Професор Центра за геополитику Универзитета Кембриџ Тимоти Лес навео је да договор са почетка 2023. године између Косова и Србије није решио ништа, те да су изгледи за евентуално решење све мањи, и додао да је влада косовског премијера Аљбина Куртија довела до међународних санкција Косову, пише Косово онлине преносећи Газету експрес.
Сматра да је Влада Косова „успешно ублажила притисак за оснивање Заједнице српских општина и извршила довољан притисак на косовске Србе да велики број њих одлази“.
„Међутим влада је донела међународне санкције Косову и могућност оружане интервенције Србије, што се не може сматрати позитивним. Начин да се избегну ти негативни резултати био би уступак ЕУ по питању аутономије Срба и окончање полицијских рација на северу Косова, које Срби доживљавају као узнемиравање. Међутим, пошто влада такве потезе види као супротне основним интересима Косова, не мислим да ће променити свој став“, каже Лес.
Говорећи о споразуму који су Србија и Косово постигли почетком 2023. године, Лес каже да је постигнут одређени напредак у вези са секундарним питањима као што су нестала лица, али да су две стране још увек далеко раздвојене по кључним питањима аутономије косовских Срба и признавања Косова од стране Србије.
„Што се тиче коначног решења, изгледи су слаби. Односи између две стране постају све антагонистичкији, а ризик од отвореног сукоба је сада већи него што је био почетком 2023“, додаје Лес.
На питање да ли се може убрзати нормализација односа Косова и Србије, Лес наводи да ништа није немогуће, али да не види велике шансе за убрзање из три разлога.
„Прво и најважније, ниједна страна не прихвата услове споразума. То је посебно лоше из перспективе Косова, од којег је тражено да Србима уступи аутономију без икаквих одговарајућих гаранција за признање од стране Србије. Али Србија такође није заинтересована за тај договор, јер је њен циљ да подели Косово и интегрише север у саму Србију, а споразум само нуди аутономију косовским Србима. Други разлог, као што су догађаји из 2023. године доказали, јесте то што Запад нема делотворно средство да примора ни Србију ни Косово да потпишу споразум који они не желе да потпишу. Санкционисали су Косово, али то није успело. Рекли су да Србија и Косово не могу у ЕУ без договора, али ни то није успело“, наводи.
Као трећи разлог, Лес наводи то што се разговори одвијају у променљивој геополитичкој позадини, са ревизионистичким силама које отворено оспоравају хегемонију Запада.
Сматра да је формирање Заједнице српских општина изазов за Косово у смислу да ће Запад наставити да се залаже за успостављање ЗСО и да то носи јасне ризике.
„Крајњи циљ Србије, као што сам рекао, је да се Косово подели дуж реке Ибар, а Заједница са разграниченом територијом представљала би важан корак у том правцу. Међутим, оснивање Заједнице би такође створило прилику за Косово, јер би на Србији био терет да направи велики уступак, како је предвиђено Охридским споразумом, укључујући прихватање чланства Косова у УН и признање у дугорочни план“, казао је Лес у интервјуу за Газету експрес.
Одговарајући на питање шта би Косову отворило врата за чланство у међународним организацијама или за признање од пет земаља ЕУ, Лес каже да то зависи од споразумног признања Косова од стране Србије.
„Пет земаља ЕУ тешко да ће признати Косово у недостатку признања од стране Србије због њиховог дугогодишњег страха од сепаратизма. А Русија и Кина тешко да ће прихватити чланство Косова у УН, осим ако Србија то не учини добровољно, а не под притиском Запада. У супротном би Русија и Кина и даље могле да блокирају пријем Косова у УН, тврдећи да је његова независност изнуђена и стога незаконита“, појашњава.
Сматра да ће Косово крајем 2024. године бити у лошијој позицији него сада.
„ЕУ и САД желе да обезбеде споразум о нормализацији у првим месецима године и, у мери у којој се Косово опире, суочиће се са даљим међународним притиском. Након тога ће уследити талас избора који ће фаворизовати Србију, укључујући изборе за Европски парламент који ће фаворизовати националистичко-конзервативне странке, избори у Русији који ће вратити председника Путина и избори у САД који ће вратити Доналда Трампа у Белу кућу. Такође постоји могућност нове десничарске владе у Холандији и колапса владе у Немачкој, са преласком моћи на политичку десницу. То значи поновно оживљавање подела које познајемо од последњег мандата Доналда Трампа као решење за косовски спор, овога пута уз широку подршку Европљана. У међувремену, Србија ће имати више слободе да се залаже за овај исход, ако буде потребно, уз помоћ средстава принуде, с обзиром на све мањи ризик да земља буде санкционисана због тога“, закључује Лес.
(Косово онлајнДанас, 03.01.2023)
