Када је пре пар месеци, након трагикомичне вишедневне саге у амерички медијима, на крају оборен кинески шпијунски балон, који је наводно прикупљао осетљиве податке о одређеним војним локацијама на територији САД и Канаде, један познати амерички комичар кисело се нашалио у свом подкасту да читав инцидент није неки превелики губитак за Кину и њене обавештајне службе, све док имају ТикТок.
Паника око ове друштвене мреже и њеног негативног утицаја у Америци достигла је те размере да је средином прошлог месеца Еф-Би-Ај, у сарадњи са америчким министарством правде, отпочео званичну истрагу поводом тврдњи да се приватни подаци корисника ове мреже користе за шпијунирање од стране кинеских власти.
Извршни директор ТикТока Шоу Жи Чу саслушаван је крајем прошлог месеца пред америчким Конгресом о напорима кинеске компаније Бајт денс, која ја власник ТикТока, да заштити приватне податке више од 150 милиона Американаца који свакодневно користе ову апликацију за размену кратких видео садржаја.
Главна тачка око које се споре амерички конгресмени и представници кинеске компаније тиче се приступа инжењера у Кини приватним подацима америчких грађана, односно страха да би кинеске власти могле натерати компанију да подели те податке са кинеским обавештајним службама.
То је у Америци схваћено као прворазредна претња по националну безбедност, а индикативно је да је по овом питању постигнут готово незапамћени двопартијски консензус међу Демократама и Републиканцима.
Треба подсетити да је апликација, по извршној уредби председника Џозефа Бајдена, већ забрањена за коришћење на телефонима и уређајима запослених у свим савезним министарствима, агенцијама и службама, као и у 32 од 50 администрација држава чланица САД. Све чешће се помиње могућност апсолутне забране коришћења ТикТока у Америци, што је бацило у очајање око пет милиона америчких грађана, креатора дигиталних садржаја на ТикТоку, који финансијски зависе од ове апликације, па су испред Конгреса недавно организоване врло посећене демонстрације против забрањивања ТикТока.
Демонстранти су се позивали на уставом загарантовану слободу говора и изражавања, али и упозоравали на катастрофалне економске последице овакве забране.
Занимљиво је да се већина америчких притужби на ТикТок углавном тичу заштите података и страха од шпијунаже (сајбер ризици), док се врло мало пажње у јавном дискурсу посвећује самом садржају који се пласира на платформи (информациони ризици). Они који су имали прилике да проведу неко време на апликацији могу да посведоче да се ради о друштвеној мрежи која предњачи по промоцији екстремно либералне, woke идеологије у њеном најтоксичнијем издању.
То је вероватно главни узрок њене огромне популарности, поред привлачног дизајна и моћног алгоритма који савршено прецизно профилише и погађа преференце сваког корисника и нуди му пожељне предлоге за гледање. Као да су кинески креатори ушли дубоко у главу просечног америчког човека и понудили му огледало у коме може мазохистички да се огледа у сопственој интелектуалној и духовној деградацији.
На ТикТоку имате прилику да неометано уживате у призору бесних транс особа које псују Бога и сакупљају новац за операцију промене пола, насмејаних девојака које каче тријумфалне феминистичке селфије након посета клиникама за абортус, милитантних тамнопутих активиста БЛМ покрета који позивају на освету потомцима белих робовласника, различитих сатанистичких гуруа и секташа који позивају на самоповређујуће изазове који се често завршавају самоубиствима, булимичних адолесцената које праве спектакл од властитог преједања и повраћања хране, малолетних девојчица које само у доњем вешу сугестивно тресу задњицама за воајерски ужитак и донације галантне средовечне господе и свакакве друге веселе настраности декадентног друштва које је одавно прешло тачку без повратка.
Сви ти садржаји с пласирају се у репетитивним кратким видео клиповима у трајању од највише три минута, уз обилату употребу различитих визуелних филтера и музичких лупова који стварају једну искривљену, халуцинантну верзију реалности.
Без обзира да ли верујете у веродостојност апокрифне “Далсове доктрине”, хладноратовског документа који је некадашњи шеф ЦИА Алан Далс наводно саставио као упутство за корупцију руске омладине, евидентно је из вишедеценијске праксе и историјског искуства да је амерички стратешки наступ према Совјетском Савезу и читавој Источној Европи имао врло изражене елементе планског офанзивног деловања кроз популарну културу, а нарочито су циљано гађани млађи нараштаји који су плански засипани посткултурним садржајима који су глорификовали наркоманију, насиље, испразни хедонизам, промискуитет, конзумеризам и себични индивидуализам-укратко, све оне друштвене патологије и пошасти које негирају народну традицију, разарају колективни дух и растачу здраво ткиво једне нације.
Стварање дегенерисане и отуђене омладине у редовима непријатеља било је сигуран рецепт за дугорочни успех у културном рату који је, на крају, резултирао распадом Совјетског Савеза и падом Берлинског зида.
Да би се у пуној мери разумела права природа кинеске стратегије према Америци и Западу генерално, потребно је обратити пажњу на кинеску верзију Тиктока, “Доуџин”, који функционише по истим техничким принципима, али нуди драстично другачије садржаје, који су у складу са кинеским вредностима и визијом хармоничног и солидарног друштва у коме децентност и морал имају високу цену.
Такође, на “Доуџину” je време коришћења апликације ограничено на 40 минута дневно за децу млађу од 14 година.
Како је ТикТок убедљиво најпопуларнија апликација и међу младима у Србији, а имајући у виду све што је претходно наведено у тексту, треба појачано водити рачуна да наша деца не постану колатерална штета у овом хибридном рату који ће се тек распламсавати.
Марко Танасковић