“Од 1999. године Косово је тамна рупа Европе, где не постоји било какав релевантан правни, политички и безбедносни систем који би спречавао активности организованог криминала, посебно не нарко картела који обрћу милијарде евра годишње”
Приредио: Милош Гарић
Извештаји специјализованих служби и појединих европских медија говоре да је у претходних 20 година Косово, уз Албанију, претворено у главни транзитни нарко центар Европе, у коме се данас спајају два глобална тока – кокаински преко Африке и хероински преко Турске, а с друге стране, остварује се циљани трансфер у земље Европске уније.
Према грубим проценама, кроз Косово годишње прође више од 50 тона хероина, а обим профита од транзита у истом периоду, само од тог посла, достиже више од три милијарде евра, што је, на пример, целокупан косовски буџет за 2024. годину.
ББЦ извештава да је имао увид у доказе да у последњих неколико година албанске нарко банде користе мигрантске кампове на северу Француске као регрутне центре, нудећи да прелазак плате онима који су спремни да после раде у британској индустрији дроге.
Да албанске нарко банде воде главну реч у Европи по питању трговине дрогом није, дакле, никаква новост. Полиције свих европских земаља то знају, али се тема актуелизује када се појаве шокантни извештаји у утицајним медијима.
Немачки Билд је тако недавно објавио ексклузивни текст под насловом “Кокаин – Како бели отров стиже до Немачке“, у коме је документовао како албанске мафијашке банде играју огромну улогу у шверцу кокаина из Јужне Америке у Европу, углавном преко Антверпена, Ротердама и Хамбурга, често укључујући Западну Африку, Шпанију и Грчку. Улога Косова и Албаније је кључна, јер су то транзитна чворишта.
Дрога се, наводи немачки лист, обично крије у пошиљкама воћа, посебно банана и смрзнуте рибе. Мафијашки глисери, чије посаде најчешће чине Албанци, дистрибуирају “бели отров” широм Европе уз помоћ камионџија и других шверцера нижег нивоа.
Билд цитира Ненси Фезер, немачку министарку унутрашњих послова: “Албански организовани криминал, са својим везама до Јужне Америке, посебно је у фокусу немачких истражитеља”.
У извештају се додаје да немачки истражитељи знају да 32 албанске организоване криминалне групе контролишу европску трговину кокаином на свим нивоима, од производње до илегалних пошиљки, преко међународног шверца, све до уличне трговине.
Шта каже Министарство правде САД?
Од 1999. године Косово је тамна рупа Европе, где не постоји било какав релевантан правни, политички и безбедносни систем који би спречавао активности организованог криминала. Истовремено, Косово је покушајем сецесије од Србије на тој територији урушило сваки политички и правни систем, а економију свело искључиво на профит од криминалних активности, у којима предњачи промет наркотицима.
Стручњак за безбедност Дарко Обрадовић за Контекст каже да постојање криминалних организација заснованих на територијалном односно регионалном етницитету није новост.
“Тежиште у погледу предуслова за криминалну организацију представља постојање одређених веза између њених припадника и одсуство адекватних безбедносних контрамера. На глобалном нивоу организоване криминалне групе настоје да за своју базу узимају припаднике исте националности због фактора поверења. Албанска мафија је преузела временом примат од италијанских криминалних синдиката и добила значајну улогу у италијанском и међународном подземљу. Ову предност стиче кроз контролу допремања хероина у Европу“, наводи Обрадовић.
Истиче да је још пре 20 година Министарство правде САД на свом званичном сајту објавило да 40 одсто трговине хероином контролише албанска мафија.
“Исти извештај наводи да успех лежи у традиционалној лојалности код Албанаца, комбинованој са конекцијама са другим криминалним оргнизацијама попут италијанске мафије. Своје везе успостављају и са другим организацијама попут оних које формирају мигрантске популације попут Алжираца и Мароканаца. Саопштења Белгијске полиције наводе да је снага ових криминалних организација у дисциплини и поузданости. Али, албанска мафија више није доминатно оријентисана само на хероин који из Афганистана преко Ирана и Сирије стиже у Европу, већ према јавним извештајима успоставља дугорочне везе са кокаинским картелима из Јужне Америке. Забрињава један од извештаја који наводи да албанска мафија шири своје присуство на Северну Африку. Ово је посебно забрињавајуће јер то значи да успоставља контролу на извору претње за Европу“, указује Обрадовић.
