 година, која је превенција пре свега рака грлића материце, али и још једног броја канцера повезаних са овом инфекцијом.
Ипак, напомиње:
„Ниједна мера здравственог система без кампање и континуираног подсећања медија не може да успе. Можете обезбедити фантастичне капацитете за било које прегледе, ако се људи не одазову, ако не схватају колики је значај тих прегледа и не одвоје своје време за то, неће имати успеха.“
Треба стварати свест појединца да су редовни прегледи његова обавеза, да је неопходна та врста здравствене културе са којом, како каже, нема везе ни степен образовања. Или је у питању неинформисаност, или страх по оној нашој народној — не иди код лекара, нешто ће ти открити, или се сматра да су прече неке друге обавезе, или не желе о томе да размишљају…
Бројни су, каже, разлози. Али у овом случају није само реч о одговорности према сопственом здрављу, него, додаје Јовићевићева, и према члановима сопствене породице — оних који нас воле и који често зависе од нас.
Мира Канкараш Тркља
Наслов и опрема: Стање ствари