Приштина и даље чека одговор од Унеска на писмо у коме су председница Косова Вјоса Османи, премијер Аљбин Курти и председник Скупштине Гљаук Коњуфца тражили да се са листе угрожених споменика културе скину Пећка Патријаршија, Високи Дечани, Грачаница, као и црква Богородице Љевишке у Призрену.
С друге стране у том писму не спомиње више од 150 манастира и цркава које су дигнуте у ваздух експлозивом, запаљене, опљачкане…Многе од њих и до данашњег дана нису обновљене. Тога нема у писму.
Једна од њих је и Самодрежа, која се налази на пола сата вожње од Митровице, путем који води ка Приштини. Према предању, кнез Лазар Хребељановић причестио са српском војском пред чувени бој на Косову са Турцима 1389. године, а у њој је, кажу, након битке био и гроб Милоша Обилића. Нажалост, када путника намерника данас неки случај доведе у Самодрежу, он тамо не може да види ништа од славне историје и културе, осим тужну развалину једног епског здања које и даље пркоси судбини.
У том селу нема више Срба, сви су протерани пре 22 године, а цркву користе локални Албанци између осталог и као јавни тоалет, ту уводе и стоку…Тога нема у писму Унеску.
Црква Свете Тројице налази се у Петричу, територија општине Пећ. Барем оно што је преостало од ње. Након уласка НАТО на Косово, црква је 1999. године разорена.
Оно што је преостало од ње, и даље смета локалним Албанцима, па је тако 2018. дошло до напада на Србе који су хтели да обележе сеоску славу на остацима цркве. Тада су тројица Срба повређена.
Ни тога нема у писму Унеску, које је упућено од стране Вјосе Османи, Аљбина Куртија и Гљаука Коњуфце.
Многе цркве и манастири који су разорени од 1999. године, поготово у погрому 2004. године су обновљене, на жалост многе нису.
И то је права и једина истина о “заштити” српских светиња на Косову. О томе треба писати Унеску
