Покрет за одбрану Косова и Метохије

Србија по први пут после 23 године упућује захтев КФОР-у за повратак српске војске и полиције на КиМ

Фото: EPA-EFE/DJORDJE SAVIC

Србија ће коначно после 23 године упутити захтев команданту КФОР-а да обезбеди распоређивање припадника српске војске и полиције на територију Косова и Метохије, што је део Резолуције СБ УН 1244 и Војнотехничког споразума. Такође Србија је данас и послала писма за пет европских држава које не признају независност Косова, а у очекивању да ће Косово ускоро објавити да је званично поднело захтев за чланство за ЕУ. Најкасније у понедељак, у Београду ће се објавити листа земаља које су повукле признање Косова.

Вести је управо потврдио српски председник Александар Вучић чије је обраћање у току.

„Ми смо данас усагласили текст којим ћемо у складу са Резолуцијом 1244 упутити захтев команданту КФОР-а, да обезбеди распоређивање припадника српске војске и полиције на територију Косова и Метохије, у складу са Резолуцијом СБ. Одлука владе у складу са оним што смо данас договорили са председницом владе, биће донета у понедељак или у уторак. Желим да вас обавестим да се то упућује италијанском генералу Анђелу Микеле Ристућију, објаснићу зашто, на који начин, шта је то што ми у ствари тражимо“, казао је Вучић.

Цитирао је потом делове Резолуције СБ УН 1244, односно Војнотехничког споразума.

До данас нису вођени разговори са командантом КФОР-а о повратку војске и полиције, потврдио је.

Међутим, саопштио је и то да унапред зна да ће овај захтев командант КФОР-а „да одбије“, али да ће сам документ морати да прихвате.

„Правнички језик је врло прецизан, па ћемо наравно да видимо даље кораке али је добро да нам сутра не би рекли како никада нисмо то тражили и да никада ниједна влада, нити је икада то ико смео да пита, зато што су нам увек држали секриу над главом – ви сте готови, и онда знате да следи најстрашнији хибридни рат против вас и ваше владе“, казао је Вучић.

А текст захтева за Ристућу који Србија планира да пошаље наредне недеље гласи:

„Резолуцијом СБ се потврђује да ће Војсци Републике Србије бити допуштен повратак на територију Косова и Метохије ради обављања одређених фунцкија. Стога, повратак војске и полиције не представља могућност, већ је резолуцијом СБ створена обавеза за КФОР. Дакле, међународно безбедносно присуство на територји Косова и Метохије да се повратак омогући“.

Ми понављамо, никаквих илузија немамо, да они то неће прихватити, односно да ће они то прихватити

 

Пронаћи ће, каже, безброј разлога како би саопштили да њима то није потребно и да они у потпуности контролишу, иако КФОР нема право, наводи Вучић.

Србија ће потом наставити да тражи, како то Вучић објашњава, нове правне потезе којима ће се Република Србија руководити у будућности.

„За Србију је важно да формална правна борба тек предстоји. Србија је показала, како наводи, спремност за компромис, и учинила, додаје безброј (уступака), док је косовска страна учинила „све да онемогуће нормалан живот“.

„На крају би дошли до тога, да буквално из сваке куће српске по неког ухапсе јер један је имао налепницу на свом вину која се њима не свиђа, други живи у згради која им се не свиђа и баш у том тренутку је отишао по бакалук, неки трећи је крив зато што је возио возило за које су они лагали“, нагласио је Вучић.

 
Председник писао и лидерима пет европских земаља које не признају Косову

Приштина ће 15. децембра са великим фанфарама у Бриселу поднети захтев за чланство у ЕУ, саопштио је такође председник.

„То је за нас веома, веома непријатан догађај. То је за нас рушење Вашингтонског споразума и показатељ да они не поштују“, казао је додајући:

„После вешто прикривеног захтева за чланство у Савет Европе, они ће уз снажне фанфаре да поднесу свој захтев за пријем у ЕУ. Биће тамо примани, њихови папири прихватани“.

Зато је председник лично писао данас својим пријатељима у ЕУ.

