Протиправном суспензијом Русије из УН била би срушена и последња институција послератног међународног поретка и поништени последњи остаци међународног права, преостали после једностраних агресија НАТО у условима америчке хегемоније.
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, који нико не може да угаси, а све видео садржаје на платформи „Одисејa“ (odysee.com).
Док се, са једне стране, позивањем на међународно право, Русија осуђује због нарушавања територијалног интегритета Украјине, с друге стране се говори o правној могућности суспендовања или искључења Русије из чланства УН. Да ли су ови ставови противуречни, те да ли се покушајем анулирања права вета Русије потпуно укида међународно право?
Прекорачење овлашћења
Професор права Зоран Чворовић каже да према Повељи УН, чл. 5. и 6. глава II, чланица УН може бити суспендована или искључена из чланства на основу одлуке Генералне скупштине, али тој одлуци мора да претходи позитивна препорука Савета безбедности УН. Имајући у виду да Русија располаже правом вета у Савету безбедности, таква одлука Савета безбедности је, каже, незамислива.
„Поједини западани стручњаци из области међународног права већ помињу могућност да се заобилазним начином, који је 1974. године примењен према Јужноафричкој Републици (ЈАР), суспендује чланство Русије у УН. Тако што ће Генерална скупштина поново преиспитати и одбити акредитиве делегације Русије у УН. И у случају ЈАР је таква одлука оцењена као прекорачење овлашћења предвиђених Повељом од стране Генералне скупштине, а такво прекорачење овлашћења било би још очигледније и драстиније у односу на једну сталну чланицу СБ УН“.
Свет без међународноправног јемства?
Акцијом демилитаризације и денацификације Украјине, каже Чворовић, Русија је послала јасну поруку Западу да је епоха двојних стандарда када је у питању право државе на безбедност и самоодбрану, као и право народа на самоопредељење прошлост.
Kонференцији Савета безбедности УН, август 2021.
© Sputnik / Алексей Никольский
/
„Уколико би Запад покушао да искључи Русију из УН било би поништено међународно право у целини, јер је немогуће да постоји међународноправни поредак у који није укључена велика сила која држи 1/6 светског копна. Да ли је политички Запад, који се налази у дефанзиви, спреман да живи у мултиполарном свету у коме не постоји ни једно међународноправно јемство. Не верујем? Осим ако на Западу нису одлучили да исценирају трећи светски рат“.
Два острва у НАТО мору
Имајући то у виду Чворовић сматра да се пре ради о пропагандној манипулацији Запада с циљем да се, с једне стране, заплаши Русија и евентуално изазове раскол унутар руске политичке елите, а да се, с друге стране, изврши притисак на државе које колико-толико воде вишевекторску спољну политику да се потпуно укључе у табор западне осовине. С тим у вези, каже, политичком Западу, а пре свега САД, не одговара ситуација која тренутно постоји на Балкану, где две географски гледано централне балканске државе, Србија и Босна и Херцеговина, чине острво у НАТО мору.
„Пропагандна манипулација са тезом о наводном искључењу Русије из УН, треба да пошаље поруку српском народу да Русија више нема правних инструмената да у УН брани Резолуцију 1244, нити да на било који начин штити интересе српског народа у Србији и Републици Српској. Сходно томе, шаље се порука да само НАТО може да заштити српски народ, па је стога место Србије и БиХ у НАТО“.
Пропагандна скаска
Једино што се у таквој пропагандној скаски не каже српском народу је да су интереси НАТО и САД трајно супротни српским интересима, јер Запад неће да одустане од тзв. независности Косова, нити од централизације БиХ и укидања Републике Српске.
Једном речју, сумира Чворовић, НАТО јесте на границама српских земаља као што је Тројни пакт био на границама Југославије, али као што српском народу није било живота у редовима Хитлерових савезника, тако му не би било опстанка ни у редовима НАТО.
Наташа Јовановић