Извештај Еуропола упућује да илегални „бизнис“ кријумчарења миграната генерише од пет до шест милијарди долара профита за криминалне организације укључене у ову активност.
“За албанску мафију се наводи да контролише добар део мигрантске руте од Севера Африке преко Балкана до Западне Европе, где делује као испостава курдских, сиријских и мароканских банди. Италијанске и албанске власти сваке године предузимају велике акције на уништењу мрежа које се баве трговином дрогом, а које делују синхронизовано из ове две државе као основне базе албанске мафије. Већина ових акција обухвата међународну полицијску сарадњу која резултује хапшењима по Немачкој и Уједињеном Краљевству. Косово као зона без владавине права и основних полуга државне власти представља једну од главних тачака за гранање паневропских криминалних синдиката јер има ослонац на злогласно удружење “15 фамилија“ са севера Албаније“, додаје Дарко Обрадовић.
До сада се, међутим, нико озбиљније није позабавио размерама илегалне активности која се генерише и пројектује са територије Косова.
“Извештаји наводе да албанска мафија и са њом повезане организације имају способност корумпирања великог броја јавних службеника широм Европе, па чак и могућности утицаја на изборне процесе. Оваква својства су раније била карактеристична италијанским мафијашким организацијама на тлу Европе, и јужноамеричким картелима по Мексику и Колумбији. Како објаснити велике количине кокаина које стижу у луке северне Европе? Акције попут Тројанског штита, али и демонтирање Скај апликације, показале су да је количина дроге у лукама северне Европе била 300 одсто већа од званичних процена“, указује Обрадовић.
Као један од одговора на овај проблем стално се истиче идентификација, циљање и демонтирање опасних криминалних породица и кланова – организованих криминалних група.
“Од суштинске важности је да то увек буде на извору. Примера ради против шверца недозвољених супстанци проблем лежи на месту настанка, а не на месту транспорта, јер ће се увек пронаћи организације и појединци који желе да преузму ризик и упусте се у такве активности. Иста је ствар и са мафијашким организацијама са Косова, проблем треба решавати на извору. Управо због тога је важна регионална и међународна обавештајна сарадња између Србије, Албаније, Сједињених Америчких Држава, Еуропола и појединачних чланица ЕУ. Сарадња Србије и Мађарске у контролисању мигрантске кризе представља добар основ за сарадњу Србије и Албаније у области безбедности. Албанска мафија представља безбедносни изазов који погађа целу Европу, а не само регион Западног Балкана“, закључује Обрадовић.
Другачији поглед из Приштине
Стручњак за безбедност из Приштине Бедри Ељези има нешто другачије виђење овог проблема.
“У Косовском институту за међународне студије континуирано се бавимо безбедносном ситуацијом, а посебно активностима тешких кривичних дела као што је трговина дрогом. У оквиру активности на прац́ењу објављивања извештаја о кријумчарењу наркотика у Европи, као и на Балканском полуострву, дошли смо до података о областима утицаја и територијама на којима делују криминалне групе, посебно трговци дрогом. У извештајима које сте цитирали, Косово и Албанија се помињу као земље из којих се сумња да се превозе наркотици. У ствари, у извештају се не помињу кланови који су задужени за ове криминалне активности. Према информацијама којима располажемо, на челу криминалних група на Балканском полуострву и Европи су српски криминалци, који блиско сарађују са криминалним групама на Косову и у Албанији”, каже Ељези за Контекст.
Попут политичког врха у Приштини и он упире прстом у север Косова и четири општине са вец́инским српским становништвом, где каже да су одскочне даске за транспорт дроге.
“Злочинци немају границе и националности, али су удружени у кривична дела у циљу стицања имовинске користи на противправан начин. Институције за спровођење закона целог региона морају да раде заједно без обзира на политичке проблеме како би се енергично бориле против ових сложених и осетљивих случајева. Државе Балканског полуострва могу показати изузетан учинак у борби против криминалних група, показујуц́и тиме да је интеграција балканских држава у ЕУ хитна и неопходна”, поручује Бедри Ељези.
