Покрет за одбрану Косова и Метохије

Судски злочин Приштине над Дарком Тасићем

Фото: Коссев

Врховни суд Косова одлучио је да одбије захтев одбране Дарка Тасића за заштиту законитости, чиме му је потврђена казна затвора од 11 година за ратни злочин против цивилног становништва коју је изрекао Апелациони суд у Приштини.

Врховни суд је одлуку донео почетком маја, а она је одбрани достављена овог четвртка, потврдио је за КоССев један од адвокат Дарка Тасића, Љубомир Пантовић.

Пантовић подсећа да је првостепеном одлуком суда Тасић осуђен јуна 2020. године на 22 године затвора, док ју је потом Апелациони суд, децембра исте године, преполовио на 11 година.

Након одлуке Апелационог суда, одбрана Дарка Тасића обратила се Врховном суду упутивши захтев за заштиту законитости – тј. ванредно правно средство, тражећи да се казна затвора додатно умањи.

„Тражили смо да се смањи казна због тога што је Апелациони суд Косова, када је одлучивао о нашој жалби и приеначио одлуку и смањио за пола, навео да је максимална казна затвора за кривично дело ратни злочин против цивилног становништва за који је суђено Тасићу – 20 година затвора“, тврди Пантовић.

Међутим, како каже адвокат Дарка Тасића, максимална казна за ово кривично дело, према кривичном законику СФРЈ, који је био на снази 1999. године, заправо је 15 година.

С обзиром на то да Тасић није осуђен за убство или теже облике кривичног дела ратног злочина, Пантовић сматра да је казна требало да иде више ка минимуму – пет година затвора, а не максимуму.

„Значи није двадесет година, већ је максимална казна пет година нижа, према томе, и казна од 11 година није адекватна, већ је требало да буде нижа“, објаснио је Пантовић.

Тврди да се Врховни суд у својој одлуци сложио са његовом констатцијом – да је максимална казна затвора за кривично дело за која је оптужен Тасић 15 година.

„Суд је рекао, казну остављамо такву каква јесте – 11 година. Али ви сте у праву, максимална казна јесте 15 година, али, пошто се изречена казна креће у том распону од 5 до 15 година, ми ову казну не дирамо“, додао је Пантовић.

Као једину „корисну ствар“ из ове одлуке Пантовић види управо то што је Врховни суд потврдио да је максимална казна 15 година, нагласивши да сада судови који процесуирају ратне злочине неће моћи да изричу казне веће од ове, како је то био случај у прошлости.

Тужилац предлагао споразум о признању кривице са казном од 6 година затвора

Иако каже да не постоје прави докази који би указали на кривицу Тасића, Пантовић је мишљења да би највиша казна за дело за које је осуђен, требало да буде шест година затвора.

Тврди да је истог мишљења био и ЕУЛЕX-ов тужилац током истражне фазе поступка.

У овој фази тужилац је предлагао Дарку Тасићу да склопе споразум о признању кривице, у ком би било утврђено да Дарко Тасић буде осуђен на казну затвора од шест година, казао је за КоССев Пантовић.

Међутим, како додаје, Тасић је одбио предлог рекавши – „нећу да признам да сам крив ни за један дан затвора, јер нисам крив уопште“.

Одлуком Врховног суда, пресуда Дарку Тасићу постала је правоснажна и коначна. Међутим, остаје још једна правна могућност – жалба Уставном суду Косова.

Пантовић сматра да је повређен кривични закон на штету Тасића, али и додаје да је прилично мала могућност да ће се на Уставном суду нешто променити.

Међутим, потврдио је да размишља о овом потезу и да ће се, након консултација, можда одлучити да се заједно са другим адвокатом – Дејаном Васићем, обрати Уставном суду.

Подсетимо, Дарко Тасић ухапшен је 2017. године на прелазу Брњак и од тада се налази у затвору високе сигурности Грдовац код Подујева.

Одлуком Основног, а потом и Апелационог суда, проглашен је кривим по двема тачкама оптужнице за кривично дело Ратни злочин против цивилног становништва.

Говорећи о првој тачки оптужнице, Пантовић је претходно за КоССев казао да се Тасићу на терет ставља крађа која произилази из војне потребе у селу Мала Круша која је наводно почињена марта месеца 1999. године.

Пантовић је тада одбацио ову тачку оптужнице, јер, како каже, Тасић је био само цивил, те чак и да је крао и да има доказа, то није ратни злочин, него обична крађа.

Друго дело које се Тасићу стављало на терет је „нехумано поступање са лешевима“ током рата – тј. да је угурао камион са лешевима у реку Бели Дрим која протиче недалеко од села Мале Круше, у намери да се прикрије злочин.

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(Коссев, 17. 07. 2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print