Ко туђина брату претпостави
Тај се неће зоре нагледати
Нити зоре, нит’ белога дана;
Туђин лаже, ласка, обећава
За ђавола брата проглашава
У смрт гура и при том се кези
Отровна је свака реч његова;
А кад куцне час истине Божје
Реп ће подвит’, побећ’ са мегдана
На цедилу оставиће сваког
Из удобног свога уточишта
Лицемерне рониће он сузе;
Зато, брате, прођи се туђина
Туђа рука срећу не доноси
Већ несрећу, патњу и страдање.
Срђан Шљукић, 25. фебруара 2022.
