Вест је ажурирана
У првом појављивању пред судијом за претходни поступак по новим оптужницама објављеним прошле недеље, бивши косовски председник и председник скупштине, Хашим Тачи, односно Кадри Весељи, изјаснили су се да нису криви за оптужбе које им се стављају на терет новим оптужницама које је поднео специјални тужилац, Џек Смит.
Након Тачија и Весељија о кривици у вези са додатним оптужбама изјашњавали су се Јакуп Краснићи и Реџеп Сељими – челници ОВК који су такође обухваћени заједничком оптужницом.
У одвојеним појављивањима пред судом у Хагу обојица су тврдили да нису криви.
Тачи је поводом нових оптужница објављених прошле недеље рекао да не разуме за шта га Тужилаштво терети, јер му то из поднетих докумената није јасно.
„Ја нисам разумео оптужбе јер нисам успео да их прочитам у целости. Веома су редиговане,“ рекао је Тачи судији Николасу Гијоу.
Његов бранилац, адвокат Грегори Кихоу је додао да верује да због великог броја интервенција у тексту, поред Тачија, ни остали оптужени не могу да разумеју за шта се терете.
„Ми смо погледали оптужбе, али су оне у великој мери редиговане, времена, догађаји и друго. И услед тога мој клијент председник Тачи, а вероватно и други оптужени, није у могућности да разуме која је теза Специјализованог тужиоца. То је стална потешкоћа с којом смо суочени“, рекао је Кихоу.
Судија за претходни поступак појаснио је да је редакције у тексту одобрио он и да се ради о уобичајеним интервенцијама, као што је сакривање имена сведока и њихових личних података.
Прво појављивање Тачија је из тог разлога, уместо предвиђених сат и 15 минута, трајало свега петнаестак минута.
Одмах након Тачија, Кадри Весељи се такође изјаснио поводом нових оптужби које су се нашле у измењеној оптужници.
И он тврди да није крив.
Секретар суда је прочитао измењену оптужницу наводећи да се Весељи сада терети и за злочине у селима Будаково и Сметиште у Сувој реци између 4. јула 1998. и септембра исте године, као и 28-29 априла 1999 године и у Гњилану јула месеца 1999. године.
Весељи је у свом изјашњавању, осим тога што је рекао да је невин, изразио жељу да се са суђењем почне што пре.
„Прочитао сам их, само желим да суђење почне што пре и да имамо право да изнесемо свој став и невиност пред грађанима Косова, борцима ОВК и пред овим судом“, рекао је Весељи, преноси приштинска Коха.
По новим наводима оптужнице, ОВК је више Албанаца и Срба у Будакову, Семетишту и Гњилану отела, незаконито притворила, пребијала, мучила, а неке од њих и убила.
Тужиоци на терет Тачију стављају незаконито и произвољно лишавање слободе цивила који нису учествовали у непријатељствима, окрутно и нечовечно поступање, мучење, присилни нестанак, убиство и прогон.
Та кривична дела, главни тужилац Џек Смит у проширеној оптужници квалификовао је као ратне злочине и злочине против човечности.
По наводима проширене оптужнице, припадници ОВК су, од јула до септембра 1998. и крајем априла 1999. незаконито лишили слободе и у Будакову и Семетишту притворили најмање 12 особа.
Више припадника ОВК је притворенике редовно пребијало и психички злостављало.
У августу 1998. пронађена су беживотна тела двојице притвореника непосредно пошто су их припадници ОВК из Будакова повели ка Семетишту, пише у оптужници.
У јуну и јулу 1999. припадници ОВК незаконито су, по новим оптужбама, притворили најмање три особе српске националности у зграду бившег ђачког интерната у Гњилану, где је био штаб те албанске паравојске.
Притворене су војници ОВК пребијали и психички малтретирали. „Притворенике су по целом телу батинали штаповима и палицама, шутирали, ударали и претили им насиљем и смрћу. Притвореници су могли чути и видети тешко злостављање других притворених особа“.
По проширеној оптужници, припадници ОВК су „притворенике, који су били Срби, вређали, испитивали и оптуживали за злочине над косовским Албанцима“.
Две особе које је у јулу 1999. ОВК отела у Гњилану и повела ка ђачком интернату никада више нису виђене живе.
Тело прве особе пронађено је у јуну 2000. са вишеструким ранама од хитаца из ватреног оружја.
Леш друге отете особе, такође, је пронађен 2000. године.
Како пише у проширеној оптужници, Тачи и саоптужени одговорни су кривична дела почињена у Будакову, Семетишту и Гњилану.
Оптужница Тачија (53), Весељија (54), Сељимија (50) и Краснићија (70) терети за злодела почињена у више од 40 нелегалних притвора ОВК на Косову и у Албанији над најмање 407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.
Тужиоци, у 10 тачака, Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија терете за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Та кривична дела квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке, као ратни злочини.
За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност. Сви су, у периоду обухваћеном оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портпарол.
У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министар за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портпарол.
Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату, заједно са бројним другим официрима и припадницима ОВК, те члановима привремене владе, од којих су у оптужници именовани: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.
Сви оптужени, који су на Косову ухапшени 4. и 5. новембра 2020. у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра те године, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице.
Датум почетка суђења Тачију и саоптуженима још није одређен и није извесно да ли би процес могао бити отворен до краја ове године.
