Покрет за одбрану Косова и Метохије

Тимоти Лес: Наредна фаза биће обележена коришћењем силе и поделом КиМ

Фото: Медија центар

Најновија ескалација тензија представља још један знак да приштинске власти не желе никакав договор са Београдом путем Бриселског дијалога, већ да употребом силе, нарочито уочи локалних избора, настоје да застраше Србе који живе на северу Косова, и покажу им да они контролишу то подручје, оцењују за Демостат Тимоти Лес и Драгомир Анђелковић.

Наши саговорници не искључују ни могућност да ће и снаге косовских Албанаца, али војска Србије, у догледно време настојати да успоставе контролу над Севером Косова.

Подсетимо, „окидач“ за нереде представљала је акција косовске полиције у већински српским срединама на северу Косова изведена 13. октобра, у оквиру које су полицајци упадали у апотеке, продавнице, магацине и друге објекте, уз објашњење да се боре против кријумчарења робе.

У северном делу Косовске Митровице тада су се зачуле и сирене, грађани су се окупили на улицама, а полиција је користила шок бомбе. Србин Срећко Софронијевић тешко је рањен из ватреног оружја у Звечану, због чега је и оперисан, а повреде је задобило и још неколико особа.

Тимоти Лес, сарадник Демостата са Универзитета Кембриџ, истиче да не зна шта ће се догодити у будућности, “али мој осећај је да се дводеценијска драма на Косову креће ка свом дугоочекиваном тренутку истине”.

– Догађаји из ове седмице представљају озбиљну ескалацију – један човек је рањен, а неки су повређени, што је изазвало шок и гнев Срба. То показује да Албанци више нису спремни да прихвате политички статус кво уколико он подразума наставак аутономије Севера. Такође, најновији догађаји показују да су Албанци вољни да користе силу како би потврдили да владају и Севером, након што су годинама безуспешно покушавали да остваре такав циљ путем преговора. Свакако, тиме се искључује могућност да буде постигнуто решење путем преговора, макар краткорочно гледано, сматра Лес.

Лес указује да ће наредна фаза у решавању статуса Косова вероватно бити дефинисана силом, “најпре од стране Приштине, а потом и од стране Србије, тако што ће Србија помоћу војске припојити Север”.

– То ће бити драматичан развој ситуације, али, логично је да је то једини сценарио који је преостао уколико Албанци не желе статус кво, нити формирање Заједнице српских општина, а Србија одбија идеју да се Север интегрише у остатак Косова. То је оно чиме прети руководство у Београду. Препостављам да покушајем да потврди свој суверенитет иако је суочена са упозорењима снажнијег противника, Приштина верује да има подршку Сједињених Држава. Ипак, мислим да ће се испоставити да је то заблуда ако Србија буде пренаглашено реаговала и пређе реку Ибар. Вашингтон не жели да се војно конфронтира са Београдом, нарочито имајући у виду чињеницу да Европљани то одбијају да учине, а Русија подржава Србију. То је било јасно и на основу расплета догађаја од пре две недеље (криза изазвана реципроцитетом у регистарским таблицама), када су САД практично капулирале пред захтевима Срба да се одржи статус кво након демонстрирања војне силе. Уколико, пак, Србија одлучи да заузме Север, испоставиће се да је то могуће учинити без озбиљних последица. Тиме ће се створити две нове чињенице на терену – да Београд контролише Север и да Приштина контролише Југ, што је увек и био најизвеснији сценарио за Косово имајући у виду демографске податке. Тиме ће се, такође, преокренути дебата о будућности Косова. На самом Косову почеће да се разматра статус Срба на Југу, што ће, Србија, несумњиво, довести у везу са статусом Албанаца у Прешевској долини, тврди Тимоти Лес.

Лес сматра да ће питање будућности Косова вероватно попримити једну ширу димензију, “јер паралелно расте криза у Босни, где Срби теже коначном распаду државе, и ове две драме ће се сигурно повезати”.

– Тешко је предвидети детаље, али шира слика биће јасна – постоје две спорне, али де факто независне територије на границама Србије, од којих једна жели да буде део Србије, а друга не жели. Било како било, коначни расплет биће размена територија између двеју страна. Друга димензија је Албанија, где је Еди Рама поново изразио жељу да се та држава уједини са Косовом. Ипак, понављам, тешко је предвидети детаље. У сваком случају, ако Србија запрети Косову, а спољни посматрачи не подрже Косово, готово је сигурно да ће се Косово приближити Албанији, како би добило подршку и безбедност, што ће учинити уједињење још извеснијим, објашњава Тимоти Лес.

Према мишљењу историчара и аналитичара Драгомира Анђелковића, привремене власти у Приштини све интензивније настоје да демонстрирају Србима на Косову и Метохији али и Београду, да су они, допадало се то нама или не, заправо суверени доносиоци одлука које морају да се примењују на целој територији наше јужне покрајине.

– То је прави разлог сталних упада њихових паравојних и полицијских снага на север Косова, односно спровођења разноврсних акција и на том подручју. Додуше, како се приближавају избори порука се шаље и албанској јавности на Косову и Метохији да су они који држе власт у Приштини снажни и одлучни да се боре за све што њихов народ сматра својим националним интересом. У тој игри Београд и Срби на северу, иако се супротстављају, стално губе део по део својих позиција. Што значи да актуелни модел пружања отпора није добар. Другачије су стајале ствари пре Бриселског споразума из 2013. и такозваног Брисел 2 пакета из 2015, којим је укинута српска „Цивилна заштита“, организација која је окупљала више од 750 некадашњих припадника војске и полиције Србије рођених на КиМ. То је био врло ефикасан професионални механизам за одбрану севера Косова и уз то оквир за масовну мобилизацију нашег народа како би она била још ефикаснија. Уз то, ако се ствари отргну контроли као што се десило 2011. године када су приштинске снаге (неуспешно) пробале да окупирају и северни део Косова, у поменути оквир тихо је могла да се улије потребна људска и материјална помоћ из остатка Србије, наводи Анђелковић за Демостат.

Анђелковић тврди да је “Цивилна заштита” била делотворан механизам одбране Срба и Србије на северу Косова, “једна врста замене за директно ангажовање снага наше земље”.

– Сада када је тај механизам одлуком власти у Београду, а ради побољшања односа са ЕУ, укинут, север Косова је остао незаштићен. Сва обећања Брисела показала су се стерилним. У таквим околностима званична Србија је дужна да реагује и исправи своје грешке. Потребно је поништити Брисел 1 и Брисел 2. Ти споразуми су се показали као превара јер ни Приштина, ни ЕУ их другачије нису схватили већ као начин да се једнострано извуку уступци од Београда. Упоредо треба формирати, макар и на територији централне Србије, све раније укинуте српске институције, и потом их муњевитом акцијом пренети на север Косова. У томе наше структуре разних врста морају да се ангажују и помогну да над севером буде поново успостављена српска власт. Ради се о мекшем начину него да се постигне исто то потпуно отвореним ангажовањем наше војске и полиције, али ако нема времена за тако нешто, онда је неопходно да Београд најдиректније делује. Или ако то не сме да уради да јасно каже гађанима да је контролу над севером потпуно преузела Приштина. Јер, празне приче и позерско демонстрирање своје силе на страну, онај ко хапси на неком простору, он њиме и влада,  поручује Драгомир Анђелковић.

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(Данас, 16. 10. 2021)

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print