Председник Удружења новинара Косова Џемајл Реџа поручио је поводом Светског дана слободе медија, да је “дигитална будност” људи на власти, повезаних са владом или њеним присталицама, присутна на свим друштвеним платформама и користи се за омаловажавање новинара који су критични према Влади, али и других противника, пише РСЕ.
Како додаје, свако ко се не слаже са политиком косовског премијера Аљбина Куртија и владе коју води, “ризикује да буде оцрњен и дискредитован на интернету”.
“Ово је за жаљење и наш стални позив је да Влада тражи да се ове кампање прекину. Имамо разлога да верујемо да они могу, у неким случајевима, бити организовани и оркестрирани, али, у већини случајева, почињу од профила који може имати већу популарност, а затим их, наравно, настављају други профили који деле иста размишљања као они који су започели кампању“, каже Реџа за програм Експозе Радија Слободна Европа.
Из Владе Косова одбили су да коментаришу овакве изјаве, међутим, Покрет Самоопредељење их је одбацио.
“Оптужбе Удружења новинара Косова на рачун премијера, по нашем мишљењу, су неосноване. Они морају да сносе терет доказивања, јер постоји несклад између оптужби и ситуације на терену. Република Косово, током ове три године колико је Самоопредељење на власти, забележила је значајан напредак у погледу унапређења права и слободе изражавања“, рекао је портпарол Самоопредељења Арлинд Мањхука.
За разлику од његове странке, неколико међународних извештаја потврђује да се Влада Косова меша у медијску сферу.
Фридом Хаус је прошлог месеца објавио извештај о слободи медија, где је, у ствари, навео низ проблема са којима ће се новинари на Косову суочити 2023. године.
“Упркос чињеници да Косово има разнолик медијски пејзаж, генерално, слобода говора и изражавања је донекле ограничена… Многи медији оклевају да се ангажују у критичком извештавању о Влади. Новинари и медији наилазе на неколико препрека – од недостатка безбедности на напетом северу Косова до омаловажавајућих клеветничких кампања од стране Владе”, саопштио је, између осталих, Фридом Хаус.
Амерички Стејт департмент је у свом извештају о људским правима, такође објављеном прошлог месеца, цитирао Удружење новинара Косова да су “владини званичници, укључујући премијера и чланове владајуће странке, учествовали у кампањама клеветања како би подривали поверење јавности у медијима”.
Абит Хоџа, професор Универзитета Агдер у Норвешкој и истраживач медија, каже за РСЕ да постоје јаки разлози да се верује у постојање “дигиталне војске” на Косову.
“Прво, постоје неки врло тачни извори, бивши званичници покрета Самоопредељење, који потврђују постојање групе која има одређену дигиталну будност према људима који се не слажу са политиком владе. Друго, постоје групе за које се види да их организују људи који су на неки начин повезани са владом. Овде говорим о групама на Фејсбуку које имају за циљ да оцрне жене у политици и људе који се не слажу са разним јавним питањима на Косову“, каже Хоџа.
Још у марту, Ђорђе Бојовић, саветник Европског парламента за Западни Балкан, рекао је да је био мета погрдних коментара на интернету – углавном са Косова – у којима се тврдило да није способан за ту функцију, јер је негирао ратне злочине на Косову, 1998/99.
Бојовић је рекао да тако нешто није радио, већ се, напротив, бавио интеракцијом младих са Косова и Србије.
Кооснивач медијске невладине организације на Косову Сбункер Агон Малићи, након што је иступио у знак подршке Бојовићу, рекао је да је и он постао предмет сличне омаловажавајуће кампање и дистрибуирао неке постове против њега на друштвеној мрежи “X”.
Међу онима који су реаговали била је и бивша председница Косова Атифете Јахјага, која је рекла да је овај “организовани линч активиста цивилног друштва на Косову и пријатеља Косова преко друштвених мрежа неприхватљив“.
“Свако ко се не слаже са политиком косовског премијера Аљбина Куртија и владе коју води, „ризикује да буде оцрњен и дискредитован на интернету”, казала је Јахјага.
Реаговала је и медијска адвокатица Флутура Кусари која је рекла да је оно што се дешава на Косову “веома опасно”.
“Прави људи са лажним налозима на друштвеним мрежама нападају све који им се не свиђају”, казала је она.
Ове године осам случајева због малтретирања новинара
Кривични законик Косова нема посебан члан о малтретирању на друштвеним мрежама. Међутим, његов члан 182 дефинише потенцијалне казне за узнемиравање, које се дефинишу као пажња или комуникација у циљу “застрашивања, повређивања, оштећења имовине или убиства”.
Косовска полиција потврдила је Радију Слободна Европа да је до сада ове године процесуирала осам случајева против новинара – међу којима пет случајева претњи, два узнемиравања и један напад.
Не прецизирајући много, полиција је саопштила да је против шест осумњичених поднета кривична пријава, два случаја су у току истраге и две особе су приведене.
Да би одговорила на ове изазове, Кусари каже да би Влада требало, прво, да осуди омаловажавање новинара и критичара на интернету – што није урадила – и прихвати алтернативне ставове. То је, према њеним речима, неопходно за здрав јавни дискурс.
“Тренутно је Савет Европе покренуо безбедносну кампању за новинаре. Косово може да се придружи овој кампањи и оно што може да уради јесте да одобри стратешки план за безбедност новинара и тако докаже да жели да постане чланица Савета Европе, али прво поштујући његове стандарде, а не кршећи их”, каже Кусари.
Поред напада на новинаре, саговорници РСЕ помињу и две иницијативе Владе и Скупштине Косова за подривање слободе медија. Један је, према њиховим речима, покушај гашења телевизије Кљан Косова, а други је Нацрт закона о Независној комисији за медије, за који кажу да покушава да контролише онлајн медије.
Реџа, из Удружења новинара Косова, каже да напади на новинаре, укључујући и погрдни језик на њихов рачун, “не би требало да се дешавају у држави са развијеном демократијом као што је Косово“.
“Побољшањем односа са медијима, Влада Косова може унапредити позицију Косова на глобалној ранг листи за демократију, закључује Реџа.
