Професор Центра за геополитику Универзитета Кембриџ Тимоти Лес истиче да је скептичан по питању договора Београда и Приштине, наводећи да договор који нуди Европска унија изгледа прилично лоше са тачке гледишта Србије, преноси Блиц.
“Зашто би Србија признала губитак Косова када је мало очигледне користи? Шаргарепа чланства у ЕУ је у великој мери мртво слово на папиру”, каже Лес у интервјуу за Блиц .
Он истиче да, као и Албанци, Србија такође има на располагању алтернативу која јој много више одговара.
“Одржавање Косова у стању замрзнутог конфликта, чекајући тренутак у будућности када може да извуче боље услове, укључујући анексију севера и можда размену територија између остатка Косова и Републике Српске”, наводи Лес.
После десетине неуспелих покушаја, Косову је одобрено да започене процедуру за улазак у Савет Европе. Како гледате на то?
То је значајан корак ка консолидацији независности Косова јер изгледа да ће Косово бити примљено у међународну организацију која је резервисана за државе. Међутим, то је такође препрека за дијалог који води ЕУ. Срби ту одлуку виде као награду за непопустљивост и доказ међународне пристрасности према њима, остављајући их циничнима по питању преговора. Противљење Србије у Савету Европе Албанци виде као доказ да Београд није привржен споразуму, а посебно праву Косова да се придружи међународним организацијама, остављајући их у чуду зашто би Косово требало да прави уступак Србији по питању аутономије за Србе.
Уступак су направиле Грчка и Словачка биле су уздржане, што је необично, имајући у виду да не признају Косово. Да ли мислите да се њихово мишљење о независности Косова мења?
Донекле, да. Док су се раније Грчка и Словачка противиле независности Косова, сада су наизглед неутралније по том питању. Дакле, то је значајан развој догађаја и осликава различите факторе: њихову потребу за добрим односима са САД и њиховим европским колегама, забринутост због руског утицаја на Балкану и прихватање да је независност Косова од Србије свршен чин. Међутим, њихове позиције су и даље нијансиране и сложене, можда чак и више у тренутном међународном окружењу у којем су границе пред све већим изазовима. Грчка не може да прихвати преседан којим се легитимише независност Северног Кипра, а Словачка је све више забринута због мађарског иредентизма, што значи да обе и даље имају снажан интерес да промовишу норму територијалног интегритета држава. Вреди поменути да Словачка иде ка промени владе после избора у септембру, који ће вероватно вратити проруску странку “Смер” на власт и, са њом, донети промене у спољној и регионалној политици земље.
Споменули сте Русију и границе. Украјина је, рецимо, била уздржана?
Став Украјине диктиран је пре свега императивом рата. Очигледно је да Кијев има критичан интерес да промовише норму територијалног интегритета. Међутим, такође јој је потребна подршка САД, Велике Британије и других европских сила да би победила у рату и тренутно нема саосећања према Србији због њеног одбијања да санкционише Русију. Оно чему сведочимо је одраз сукоба интереса, који је исказан у форми уздржаности.
Иза нас су избори на северу Косова, који могу да имају далекосежне последице. Да ли изабрани градоначелници имају легитимитет, с обзиром на околности под којима су одржани и да је на северу изашло око три одсто грађана?
Са само 3,5 одсто гласова, новим градоначелницима очигледно недостаје демократски мандат или било каква стварна власт над локалним становништвом. У том погледу, иако је Приштина можда заменила нелојалне српске градоначелнике новим, лојалним, албанским, то је пирова победа која ће подстаћи још веће отуђење од косовских институција. Тешко је замислити Србе на северу да плаћају порез да би их финансирали, а логичан следећи корак за Србе био би поновно успостављање паралелних институција власти.
Онда се понављање избора чини као неминован корак. Мислите ли да ће до тога доћи у наредном периоду?
Вероватно не, бар док Срби не пристану да учествују у изборном процесу који за сада условљавају оснивањем Заједнице српских општина.
Неки аналитичари оцењују да су управо Савет Европе и визна либерализација рачуница којом ЕУ и САД траже од Куртија оснивање Заједнице српских општина. Да ли су у праву?
Не знам тачно који су послови склопљени иза кулиса, али сам сигуран да су сви ти проблеми повезани. Европске владе се плаше преливања из Украјине на Балкан. Они желе да неутралишу руски утицај у Србији, што подразумева решавање питања Косова. Из перспективе Европљана, то значи убеђивање Србије да призна Косово, за шта је претпостављени предуслов да Косово додели аутономију Србима. А то значи омекшавање јавности на Косову давањем унапред плаћене награде за њену сарадњу.
