Једногодишњу команду над Кфором 10. октобра преузеће турски генерал-мајор Озкан Улуташ и то ће бити први пут да је на челу ове НАТО мисије представник Турске. Упркос томе што ова земља у последње време интезивно наоружава и обучава Косовске безбедносне снаге, саговорници Косово онлајна сматрају да би Улуташ требало да настоји да објективно спроводи мандат Кфора.
Рачунајући одлазећег команданта Кфора, Италијана Анђела Микелеа Ристућу, у протекле 24 године на овој позицији сменило се 27 заповедника и ниједан није био из Турске. Улуташ ће ступити на дужност у моменту када је контигент турских војника у оквиру Кфора други по бројности. Наиме, према подацима са сајта Кфора, у овој мисији је тренутно 4.511 војника, највише их је из Италије – 852, а следи Турска са 780 и САД са 679.
Током лета Косову су из Турске стигли дронови Бајрактар, а косовски министар одбране Ејуп Маћедонци пре двадесетак дана је рекао да Турска наставља да подржава развој Косовских безбедносних снага у свим аспектима, укључујуц́и обуку и образовање, али пре свега у погледу снабдевања системима наоружања и опреме.
Бивши амбасадор СРЈ у Турској и исламолог Дарко Танасковић каже за Косово онлајн да имајући у виду да Турска снабдева Косово наоружањем и војном опремом и да обучава њихове официре, Србији не може нарочито да одговара то што ће нови командант Кфора бити из Турске, али истовремено напомиње да командант Кфора не добија налоге из Анкаре и да их неће добијати из Анкаре ни када командант ове НАТО мисије буде Турчин.
Наш саговорник додаје да то што је на Косову додат један контигент турских снага када је недавно дошло до затегнуте ситуације, као и чињеница да ће команду Кфора да преузме турски генерал, Турска и политички и унутрашњеполитички доживљава и настоји да валоризује као свој велики успех.
„У турским новинама су велики наслови да је ’турски војник поново на Косову’, а знамо историјски шта то значи и какве су конотације. Гледано практично, чињеница је да је Турска одавно, као и у случају Северне Македоније и Албаније и других балканских држава један од привилегованих снабдевача не само наоружањем и војном опремом, већ је и држава која обучава официре из датих земаља, а то у пуној мери важи и за Косово. У том смислу Србији не може нарочито да одговара то што је командант Кфора управо из Турске. С друге стране, међутим, не мислим да треба пренаглашавати значај те чињенице јер – прво командант Кфора не добија налоге из Турске и неће их добијати из Турске ни када он буде Турчин. Наравно, Турци увек настоје да уграде и свој интерес у оно што је политика НАТО савеза, али то није пресудно. Зна се одакле командант Кфора добија налоге, сигурно не из Савета безбедности а још мање из Турске. Дакле, с те тачке гледишта, не могу се очекивати велике промене“, каже Танасковић.
Како наводи, на људском плану је могуће говорити о томе да ће турски генерал да гаји извесне симпатије према муслиманским Албанцима у односу на православне Србе, али, каже и да не мисли да је то пресудно.
„Турци су врло дисциплиновани официри и он ће настојати да се понаша што објективније. Чак, мислим, да ће настојати да се понаша објективније од онога што би се очекивало од рецимо неког Италијана, баш зато да се не би створила сумња о пристрасности. Укупно узевши, а то смо видели у трагичним догађајима у Бањској, о некаквој објективности Кфора се не може говорити али може да се говори о томе да ће они донекле неке границе поштовати у свом ангажовању које ипак неће отићи преко онога што би био потпуни крах њихове мисије и на моралном и на војничком плану. Не очекујем да ће то бити превелика промена, али наравно један Србин не може да се радује када је Турчин поново на Косову. Били су у касарани „Султана Мурата“ и чисто симболички гледано не можемо превазићи те ресантимане. Реалполитички гледано мислим да неће бити превелике разлике у односу на већ и садашњу потпуну пристрасност Кфора“, закључује Танасковић.
Говорећи генерално о политици Анкаре, наш саговорник каже да је Турска регионално веома заинтересована за проблем Косова и Метохије пошто је Балкан један од приоритета њихове “неоосманистичке спољнополитичке, чак и шире националне доктрине“.
„Заинтересована је за све што се догађа на Балкану, поготово у вези са муслиманским заједницама, а знамо да су Албанци на Косову 90 одсто и више муслимани. Турска доследно подржава Косово, иако, да тако кажем, спортски настоји да паралелно одржи добре односе са Србијом и да их развија јер схвата да без Србије чак и те неоосманистчке планове не може да реализује онако као што би реализовала у сарадњи са Србијом“, наводи Танасковић.
Поводом предстојећег ступања на дужност генерал-мајора Озкана Улуташа, државни секретар Министарства одбране Србије Немања Старовић каже за Косово онлајн да Србија жели да верује да се ради о професионалцу, који ће као што је и до сада то био случај, са те позиције спроводити оно што представља основни мандат мисије Кфор, а то је обезбеђивање стабилног и сигурног окружења за све грађане на КиМ, пре свега за Србе који су тренутно најугроженији.
Сарадња Војске Србије и Кфора, додаје Старовић, била је добра и садржајна последње 24 године.
“Желимо да верујемо да ће се то наставити и у наредних годину дана под командом генерала Улуташа”, каже Старовић.
Он указује да у балканским оквирима, Турска несумњиво представља велику силу, односно, регионалну велесилу.
“Ми смо тога свесни и Србија са Турском негује веома добре, садржајне и конструктивне односе. Било да говоримо о њиховој политичкој или економској димензији. То наравно не значи да ми нисмо подигли глас на све оно са чиме се не слажемо, а тиче се пре свега убрзаног снабдевања тзв. косовских снага безбедности из правце Турске. Дакле сматрамо да то не само да је у супротности са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, већ да је потез који доприноси милитаризацији проблема, а верујемо да је то последње што нам је, када говоримо о КиМ, потребно. Наравно да Војска Србије има спремне и адекватне одговоре на тако нешто, али просто не верујемо да је то добар пут којим би требало ићи. С обзиром на то да очекујемо за нешто више од две седмице и посету министра одбране Турске Београду, верујемо да ће то бити прилика да се све те ствари у једном отвореном и искреном дијалогу разјасне са турском страном”, каже Старовић.
Иначе, Приштина је од Турске набавила дронове типа Бајрактар, а од те земље добили су и противоклопни систем ОМТАС, домета до 4.500 метара, хаубице Боран калибра 105 милиметара, борбена возила пешадије Вуран, као и минобацаче АЛКАР калибра 120 милиметара, пренео је недавно РТС. Углавном је реч о донацијама, али за неке системе турска страна тврди да их је продала Косовским безбедносним снагама.
Што се тиче мандата Кфора, он произлази из Анекса 2 Резолуције Савета безбедности УН 1244, који каже да “међународно безбедносно присуство уз суштинско учешће НАТО мора да буде распоређено под јединственом командом и контролом и овлашћено да успостави безбедно окружење за све људе на Косову, као и да олакша безбедан повратак свих расељених особа и избеглица њиховим домовима”.
НАТО је мисију Кфор основао у јуну 1999. године, по завршетку бомбардовања СРЈ.
