Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Стјепан Месић за ”Политику”, усред Београда: Број од 700.000 је небулоза

Фото: Политика

Титу је изгледало јако добро да добије ратну штету па да се мало и напумпају те жртве. Треба стварно бити реалан. Да ли је могуће 700.000, јер то није била индустрија смрти која је била у Немачкој, рекао Месић

Наставак разговора у коме Борисав Јовић, Стјепан Месић и Васил Тупурковски за „Политику“ суочавају виђења и ставове. На сајту „Политике“ су објављени делови разговора који је у целости пренет у штампаном издању

Господине Месићу, говорите најпозитивније о Јосипу Брозу Титу, је л´ тако?

МЕСИЋ: Он је политички геније.

Ако је тај политички геније одобрио извештај државне комисије о Јасеновцу, да је тамо било 750.000 убијених, како онда сада рецимо ви говорите о 80.000 убијених?

МЕСИЋ: Да, 83.000 и нешто. Само у Јасеновцу, а било је 40 логора.

Како мислите да је такав геније могао да одобри један такав извештај државне комисије?

МЕСИЋ: Гледајте, то је једна заблуда. Срба није било у Хрватској 700.000. То је једноставно једна заблуда. Највећи део Срба је отишао у партизане. Највећи део Срба је био на страни НОБ. Дакле, неко је трепнуо, не знам како то, нек се историчари тиме баве, неко је рекао 70.000, а неко је додао још једну нулу. Тито је…

Мислите да је био толико наиван?

МЕСИЋ: Гледајте, Титу је изгледало јако добро да добије ратну штету па да се мало и напумпају те жртве. Треба стварно бити реалан. Да ли је могуће 700.000, јер то није била индустрија смрти која је била у Немачкој. Тамо је била индустрија смрти.

А у Јасеновцу?

МЕСИЋ: У Немачкој су милиони побијени, а овде је био чист злочин. Ручни рад. Ту се клало, ту се убијало. То је разлика. Не да они нису хтели, можда су хтели и више убити, али то се није могло.

Хоћете да кажете да се Титу омакла једна нула?

МЕСИЋ: Не знам ја коме се омакла, али је чињеница да се баратало и данас се барата у Србији са једном небулозом, 700.000. Ако имамо утврђено у Јасеновцу да је 83.000 и не знам колико жртава, онда је то дефинитивно утврђено и сада ту може бити варијација. Ту може бити и 20.000 више. Рецимо, код нас се барата Јадовно као један од логора. То није никакав логор, ту нема никакве жице, ту су довођени Роми, Срби, Жидови и ликвидирани. Око 20.000, 30.000. Дакле, то је било губилиште, а не логор. Према томе, када говоримо о логору, то су они логори који су били ограђени и где се убијало.

ЈОВИЋ: Је л´ могу једно питање да поставим? Има ли континуитета између убијања, без обзира колико их је било, 100.000, 200.000, 50.000, 80.000 нема везе, у том Другом светском рату и прогона у овом рату деведесетих година против Срба? Дакле, очишћено пола тада, пола сада, нешто побијено, нешто прогнано. Да ли је то континуитет или не?

МЕСИЋ: Не. Не. Ја сам вама рекао, када смо формирали ХДЗ, кога смо имали на челу. Моји су сви првоборци. Туђман 1941. године борац.

ЈОВИЋ: Немој твоји, него гледам Хрватска.

Зар не би онда било према вредностима ЕУ, с обзиром на то да се Хрватска налази тамо, да се позову Срби који су протерани из „Олује”, њих 250.000 да се врате назад као легитимни грађани, макар као национална мањина? Зар не би то било по вредностима ЕУ?

МЕСИЋ: Слушајте, званично позвани су сви Срби, макар у време док сам ја имао функцију да се врате назад, јер су то наши грађани, то је њихова земља и они имају право на то, али и ми имамо своје радикале. Ми имамо оне професионалне мрзитеље који за све оптужују Србе. Имамо их нажалост. Неки чак седе у Сабору. Има их, али они нама сметају.

Воз којим су довожени логораши, меморијални комплекс „Јасеновац” (Фото: Марко Лакић)

 

Ви бисте их дакле позвали назад?

МЕСИЋ: Па ја сам их позвао. Где год сам могао, ја сам их позвао.

Зар су ти мрзитељи толико јаки да већ дуже од 10 година не може да се спроведе Устав Републике Хрватске и да се ћирилица врати у Вуковар?

МЕСИЋ: Гледајте, Када се потенцира побуна у Книну, разарање Вуковара и многи који су настрадали за време те побуне на хрватској страни, то се толико потенцира да и човек који није довољно информисан почиње зазирати од Срба. Нама треба савезник у Србији, не да још потенцира ове опасности, него да нам помогнете да се те опасности решимо.

Зар га немате? Какав је ваш осећај, имате ли савезника у Србији тренутно?

МЕСИЋ: Имамо. То су демократске снаге Србије. Верујем да оне могу…

Мислите ли на садашње вођство, на Вучића, или на друге?

МЕСИЋ: Ја не бих сада о конкретним људима, али гледам Србију из свог угла. Ја у Србији никад нисам доживео никакву провокацију. Када сам живео у Београду, ниједну провокацију нисам доживео. Београд сам доживео као један интернационални град са великим космополитизмом. Дакле, сматрам да се то није могло изгубити. Београд је такав.

Стјепан Месић, Васил Тупурковски и Борисав Јовић за истим столом у Београду (Фото: Анђелко Васиљевић)

 

ЈОВИЋ: Само нешто. Стипе, ово што си рекао о Београду, ишао сам у Бањалуку на неку промоцију књиге и замолио сам да ми преко једног новинара хрватско Министарство иностраних послова каже да ли ће ме задржавати случајно и малтретирати на граници. Одговорили су – такве ми сагласности ником нисмо давали. То значи хоћемо.

МЕСИЋ: Ко ти је то рекао? Ја кажем да има провокатора.

Да ли би могао Бора Јовић да дође у Загреб?

МЕСИЋ: Како не би могао доћи?

ЈОВИЋ: Могао бих, али се не бих могао вратити. Само је то питање, да ли сам на списку.

МЕСИЋ: Ти себе јако прецењујеш. Не сметаш никоме у Хрватској, човече, чак ни овим великим радикалима.

Жељко Шајн, Александар Апостоловски, Марко Албуновић

 

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(Политика/Стање ствари, 10.5.2021)

Став