Србија је деценију чекала на Заједницу српских општина, прошло је месец дана од договора у Охриду, али Курти тај процес није започео. Верујете ли да ЕУ, а посебно САД, немају начина да убеде Куртија да уради оно на шта се Приштина обавезала?
Можда. САД и ЕУ имају средства да утичу на Косово. Понудили су шаргарепе, али имају и штапове: ускраћивање помоћи, смену владе итд. Са своје стране, Косово зна да му је за постизање независности потребна подршка спољних актера, тако да САД и ЕУ још имају полугу. Проблем је у томе што, из перспективе Албанаца, ЕУ договор изгледа прилично лош. Од њих се тражи да успоставе аутономну јединицу за север која ће формализовати његово одвајање од остатка Косова, нешто што очигледно не желе да ураде, и без икаквог реципрочног захтева да Србија призна Косово мимо нејасног и отвореног опредељења за “свеобухватну нормализацију односа” након што успоставе Заједницу српских општина. Истовремено, постоји алтернатива која је вероватно још увек доступна и која им много више одговара, а то је да заобиђу одбијање Србије да призна Косово тражећи чланство у међународним организацијама попут ЕУ и НАТО и захтевајући да Запад изврши притисак на Србију. Ако се данас томе противе САД и ЕУ, Албанци увек могу да сачекају да се изаберу нове владе које су попустљивије.
Да ли је онда компромис у дијалогу Београда и Приштине уопште могућ, следећи састанак је 2. маја?
Скептичан сам, делимично из разлога које сам управо описао. Али наравно договор ЕУ такође изгледа прилично лоше са тачке гледишта Србије. Зашто би признала губитак Косова када је мало очигледне користи? Шаргарепа чланства у ЕУ је у великој мери мртво слово на папиру. Као и Албанци, Србија такође има на располагању алтернативу која јој много више одговара – односно одржавање Косова у стању замрзнутог конфликта, чекајући тренутак у будућности када може да извуче боље услове, укључујући анексију севера и можда размену територија између остатка Косова и Републике Српске.
Оптимистчнији су званичници САД, попоут Габријела Ескобара који кажу да договор могао бити постигнут до краја ове године. Да ли делите његово мишљење?
Ескобарова прогноза би могла да буде веродостојна у сценарију у којем су: две стране биле снажно опредељене за постизање договора, постојао договор о главним елементима и спремност на компромис око питања другог реда, а политички однос Београда и Приштине био пријатељски и продуктиван, а јавно мњење на обе стране подржавало је договор. Међутим, ниједан од ових фактора се не примењује у случају Србије и Косова, а идеја да се споразум може постићи ове године – ако икада – нема много основа у стварности.
Косово није једина “врућа” тема. Мислите ли да би се “олуја“ могла проширити и на Балкан, због растуће тензије у Босни и најава о одвајању РС од Босне и Херцеговине?
Да, мислим да је то вероватан сценарио. Босна, наравно, има своју политику, а најновији изазови Срба босанској држави делимично су одраз локалних дешавања – конкретно, право Сарајева на јавну имовину у Републици Српској. Међутим, Срби такође директно гледају на дешавања на Косову јер верују да је њихова најбоља нада за отцепљење од Босне велика погодба у којој САД пристају на размену територија између Републике Српске и Косова. Оно што они могу да виде је да су САД решене да реше питање Косова и да Доналд Трамп планира да се кандидује за председника 2024. године, потенцијално доводећи на власт особу која би прихватила такву погодбу. И да се то не деси, шире окружење све више омогућава независност Републике Српске. Промене граница су у моћи великих сила и, како се конкуренција између САД, Русије и Кине заоштрава, постојеће границе су све крхке. Већ смо били сведоци руског оспоравања граница у Украјини, а тек ове недеље је амбасадор Пекинга у Паризу јасно ставио до знања да Кина не прихвата постојећи територијални поредак у Европи који је дефинисала Америка. Док САД покушавају да кооптирају источне Европљане у свој антикинески савез, није тешко замислити сценарио у којем Кина узвраћа подршком Србима – а можда и другим незадовољним групама као што су Мађари – у настојању да их укључи у сопствени савез.
(Блиц/Косово онлајн, 01. 05. 2023)
