На дан 06.05.2023. године код Спомен кула-крипта Краља Петра Првог у селу Кучкову, Скопље, одржан је помен погинулих ратника за нашу слободу и деца и одрасли људи који су побијени у Србији.
Данас се у молитвама обележава велики празник Светог Ђорђа. Свако од нас има по аждају да победи, а кад сви ми то учинимо онда ћемо и као друштво бити победници. У овим тешким тренуцима све наше молитве и мисли су заједничке. Да молимо за спокој душе невино настрадалих и да се боримо за боље друштво где овакве трагичне ствари не би се никада и нигде поновиле. Победнички Свети Ђорђе!
Слава и хвала погинулих ратника за нашу слободу. Саучешће породицама и блиских деци и одрасле људи које су побијене у Србији.
Положили цвеће чланови удружења:
Удружење за заштиту и очување српских споменика у Македонији,
Удужење Српска слога Видовдан,
Удружење СКИЦ СПОНА.
О Кучкову.
После брилијантне победе и пробоја фронта код Куманова 24. октобра 1912. године, настало је опште повлачење турске војске са простора Балкана. Главнина турских снага повлачила се из Куманова ка Овчем Пољу даље преко превоја Плетвар и Присад ка Битољу. Мањи део турских снага повлачио се из Куманова ка Скопљу. На прилазима Скопљу, турска војска је успела да заустави напредовање српске војске. Тиме је омогућено извлачење турске војске са Косова и Метохије ка Качаничкој клисури. Српска војска је тек 26. октобра умарширала у Скопље. На излазу из Скопља спојиле су се турске снаге из правца Куманова и Косова и Метохије код места Кадријево (данас Ђорче Петров), дале су снажан отпор српској војсци, где је погинуло неколико стотина српских војника. Али су турске снаге потиснуте у правцу Тетова и Гостивара и даље према Битољу и коначно 18.новембра сломјен је отпор Отоманске империје.
Што се тиче Првог светског рата, 14.октобра 1915.године из селе Кучково око 30 добровољаца прикључило се Брегалничкој дивизији и заједно са српском бојском искрцало се на острву Крв и учествовало на Солунском фронту. Вратило се њих 13 око којих четири са Карађорђевом звездом.
Када се рат завршио и када је краљ Александар Карађорђевић посетио Скопље, ратници из села Кучкова захтевали су да њихов ратни командант посети Кучково, што је он и учинио. Сеоској цркви поклонио је звоно и наредио да се изнад села изгради спомен кула – крипта, као и да се ексхумирају посмртни остатци погинулих ратника из околних сеоских гробља, хумки и других места и поново сахране у крипти спомен куле, што је учињено 1933. године.
И данас круже прича да када су Солунци питали свог комаданта за земљу. Краљим је одговорио: “Ваше је докле Вам очи виде! И данас многи Кучковци имају имање у Синђелићу, Белимбегову, Марином селу и другим селима Скопског поља.
Сам положај села Кучкова, а нарочито пропланка на коме је изграђена спомен – кула, посвећена краљу Петру I, има стратешки значај са многим фортификацијама и магацинима за оружје и муницију. Спомен-кула крипта у селу Кучкову изграђена је по пројекту Момира Коруновића 1933.године. Била је висока 23 метра, али је срушена 1941.године, од стране бугарских фашиста.
Манастир Свети Ђорђе лоциран је на 1,5 километар северозападно од села Кучкова на путу који води до места где је била Спомен-кула крипта. Задужбина је краља Милутина из 1315. године. Један је од најстаријих манастира у Македонији. Док је истоимени храм изграђен 1346.године за време владавине цара Душана. За време Октобарске револуције у Русији 1917.године многи свештеници су прогнани, а многи од њих су се скрасили у тадашњој Краљевини Југославији. Један од њих који је дошао у манастир Свети Ђорђе је свештеник Стеван Илариновић. Овај свештеник је препородио манастир.
Школа у Кучкову грађена је од 1928. до 1932. године, по плану тадашњег архитекте Вељка Влаховића, који је био дворски архитекта краљевске лозе Карађорђевића. Иницијативу за изградњу је школе дао је тадашњи Општински одбор.
За то време је био грандиозни објекат просвете. Архитекта Вељко Влаховић је живео и радио у Београду.
Често се консултовао са тадашњим председником општине Здравком Јосифовићем.
Дворски инжењер Вељко Влаховић, узоран стручњак у тадашњој Краљевини Југославије са задовољством је прихватио позив да помогне свом родном крају.
Потиче из породице Китановић.
Одбор за изградњу школе сачињавали су:
Јосифовић Здравко; Ђорђевић Јован; Блажевић Стеван; Ђорђевић Трајко; Павловић Марко; Ђорђевић Бошко; Мутавџин Спасоје; Цветковић Серафим; Сурковски Крсто; Переловски Ђорђи; Димовски Марко; Мишић Стојко.