У међувремену косовске службе износе поражавајуће податке. Број корисника дрога на Косову и Метохији повећан је драматично последњих година. У првом кварталу 2024. године, у поређењу са истим периодом прошле године, према статистици Клинике за психијатрију у Приштини посебно забрињава пораст броја жена и малолетника узраста 10-11 година који конзумирају опојне супстанце. Према поменутој статистици, претходних година је у употреби дрога доминирала старосна група од 14-18 година, а сада има случајева и код малолетника старих само 10 година.
Стручњак за безбедност Џевад Галијашевић више пута је истакао да граница између Косова и Албаније практично не постоји, јер ту заштите и контроле уопште нема.
“Није ни чудо да је недавно члан Самоопредељења ухапшен са екстазијем у Албанији, а не на граници. То показује да су и Косово и Албанија прећутно избрисали гранични надзор и иду даље ка интеграцији тог простора као јединственог. Па то је Самоопредељење чак зацртало у свом политичком програму. Самоопредељење је терористичка структура и ово је само још један аргумент у прилог томе. Они шире страх и чине све да сталним притисцима протерају Србе са Косова. И тај свој пројекат финансирају и криминалом”, каже Галијашевић.
Он подсећа да су албанска, а нарочито косовска економија, највећим делом засноване на организованом криминалу, односно трговини дрогом, оружјем, кријумчарењу људи.
Рама – Панама – Блер
У колумни у Вашингтон Егзаминеру аутор наводи податак да криминалци купују килограм кокаина у Јужној Америци за 2.500 долара и продају га широм Европе за до 80.000 долара, што је 30 пута увећан износ профита. Ту се посебно наглашава информација из Билда да албански мафијаши напредују у Немачкој због политичких веза, и да немачка федерална полиција сматра да је проблем толико озбиљан да су основали специјалну групу само за борбу против организованог криминала етничких Албанаца.
“До сада је више од 320 људи оптужено за злочине у вези са шверцом дроге, док је немачка полиција запленила 2,8 тона кокаина плус скоро тону марихуане, хашиша и хероина. Проблем је, што нарко-мафија има везе у албанској политици до највиших нивоа. Немачки и међународни истражитељи такође имају на радару породицу премијера Едија Раме. Његов брат је под истрагом у вези са великим ланцем трговине кокаином који делује у немачком граду Хановеру. Премијер Рама је и сам предмет истраге, према документима америчког суда, због подмићивања шефа контраобавештајне службе ФБИ у Њујорку, Чарлса Мекгонигала, уз исплату од 250.000 долара”, наводи се у тексту.
Стручњак за безбедност и политички аналитичар Иван Милетић упозорава да данас неки чиновници у Вашигтону и Бриселу верују да Срби треба да прихвате национални губитак на Косову и да га трампе због прокламованих вредности онога што се зове пост-хришћанско доба Европе и зарад умиривања незедовољних младих Албанаца, који су очајни економским пропадањем и Албаније и Косова.
“Више од 16 одсто свих подносилаца захтева за азил у Британији чине Албанци, од чега су 88 процената жене. Подаци британске полиције показују да тамо албанска мафија у потпуности контролише тржиште наркотика и да су толико брутални да су практично обрисали са лица земље све остале етничке криминалне групе. Исто је и са луком Антверпен у Белгији која је у потпуности под контролом албанске мафије, која је користи као улазну тачку за кокаин на европско тржиште“, наводи Милетић.
Пројекат независно Косово одавно личи на сличне “демократске пројекте“ Запада, попут Боливије и Панаме, где се стабилност купује економијом наркотика.
Тони Блер као главни спонзор НАТО интервенције против Србије, вероватно није ни сањао да ће 25 година касније управо британско острво бити запљуснуто тражиоцима азила албанског порекла, који са собом доносе трговину наркотицима и белим робљем, као резултат ослобађања од онога што су звали репресија и стеге српске полиције. Блера, међутим, то није спречило да пре неколико дана у Приштину дође како би још једном дао своју безрезервну подршку пропалом пројекту, заснованом на масовном злочину и језивом организованом криминалу.