„Ја сам данас упутио писмо председницима и премијерима пет земаља које нису признале независност Косова, јер у складу са чланом 49 уговора о ЕУ, пријем могу да траже само суверене и независне државе а не само оне које то свакако нису и које не признаје више од пола света“, наводи Вучић, прецизирајући даље:

„Ја сам данас упутио лично писмо лидерима Кипра, Грчке, Румуније, Словачке и Шпаније. Свако је писмо различито. Има свега неколико истих реченица, али свима се захваљујем на томе што пружају Србији подршку у очувању нашег територијалног суверенитета и интегритета, а тиме и мира и стабилности у региону“.

Иако је писао својим пријатељима и полаже наду да ће пет тзв. непризнавача задржати принципијелан став, председник ипак зна да ће његово писмо имати мањи значај него било која друга порука коју ове европске државе буду добиле из Берлина, Париза или Вашингтона.

„Указао сам на чињеницу да наша заједничка принципијелна борба је показала да поштовање начела међународног права, неповредивости граница у складу са повељом УН и завршним актом из Хелсинкија – који нису важили за све – су једини могући принцип на којим сви заједно можемо да истрајавамо. С правом смо упозоравали и на 57 – могућност кршења међународног права и зато сам им се обратио са жељом, иако ја знам да моје писмо ће значити много мање него било каква порука коју добију из Берлина, Париза или Вашингтона, али је то оно што можемо да урадимо. То су наши пријатељи, са свима имамо добре односе, верујем да ће и ово писмо нешто значити, јер члан 49 писма уговора о ЕУ, јасно каже да само европске државе могу поднети поменути захтев, а Косово то свакако није“.

Он верује да ће се пријатељи Србије принципијелно односити према томе, а упознао их је и са оним што спочитава Куртијевој власти.

Ускоро обзнањивање земаља које су повукле признање Косова

Вучић је вечерас открио и оно што је већ дуже најављивао:

„Ми смо се договорили и најкасније у следећи понедељак или недељу, наше Министарство спољних послова и Влада Републике Србије, дакле, Ивица Дачић и госпођа Брнабић, указаће и показати све оно што смо радили у претходном периоду и показати ноте оних земаља које су повукле признање независности Косова. Ми смо ту веома хендикепирани. То је за нас изузетно тешка позиција јер замислите, када нешто молимо ми, а када нешто моле Немачка, Велика Британија, или САД. У ужасној смо ситуацији, али резултате одређене до који смо дошли, показаћемо јавности и показати да постоји значајан део слободарски опредељених земаља којима је међународно јавно право изнад свега и наставићемо тај посао. Борићемо се“.

Председник каже да не може да обећа готово ништа али је свестан велике енергије која је уложена, од стране широког круга људи који се борио за то и којима се захвалио на учешћу.

Шта кажу Војнотехнички споразум и Кумановски

Према Резолуцији СБ УН 1244, односно Кумановском споразуму једина дозвољена војна оружана снага на територији КиМ је КФОР. Ова мисија НАТО-а је у војном смислу тако задужена за безбедност на Косову.

У тачки четири Резолуције предвиђено је да се „договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља дозволи повратак на Косово ради обављања дужности у складу са анексом два“.

У анексу два истог документа у тачки шест дати су детаљи онога што никад враћена полиција и војска је требало да ради: одржавање везе са УНМИК-ом и КФОР-ом, обележавање и чишћење минских поља, присуство на местима српске културне баштине и присуство на главним граничним прелазима.

Према војно-техничком споразуму, за било какав улазак „било којих“ снага Србије претходно је потребна „изричита сагласност команданта КФОР-а“.

Премда се истовремено и прецизира да иста тачка овог споразума неће утицати на „договорени повратак особља тадашње СРЈ и Србије“.

Сам повратак који се никада није десио требало је да буде предмет накнадног споразума, што је предвиђено тачком 6 некадашњег Ахтисаријевог документа поднетог Слободану Милошевићу који су 3. јуна 1999. одобриле и српска влада и скупштина о размештању међународних снага под покровитељством УН. Овај документ је иначе претходио Резолуцији 1244.

Српски председник уназад неколико месеци управо је у више наврата започео са цитирањем делова Кумановског споразума и резолуције 1244 о повратку безбедносних снага, углавном кроз питања, када ће НАТО то да дозволи, али и својим одговорима у њихово име, да су западне земље већ признале Косово.

(КоССев, 10. 12. 2022)