Личности 2021. године повезује борба против ковид тровања: писац Никола Маловић борио се против „вируса у нашим главама“ а др Бојан Цакић против онога у нашим телима.
Обичај је нашег сајта да о личностима ове године пишу претходни добитници, па су образлажућа слова написали наш бивши сарадник др Владимир Димитријевић (Личност 2019. године) и проф. др Милош Ковић (Личност 2017. године и предлагач да Личност 2014. буде Гаврило Принцип)
Владимир Димитријевић: Никола Маловић, писац који није бежао од стварности чак и ако је она „стравност“
Прошло је два века од рођења и четрнаест деценија од смрти Фјодора Михајловича Достојевског, а све његове визије су се оствариле: кристални дворац је ту, Велики Инквизитор уредује светом и спрема се на обрачун са Христом, микроб зла из Раскољниковљевог сна влада светом. И тако се, опет и опет, показује – ако писац није визионар, он није велики писац.
У нашој средини, ових дана и година, један храбар човек, књижевник који има смелости да Боку и даље назива српском, Никола Маловић, наставља путевима великих писаца – визионара. Он, који је у приповеткама и романима описао свет коме је бог Гугл, својом ангажованом есејистиком – од почетка корона тровања у првом тромесечју 2020. године до данас – показује шта значи бити храбар и честит књижевник, који не бежи од стварности чак и ако је она стравност. Учвршћен у хришћанској вери и предању, сигуран у победу Смисла над хаосом, Маловић нас свакоседмично забрине (чињеницама) и обрадује (вером у коначну логосност свега што ће се збити). Оно што саопштава смешта у своје, попут лука, напрегнуте колумне, које хитају стреле право у средиште ума, кадрог да се прене и наоружа непристајањем. На трагу Пишчевог дневника великог Руса, у коме су књижевност и публицистика достигле своје врхунце, Маловић зажиже пламен свог Светионика да не бисмо заспали на све узбурканијој пучини овога света, што, по Писму, у злу лежи.
Маловићева борба против коронократије као увода у „Велики ресет“, после кога они којима је дао име 0,666% владајућих, треба да загосподаре светом и доведу антихриста, последњег лажног месију у злу уједињеног човечанства, пример је шта значи стајати на стражи у име ближњих. То је, увек и свагда, права књижевност, која, управо зато што јесте права књижевност, постаје и оружје у борби Живота против смрти.
Др Владимир Димитријевић
Милош Ковић: Бојан Цакић, лекар који нам је вратио веру и у људе и у медицину
Зар прави јунаци нашег времена нису, ипак, лекари? Колико њих је изгубило животе и здравље помажући ближњима у добу пошасти? Како им се одужити?
Колико нас је спасао др Бојан Цакић, кардиолог запослен у ковид систему КБЦ „Бежанијска коса“? По свему судећи, реч је о стотинама људских живота. Сасвим смирен, ведар, наоружан непосредним искуством, он нам је приступао без трунке страха и немира. Спреман да помогне у свако доба дана и ноћи, за све нас постао је оличење правих лекара, за које смо поверовали да постоје још само у књигама.
Сигурно је да такве лекаре стварају, пре свега, добре школе. Они, потом, не би могли да постоје и раде без тимова квалитетних људи и колега. Па ипак, уз све то, др Бојан Цакић је и истински верник, човек Цркве, прави Светосавац. Одатле, чини се, потичу његова спремност на жртву, смелост, сигурност, сређеност и самосталност у расуђивању.
Др Бојан Цакић је и председник Центра за живот, основаног, како се каже на интернет страници овог удружења, „по благослову Патријарха Српског господина Иринеја као неполитичко, нестраначко, невладино удружење грађана, које обједињује прегаоце и стручњаке из свих области друштвеног живота у циљу обезбеђивања услова за рађање деце и стварања културе живота, промовисања стабилног, трајног и срећног живота породице и њених чланова, поштујући правo на живот од самог зачећа, а на темељима позитивног вишевековног искуства хришћанског устројства брачног и породичног живота.“
И сам отац многодетне породице, др Бојан Цакић, у оквиру Центра за живот, охрабрује младе да се опредељују за живот и породицу уместо за смрт и себичност, подстиче породице да рађају децу, помаже родитељима и деци у превазилажењу свих животних искушења, организује летње кампове при српским манастирима за омладину и децу, поклоничка путовања за младе који траже сродне душе, стручне симпозијуме посвећене узроцима и путевима ширења „беле куге“.
Др Бојан Цакић припада најређем соју људи који живе, боре се и страдају за друге и који нам својим примером, као живе бакље, осветљавају пут. Могу се пронаћи у свим професијама, како упркос свему, зналачки, тихо и предано раде свој посао, из дана у дан, најбоље што могу. На њима почива овај свет. Захваљујући др Бојану Цакићу и људима сличним њему, ово друштво, са свим својим гресима, и данас представља живу, делатну заједницу.
Проф. др Милош Ковић