Поглед у Косово. Троје аутора доносе сопствене погледе на свакодневицу – Биљана Добрић скицира време пре катастрофе, Милан Добрић бележи трагове живота у Косовској Митровици, а Милена Петронијевић приказује замућени поглед кроз прозоре своје собе у Лепосавићу.
Ово троје аутора, који припадају различитим генерацијама, изложили су своје фотографије у галерији „Артегет“ Културног центра Београда у оквиру поставке „Три погледа. Оглед о перцепцији“.
„Да бисмо нормално живели и опстали, свако је око себе морао створити сопствени мехур, иза којег је све нејасно и неодређено, баш као и на овим фотографијама. Како веровати у истину када постоји толико њених верзија. Сваким даном читамо о различитој стварности као замагљеној истини и пред њом бивамо парализовани”, примећује Милена Петронијевић, рођена у Лепосавићу 1999. године, студент графичког дизајна на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.
Милан Добрић (1991) студент графичког дизајна на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, последњих десетак година фотографише свакодневицу родног града.
„Бележим призоре који су препознатљиви људима из Косовске Митровице, детаље који су им драги, симболе места где живим. Волим фотографије некадашње фабрике Трепча, посебно димњака високог 300 метара. Веома је занимљив пред крај године када се у котлини појави велика густа магла, а он исплива. Ти дани, када магла и симболички прикрива град, за мене су можда најлепши период током године у Митровици. Невероватан је призор и волим да зимским јутрима дочекујем излазак сунца на оближњој тврђави Звечан“, каже Добрић за Спутњик.
Пси су најчешћи мотив на његовим фотографијама.
„Они су моји суграђани који нажалост последња три месеца страдају услед тровања од стране непознатих људи. Пси су као и свуда део друштва и последица неодговорости човека који их доводи до тог стања“, наглашава Добрић.
Пси су наши суграђани
© Фото : Спутњику уступио Милан Добрић
Примећује да се Косовска Митровица није много променила последњих десетак година. Напомиње да нема шта лепог да каже о приликама у свом родном граду и зато више воли да се посвети бележењу онога што му је драго и детаљима који не укључују нужно људе, али јесу део његове средине.
За разлику од Милана, његова мајка Биљана Добрић (1965), професор енглеског језика у Гимназији у Косовској Митровици, више се бавила документарном фотографијом и људима из свог окружења.
Призори свакодневице
© Фото : Спутњику уступио Милан Добрић
„За њу фотографија је била оно што су за нас данас фотографије настале мобилним телефоном. Имате мобилни и бележите све што вам се свиди. Тако је она чинила фотоапаратом током студентских дана и касније. Углавном су то породичне фотографије, али и са старих митинга крајем осамдесетих и почетком деведесетих година. Било је доста митинга на Косову и она је забележила један такав“, каже Милан Добрић.
Изложба у галерији „Артгет“ отворена је до 17. јуна, а Добрић истиче да им та прилика много значи пошто их немају много.
Марија Јаковљевић